Novi ljudi, stara pesma

Ako dobijemo poverenje naroda na predstojećim izborima, imaćemo nove ljude u vladi i novu energiju, obećao je Aleksandar Vučić pre tri dana na - a gde bi drugde - srećnoj televiziji. I to bi, valjda, trebalo da ubedi građane da će naša tužna priča, ipak, imati srećan kraj. Ima tu, međutim, jedna začkoljica. Ko je premijeru branio da i u prethodne dve godine u ministarski kabinet dovede nove ljude? Tim pre što je takvu mogućnost i sam pominjao, pre 12 meseci. To se, međutim, nije desilo. A nije da nije bilo razloga za to - od sumnjivih doktorata i imovinskih karata, preko afera u koje su i ministri bili umešani, do objektivno slabih rezultata u nekim resorima. Ni sam premijer nije krio da nije zadovoljan radom pojedinih ministara. Sigurno ne zato što nisu dolazili na posao pre njega, a odlazili posle. To niko ne bi mogao, i kada bi hteo. Zna se ko najviše radi u Srbiji. U interesu građana, nego šta? Vučić veruje i da će njegova nova vlada imati više energije od sadašnje. Držim palčeve da tako i bude, jer će joj u amanet ostati i mnogo obećanog a nezavršenog posla, koji je najavio u ekspozeu, 27. aprila 2014. Samo za tu energiju neće biti dovoljan „red bul“. On, doduše, daje krila, ali za stvarne reforme i „let iznad kukavičjeg gnezda“ je potrebna druga vrsta energije. Hrabrosti još više. Taman za koliko bi morala da se smanji prejaka doza sedativa u vidu demagogije, koja se svakodnevno servira već omamljenim građanima, nesvesnim šta ih tek očekuje. A možda Vučiću nisu ni potrebni novi ljudi? Mnogo toga moglo je već biti urađeno samo da je ministre naterao da urade ono što su pričali pre nego što su se uselili u Nemanjinu 11. „Umesto da se pretvara da nema nikakvih problema i da može na volšeban način da se izađe iz krize, nova vlada na startu mora da podvuče crtu i prizna da postoje krupni strukturni problemi… Ministri ne smeju da budu lutke kojima upravljaju šefovi stranaka. Zato premijer mora sebi zadržati pravo da izbaci svakog ministra koji se bude ponašao kao solista ili zastupnik neke stranke. Bez toga vlada neće biti tim i neće moći ništa da uradi“, izjavio je Dušan Vujović za NIN na Biznis forumu na Kopaoniku. Doduše, ne ove, već 2012. godine. I ne kao ministar već kao ekspert Svetske banke. A šta mislite, da li su nesposobni i nepošteni ministri izbačeni iz „ekipe“? I ponašaju li se kao lutke kojima upravljaju šefovi stranaka? Tišina tamo! Dve godine pre nego što je prihvatio najpre ulogu ministra privrede, posle čega je prekomandovan u ministra finansija, koji je kao rezervni oficir nakratko biografiju dopunio i funkcijom v.d. ministra odbrane, Vujović je tvrdio da „Ministarstvo finansija mora da ima vodeću ulogu, da može sve ostale da `pritegne`. Pa, ne štedi se sprečavanjem službenih putovanja ili na šoljici kafe, već tako što se, ako nema dovoljno novca, finansiraju samo prioriteti prvog reda, a sve ostalo čeka bolja vremena. Sada se sva ministarstva rukovode lošim principom `daj mi što pre i što više, a posle ćemo videti šta ćemo`, što za posledicu ima neracionalno ponašanje države“. Apsolutno se slažem da bi ministar finansija morao da „pritegne“ sve ostale. A uveren sam i da nije tako. Ovde mnogo bolje „pritežu“ tajne službe i ministri „sile“ - policije i odbrane – nego finansija. I nekako mi se čini da su i Vujovića „pritegli“. Ili je sam promenio mišljenje, pa sad ne tvrdi kao 2012. da je previše „preduzetnika“ u državnim strukturama i da je poslednje što nam je potrebno da neko državnim novcem gaji kokoške? Hm, da se bar gaje kokoške, jer one nose jaja, već trutovi, od kojih niko, osim njih samih, nema nikakve koristi. Ako je tako, Vučiću neće pomoći ni novi ljudi. Mogu da mu pomognu samo sposobni, kvalifikovani, koji znaju šta nam je činiti. I koji neće odustati od principa i uverenja čim im neko podvikne – tišina tamo! U suprotnom, možda ćemo u vladi i imati nove ljude, samo što će pevati staru pesmu. I pre nego što naštima novi „orkestar“, dirigent bi morao da zna da neće moći da računa na uobičajenih 100 dana tišine. To je onomad, 2014. potrošio. A i da nije, Srbija više nema vremena za čekanje. Ni dana. A kamoli 100 dana.