Evropskoj uniji je neophodna Turska

Foto Oliver Bunić

Sporazum koji su nedavno Turska i EU postigle je, prema rečima turskog ambasadora u Beogradu Mehmeta Kemala Bozaja, istorijski, jer će stati na rep švercerima migranata i pospešiti legalizaciju migracije. Obaveze su jasne Turska će prihvatiti izbeglice koje ilegalno prelaze na egejska ostrva, dok će zauzvrat EU prihvatiti sirijske izbeglice iz Turske, usput im pomažući, bilo da se zadese na turskom tlu, bilo da budu u mogućoj bezbednoj zoni unutar Sirije. U redu, korak bliže ka uobručavanju izbegličke krize. Ali, pod kojim uslovima?

Bozaj u razgovoru za NIN izražava nadu da će proces vizne liberalizacije, kao prirodni nastavak pristupnog procesa ka EU, biti okončan pre juna. Tvrdi da na pregovornom rešavanju kiparskog pitanja, čije bi rešenje bilo dve zone za dve zajednice na ravnopravnim osnovama, rade sve zainteresovane strane, uprkos poteškoćama.

Otvaranje jednog poglavlja u pregovorima proglašava uspehom i nada se skorom otvaranju novih. Čini se da je, posle dugo vremena, Turska ta koja u odnosu na međunarodnu zajednicu ima korak više.

Koji su naredni potezi Turske u vezi sa rešavanjem izbegličke krize i uspostavljanjem boljih veza sa EU?

Izbeglička kriza ne opterećuje samo Tursku već i celu međunarodnu zajednicu, ali Turska trpi najveći teret primili smo 2.740.000 izbeglica i koštalo nas je 10 milijardi dolara da amortizujemo taj udarac. Broj izbeglica u Turskoj se dodatno uvećao za oko 63.000 novorođenih beba a izbeglicama su potrebne škole i bolnice. Pritisak je sada na EU i na zemljama Balkana, uključujući i Srbiju. Naši predlozi EU su konkretni, izvodljivi i jasno navedeni u izjavi EU sve ilegalne migrante sa grčkih ostrva treba vratiti u Tursku, a sve registrovane legalne migrante poslati iz Turske u EU. Prošlog oktobra broj ilegalnih migranata bio je 6.800. U februaru 2016, nakon što je Turska uložila mnogo napora da krizu stavi pod kontrolu, kvota je bila 1.900. Ako se kvota spusti na 1.000, EU će imati vremena i priliku da apsorbuje priliv. Ne možemo podići zid na moru. Želimo da podelimo i finansijsko opterećenje. Najpre je trebalo da dobijemo tri milijarde evra godišnje, ali smo dobili samo 95 miliona. Uzgred, tri milijarde evra zvuči kao veliki iznos ali kada to podelite sa brojem izbeglica, to je samo 1.000 evra po osobi godišnje. Drago nam je što će postizanje dogovora sa EU obuzdati veliki priliv ilegalnih migranata.

Smatrate li da je odnos između Turske i EU dosad bio asimetričan?

Naravno. EU ne može da izađe na kraj sa milion izbeglica raspodeljenih na 28 država a mi sami imamo skoro tri puta više. Već pet godina govorimo međunarodnoj zajednici da Turska ne može sama da reši ovu krizu, zahtevali smo da se preduzmu određene mere koje je trebalo preduzeti još pre nekoliko godina. S druge strane, od nas se traži da svoje istočne granice otvorimo a zapadne zatvorimo, pri čemu se zaboravlja da se ovde radi o ljudima koji beže a ne o ciframa i brojevima. EU je zagovornik ljudskih prava i univerzalnih vrednosti. Ovo je 21. vek a u 20. smo već imali dva velika rata sa tragičnim posledicama. Treba da delujemo preventivno kako se nešto tako ne bi ponovilo u 21. veku. Kada su ilegalne migracije pokucale na vrata Evrope, odjednom je to postao svačiji problem. Ne budemo li legalizovali i regulisali migracije, situacija će postati haotična i izmaći će kontroli.

Da li Turska još uvek želi da postane deo EU budući da je njen zahtev za prijem star više decenija i da EU nikada nije bila slabija?

Još od osnivanja Republike Turske, univerzalne vrednosti na kojima počiva EU bile su naš cilj Turska je među državama osnivačima Saveta Evrope i ti ciljevi poput demokratije, vladavine prava, zaštite ljudskih prava, politički su, ekonomski i administrativni stubovi Turske. Usklađujemo svoj sistem sa standardima EU. Imamo carinsku uniju sa EU na osnovu relevantnih sporazuma. Turska ima pravo da postane deo EU. Mi smo spremni i čekamo da i EU bude spremna. Naravno, potrebna je dalja saradnja i kohezija na obe strane u okviru pristupnih pregovora. Zato je otvaranje poglavlja jedan od naših uslova za rešavanje migrantske krize. Ne bismo tražili otvaranje poglavlja da nismo spremni za to. Ovo je novo doba kada se javljaju nove svetske sile pored već postojećih. Ukoliko EU želi da bude jedna od vodećih velikih sila, Turska ima mnogo toga da ponudi i treba da bude u EU. Turska je članica G20 kao jaka država sa jakom privredom i konkurentnim privatnim sektorom.

Rusija je deklarativno izašla iz rata sa Sirijom. Koje su moguće posledice toga, posebno imajući u vidu Tursku?

Prerano je komentarisati tu objavu jer nisu jasni ni njen kalendar ni obim povlačenja. Kao što znate, Rusija tamo i dalje ima dve vojne baze. U svakom slučaju međunarodna zajednica treba da učini sve kako bi zaustavila rat u Siriji. Da bi se rat okončao a time i izbeglička kriza, mora se pronaći održivo političko rešenje. Stoga treba pokrenuti politički proces. Turska je uložila velike napore da ovakav proces otpočne pregovorima u Ženevi uz podršku UN. Napadom na sopstveni narod Asad je pokazao da kao politička figura ne može uživati poverenje u ovom procesu. Bombardovanje civila mora prestati, svi predstavnici Arapa, Kurda, Turkmena, sunita, nusaira (sirijskih alavita) i hrišćana treba da budu uključeni u proces ali to nikako ne važi za terorističke organizacije poput ID ili kurdskih Narodnih zaštitnih jedinica/Partije demokratskog jedinstva (YPG/PYD).

Verujete li da je jedno od održivijih rešenja za sirijski problem podela a možda i federalizacija zemlje? Takvi glasovi katkad dolaze iz Amerike. Kurdi su već proglasili federalnu jedinicu na severu Sirije

YPG/PYD je proglasila samoupravu kako bi imala entitet pod svojom upravom unutar Sirije, što zapravo sabotira pregovore pod okriljem UN. Američki zvaničnici su takođe izjavili da ne podržavaju samoupravne poluautonomne zone unutar Sirije. Pokušaji da se Sirija podeli su potpuno kontraproduktivni za mirno rešenje u Siriji.

Upozorili smo međunarodnu zajednicu i mahom svoje saveznike da saradnja sa YPG/PYD u Siriji znači saradnju sa terorističkim organizacijama jer je ona povezana sa Radničkom partijom Kurdistana (PKK), koju i Turska i SAD i EU tretiraju kao terorističku organizaciju. Sve kurdske terorističke organizacije, uključujući i YPG, koristile su za napade u Turskoj ono isto oružje koje im je dato za borbu protiv Islamske države. Nijedna zemlja ne treba da sarađuje sa jednom terorističkom organizacijom da bi pobedila drugu terorističku organizaciju. To je kao da držite zmiju u nedrima.

Imajući u vidu napetosti između Rusije i Turske, kakva je budućnost odnosa između ove dve države?

Turska i Rusija imaju dobre odnose na mnogim poljima, poput ekonomije i energetike. Zato Turska nije želela nikakve incidente sa Rusijom kada su ruski vojni avioni više puta narušili naš vazdušni prostor oktobra 2015. Na vreme smo ih upozoravali o povredama vazdušnog prostora. Nikada nismo želeli incidente ali moramo da branimo svoja suverena teritorijalna prava. Odmah po incidentu iz novembra 2015. radili smo na prevazilaženju njegovih negativnih posledica i zatražili dijalog. Dve jake države poput Turske i Rusije treba da rade na miru i stabilnosti u regionu. Turska je uvek spremna za razgovor i dijalog i za mirna rešenja svih pitanja.

Čak i sa kurdskim nacionalnim organizacijama koje su vršile terorističke napade i čije položaje i lokacije je Turska bombardovala?

Kako ste i sami rekli u vašem pitanju, ovo su terorističke organizacije jer izvode terorističke napade. Bombardovali smo njihove lokacije i položaje. Poslednjih godina pružili smo ruku prokurdskoj partiji i političarima koji su poslanici u turskom parlamentu. Godine 2013. smo postigli sporazum da se uđe u mirovni proces koji je trebalo da dovede do demokratskog razgovora pod jednim uslovom da svi teroristi polože oružje i napuste Tursku. Međutim, oni su pokušali da iskoriste situaciju u Siriji pa su nagomilali oružje i municiju unutar Turske. Nakon junskih izbora 2015. teroristi su najpre ubili dvojicu turskih policajaca na spavanju a zatim napali i vojni personal. Stoga je turska država preduzela napade na teroriste na svojoj teritoriji i duž svojih granica dok su teroristi nastavili da napadaju i počeli da koriste bombaše samoubice. Saterani su u ćošak i toga su svesni, ne uživaju podršku naroda. Bombaši samoubice u Turskoj su poslednji pokušaj terorista. Turska je jaka i stabilna država koja ima svoj narod, demokratiju, vladu i snage bezbednosti. Naša vlada sada želi da sprovede reformu i obnovu tog regiona, ali sa pravim predstavnicima naroda iz civilne zajednice i civilnog sektora. Mi poštujemo vladavinu prava i ljudska prava i borimo se protiv terorizma.

Kako komentarišete zabrinutost zbog gušenja slobode pojedinaca i medija, slučaj preuzimanja lista Zaman, hapšenja nekoliko prokurdskih advokata i novinara... ?

Turska je država demokratije i vladavine prava. Sloboda medija i izražavanja je ustavom zagarantovana. Naš ustav i zakoni kao što su turski krivični zakon i antiteroristički zakoni sadrže odredbe za aktivnosti protiv državnog jedinstva i integriteta. Pokrenut je pravni postupak kako bi se istražilo zabranjeno finansiranje jedne terorističke organizacije i njenih veza sa pojedinim medijskim kućama i pripadnicima medija. Oni koji su pod istragom se ne procesuiraju zbog njihovog pisanja ili pružanja pravnih usluga već zbog njihovih veza sa terorističkim organizacijama. Sudski procesi u vezi s tim su još u toku i poklanja se najveća moguća pažnja zaštiti prava i sloboda osumnjičenih.