Interpretacije tela

Mina Radović, kao konzervator, restaurator i autor kratkih filmova, predstavlja slike ljudskog tela iz neobičnih rakursa. To su kadrirane situacije u kojima su figure u neprirodnim i zgrčenim pozama. Takva zarobljenost tela, koje zauzima čitav prostor slike, proizvodi osećaj nelagodnosti kod posmatrača, koji je dodatno osnažen načinom na koji Mina Radović površine tretira bojom. Ako ih u osnovnom obliku shvatimo kao kadrove, fotografije sa svetlotamnim akcentima, umetnica bojom akcentuje svetle površine, ali tako da ne stvara valere, već samo površine sa ili bez boje. Na taj način razlaže formu tela, stvara izgled nepovezanih intenzivnih kolorističkih celina za koje posmatrač ne zna da li se obrušavaju ili pokušavaju da se sastave.

Rad skulptorke Katarine Pavlović takođe može da nas zavara, iako je kod nje naizgled sve jasno. Ona polazi od tela balerine kao krajnje jednostavne i lako prepoznatljive forme, međutim, u njenom slučaju konkretni, realni oblici izražavaju sasvim apstraktne ideje. Ona se bavi telom kao komunikativnim sredstvom uz pomoć kojeg čovek izražava emocije. Zato je svet baleta, koji na najbolji način iskazuje i istražuje jezičke potencijale tela, samo logičan formalni okvir unutar kojeg umetnica traži izraz za Misao ili Sreću.

Najzad, u svojim izuzetno interesantnim fotografskim interpretacijama tela, Maja Planinac na kreativan način spaja svoje vizuelno i medicinsko obrazovanje. Preklapanjem različitih negativa i njihovom montažom stvara fotografije koje nas privlače svojom poetičnošću, humorom ili promišljenošću iskazanim u radovima Cilj, U susret sebi, Al dente i Misli, ali i odbijaju, zbog neprijatnog suočavanja sa realnošću, poput onog u radu Vreća za boks.