Gaženje Platonove države

Foto Vladimir Živojinović

Kada je pre 35 godina Grčka pristupila tadašnjoj Evropskoj ekonomskoj zajednici, nisu svi bili tako sigurni da je napravljen pravi izbor. Mnogo je toga razlikovalo Atinu od osnivačkih prestonica, ali je isto tako postojalo i nešto što je samo ona imala, i taj argument iskoristili su oni koji su je podržavali ili kako je to sročeno u Parizu - ne možete reći ne zemlji Platona.

Tada se zaista činilo nemogućim napraviti nekakvu evropsku zajednicu, nešto što je desetak godina kasnije nazvano Evropskom unijom, bez zemlje u kojoj je rođena demokratija, bez koje ono što danas zovemo evropskom kulturom ne bi postojalo u ovom obliku u kom ga danas poznajemo i koja je, najzad, kontinentu podarila i samo ime. Kakva bi to uopšte Evropa bila bez evropske kolevke? I tako je počelo, a onda su usledile nešto prozaičnije stvari, kao što su pristupni fondovi, zajednička valuta, banke, krediti i na kraju ono što uvek pokvari svaku sreću kamate.

Evo nas danas, tri i po decenije kasnije, kako više ne slušamo poređenja sa kolevkom demokratije, ne slušamo ni o Platonu, a u analizama situacije u kojoj se našla današnja Atina imamo nešto ciničnija pozivanja na mitologiju od Odisejevog dugog lutanja, preko Sizifovog posla, do Prometeja, zakovanog za stenu, baš kao što je Grčka zakovana za evro. A ima i trojku koja je kažnjava sve većim zahtevima o smanjenju budžeta i štednjama. Te muke već odavno su postale neizdržive.

Atina, dakle, još grca u istim problemima oko kojih se vrti od početka krize 2010. godine, vodi iste pregovore sa istim pregovaračima i ima samo još jednu novu okolnost migrantsku krizu.
A ona znači da, dok se ostale članice dogovaraju, zatvaraju balkansku rutu i pregovaraju sa Turskom, Grčka postaje sabirni centar i dobija još jedan kamen oko vrata. Izbeglička kriza pravi velike probleme grčkoj privredi i rastu, upozorio je Anhel Gurija, generalni sekretar Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Zemlji je potrebna pomoć da se izbori sa talasom izbeglica

Ali ta pomoć sporo stiže. Za sada je stiglo mnogo više pretnji i optužbi da Atina ne obezbeđuje dovoljno dobro svoje granice, da nije u stanju da organizuje punktove, da je treba isključiti iz šengena ... Balkanska ruta je zatvorena, a to znači da na grčkoj teritoriji ostaje sve više očajnika. Babar Baloč, portparol UNHCR-a, već je upozorio na katastrofalno stanje u kampu Idomeni na granici sa Makedonijom.

U Evropi vidimo ljudsku patnju na vrhuncu. Uslovi ovde u Idomeniju naprosto su nemogući za život, rekao je Baloč. Zvanično kamp prima 12.000 ljudi, a nevladine organizacije tvrde da ih ima 20.000.



Prema podacima Fronteksa, u poslednja tri meseca prošle godine u Grčku je došlo oko pola miliona migranata. Većina ih je nastavila put dalje ka evropskim zemljama, dok se to još moglo. Procenjuje se da ih je sada više od 40.000 i svi se oni nadaju alternativnim putevima ka Evropi, ali to će sada ići veoma teško. Grčka u međuvremenu mora nekako da ih smesti.

Brisel je predložio 300 miliona evra pomoći ove godine, ali to se odnosi na sve članice koje su na prvom udaru. Tokom dve naredne godine izdvojilo bi se još po 200 miliona. Grčka je tražila 480 miliona, kako bi nekako smestila migrante, čiji broj neprestano raste.
Atina tvrdi da organizuje kampove, ali da je nemoguće zbrinuti toliko ljudi koji svakodnevno stižu i nemaju više kuda. Na pozive vlasti da se iz kampova izmeste u stabilnije objekte, nije ih se previše odazvalo, njima je važno da budu blizu granice, jer se nadaju da će uspeti da nekako prođu, ako ne preko Makedonije, onda preko Albanije. Nije potrebno reći da su u kampovima, kako ponestaje hrane, već počeli međusobni sukobi, krađe i tuče. Iz EU stižu obećanja, ali suština je u tome da se problem migranata sada smatra grčkim problemom.

Nijedna zemlja EU nema nameru da rešava grčke probleme umesto Grčke, sažeo je ovim rečima češki predsednik Miloš Zeman ono što se zapravo misli u evropskim prestonicama. Možemo da damo humanitarnu pomoć, šatore, ćebad i eventualno izvesnu finansijsku pomoć, ali ne možemo da prebacimo izbeglice koje su u Grčkoj u susedne zemlje, u koje oni ionako ne žele da idu.

Istovremeno, vlada u Atini mora da vodi i svoje bitke, a sve veća nezadovoljstva građana i strah da će se cela zemlja pretvoriti u prihvatni centar za izbeglice samo je dodatni problem. Zahtevi trojke ne prestaju, građani su sve češće na ulicama, demonstracije su svakodnevica, u vladajućoj partiji je raskol Mislim da je situacija sada opasnija nego prošlog leta, izjavio je Gikas Hardouvelis, bivši ministar finansija. I u tome je najverovatnije u pravu.

Građani su razočarani, ali premijer Aleksis Cipras i dalje drži poziciju prvog čoveka vlade. Tokom prošle godine je dva puta organizovao izbore i jednom referendum. I svaki put je izašao kao pobednik. I sada mu ostaje sa vidi šta će sa podužim spiskom zadataka koji čekaju njegovu vladu u zamenu za novi paket evropske pomoći.

Revizija budžeta ne može da se izbegne, zahteva se dvostruko povećanje poreza na prihode poljoprivrednika - sa sadašnjih 13 posto na 26 posto do 2017. godine, porez na primanja građana takođe treba da raste, tako da oni koji dobijaju manje od 12.000 evra godišnje moraju da odvoje 15 odsto, umesto dosadašnjih 11, a oni koji primaju više, izdvajaće 35, umesto dosadašnjih 33 odsto.

Očekuju se i novi rezovi penzija, koji treba da donesu uštede od jedan odsto BDP-a do 2017. godine. Vlasnicima brodova porez je udvostručen i nije izvesno koliko će se brodovlasnika odlučiti da napusti grčke luke. Grčka ostrva izgubiće pravo na nižu stopu PDV-a. Doći će do smanjenja vojne potrošnje. Za utaju poreza kazne će biti veće nego do sada. Ono što je takođe sporno jeste obaveza vlade o prodaji državne imovine. Kako je izračunato do kraja 2017. godine to bi trebalo da donese 6,4 milijarde evra.

I sve je to lepo izračunato i na papiru daje taman onoliko koliko treba za otplatu duga i onoliko koliko je potrebno da kreditori budu zadovoljni. Ali nevolja je što ne ostavlja prostor za samu Grčku, što zemlju gura sve dublje u krizu i što taj plan niko ne može da ispuni. Na spisku imovine koju treba prodati, nalazi se luka Pirej i nekoliko ostrva, ali ekonomisti upozoravaju da su proračuni kreditora nerealni i da se popisana imovina ne može prodati za taj novac.

Na ulicama su već štrajkovi - poljoprivrednici, pomorci, advokati, lekari, javni beležnici, policajci, prosvetni radnici, ribari, trajektni prevoznici, svi su izašli da kažu da su reforme neizdržive i da će ih potpuno uništiti. Ispred Ministarstva za rad u Atini poljoprivrednici su poklanjali voće, na auto-putu koji vodi prema atinskom aerodromu i graničnom prelazu prema susednoj Bugarskoj blokirali su i saobraćaj i točili besplatno vino prolaznicima

To je, smatraju, sve što mogu da urade sa svojim proizvodima, jer im reforme najavljuju još muka oko troškova proizvodnje, ukidanje subvencija, a sve u paketu sa povećanjem poreza. Kako su izračunali dobrostojeći proizvođači, očekuju ih izdvajanja od 80 odsto za poreze i doprinose.
Nijedna vlada do sada nije se usudila da dira penzioni sistem. Iz Brisela su odlučni da je to ključ reforme i da je dosadašnje stanje neodrživo. Ta reforma treba da omogući proračunski višak od 3,5 posto BDP do 2018. godine, kako je dogovoreno. Ali za Grke je neodrživo i ono što su do sada prošli slušajući savete trojke.


Foto profimedia.rs

Atina pregovara o dugovima reprogramu i istovremeno se bori da ostane u šengenu. Kod kuće, Cipras je suočen sa demonstracijama, nezadovoljstvom građana, a pokušava i da obuzda pobunu u sopstvenoj partiji. NJegova stranka, Siriza, podržala je, početkom februara, štrajk protiv izmena penzionog sistema. Podržala je i borbu protiv politike štednje i demonstracije protiv ključnih stvari za koje se zalaže vlada. Tako ispada da članovi stranke koji su u vladi, moraju da se brane od članova koji drže partiju. Biće potrebno mnogo veštine da se uz sve što svakodnevno opterećuje zemlju pod kontrolu stavi i rascep u stranci.

Privreda dakle stagnira, nezaposlenost raste, građani su sve siromašniji i sve nezadovoljniji i Grčka postaje mesto koje treba napustiti. Procenjuje se da je oko 200.000 kvalifikovane radne snage napustilo zemlju u poslednje dve godine. I to uglavnom mladi ispod trideset godina. Borimo se za sam opstanak, kaže Jorgos Stasinos, vođa najvećeg državnog sindikata inženjera. Ako predlog o reformi penzija bude usvojen, zemlja će ostati bez inženjera, lekara, pravnika, farmaceuta i ekonomista.

Brisel svakako ne brine previše o tome, na dnevnom redu je pre svega migrantska kriza, očekuje se da do maja Grčka pokaže rezultate i zaustavi nalet migranata na evropske zemlje, inače bi lako mogla biti isključena iz šengena. A Cipras je već upozorio da migrantska kriza utiče na finansije zemlje i stabilnost, a da Atina ne može sama da je reši. On je izjavio da ne želi da povezuje migrantsku krizu sa pregovorima oko štednje, ali u tome je pročitana upravo suprotna poruka. Zapadni mediji već spekulišu da bi Cipras mogao da prihvati reforme samo na papiru, a da istovremeno iskoristi migrantsku krizu za olakšice u pregovorima oko grčkih dugova.

I to je moguće, ali Grčka nema više mnogo manevarskog prostora. Na evropsku podršku ne može da računa, poplava migranata ne prestaje, zahtevi kreditora rastu, a zemlja se guši.
Platon tu više ne pomaže, on je odavno izgubio bitku sa kamatama i graničnim prelazima.