Urušavanje prava

S visine će u intervjuu NIN-u kazati da bi voleo da mu još traje suđenje, jer je u sudnici u svojoj ulozi. Dve nedelje pre izricanja presude, kada se sudsko veće „odreklo“ njegovog prisustva na toj sednici, poručio je da se dobrovoljno svakako neće vratiti, jer ga je sud „izbacio i ponizio“, pustivši ga, 6. novembra 2014, da presudu čeka na slobodi, a da on to nije ni zatražio, mimo uobičajenih procedura i bez garancija države Srbije. Bizarnosti sa ovog suđenja, i po trajanju već dovoljno ekscesnog, poput testiranja Šešeljeve krvi na otrove, cepidlačenja s greškama u prevodu, preko pet stotina podnesaka, koje je napisao rukom na ćirilici, kao i psovki koje je izgovarao u kamere - nisu, međutim, ostale bez traga i u pravnoj praksi. Ne samo zato što je tokom suđenja, koje je počelo četiri godine nakon podizanja optužnice i njegove predaje februara 2003, čak tri puta osuđen za nepoštovanje suda. Ni zato što je zahtevajući izuzeće sudije Frederika Harhofa praktično odložio izricanje presude, prvi put zakazano za 30. oktobar 2013. „Ako je imao misiju da uruši Haški tribunal, uspeo je“, kaže za NIN Novak Lukić, advokat sa iskustvom u odbrani pred tim sudom. „Šešelj je pravio velike probleme uspevajući da sruši osnovne pravne principe na kojima se zasniva rad suda. NJegov će slučaj ostati zabeležen u međunarodnom pravu, koje se bazira na precedentima.“ Tužilaštvo je Šešelja teretilo da je podsticao zločine protiv čovečnosti i za kršenje zakona i običaja ratovanja na području Hrvatske, BiH i Vojvodine. Formulacija da je „govorima i izjavama doprineo da se kod izvršilaca stvori odluka da počine zločine“ od početka je otvorila polemiku o tome da li se predsedniku SRS sudi za verbalni delikt. Advokat Lukić smatra da će i problematično tumačenje udruženog zločinačkog poduhvata, krivice na kojoj se baziraju ključni predmeti Tužilaštva, koja se odnosi i na Šešelja, ostati velika mrlja u radu Tribunala.