Čisto lice Beograda

Novi lokalni izbori, po svemu sudeći, bar što se kandidata tiče, neće doneti nikakve značajnije promene. Na brojnim bilbordima i plakatima videćemo ponovo iste likove, koje smo manje-više gledali u poslednjih desetak i više godina. Upravo izbori za gradonačelnika Beograda to i dokazuju. Kandidature su najavili gospoda Bogdanović, Vučić i Čović. Najsvežiji od pomenute trojice je Nenad Bogdanović, pa krećem, prvo od njegove specifične situacije u kojoj se nalazi. Bogdanović je ostao u vrhu DS-a, tako što je u poslednjem trenutku prešao iz Živkovićevog tabora u Tadićev. Tu “doslednost” zna i Tadić, ali u ovom trenutku neće smeti da javno ne podrži njegovu kandidaturu. Međutim, sumnjam da će dobiti i bezuslovnu Tadićevu podršku čak i po cenu da DS izgubi trku za gradonačelnika. Jedan od razloga je i što Bogdanovićev lik većina ljudi vezuje više za “loše momke” DS-a, koji su sada obični članovi, negoli za Tadića i to čini se, s pravom.

Nažalost, Aleksandra Vučića moraćemo još mnogo godina da gledamo, jer njegovo vreme “tek” dolazi. On je uspeo da za desetak godina mnogima ogadi politiku. Bio je i “najplodniji” ministar informisanja u Miloševićevo vreme ali to već svi znamo a možemo i da pretpostavimo šta će sve obećati. Zaposlenje svima i to isključivo preko “javnih” radova a ako neko slučajno upita koji su to javni radovi, dobiće nedvosmislen odgovor da su u pitanju javni radovi od najvećeg značaja za Beograd. Može sevnuti i obećanje da će gradski prevoz biti besplatan za penzionere, decu, trudnice, studente, zaposlene, nezaposlene... Nemojte ni sumnjati da radikali neće pogoditi šta to građani Beograda žele i šta im najviše smeta. Na sreću i Zemun je deo Beograda gde su radikali pokazali koliko i šta znaju da realizuju od svojih obećanja. Interesantna je kandidatura Nebojše Čovića koji će pokušati da sebe spasi političke propasti upravo mestom gradonačelnika. NJegova politika balansiranja između Koštunice i Tadića, ma koliko u početku, izgledala uspešna, više ne može da ga zadrži u igri. Čović je već bio gradonačelnik Beograda a navodno je ostavku dao zbog nepoštovanja izborne volje građana za vreme davnih protesta 96/97. godine.

Mediji su pored trojice starih lica, stidljivo najavili još jednog kandidata koji ima šanse za mesto gradonačelnika. To je Slobodan Vuksanović, kandidat Narodne demokratske stranke, koji je u poređenju sa ostalim kandidatima novo lice. Većini je poznat kao čovek koji umalo nije pobedio Zorana Đinđića na izborima za prvog čoveka DS. Vuksanovićev potez, kojim je sebi izbio i vlast i novac, doneo mu je dosta problema ali je sebe definitivno od prljavštine DOS-a distancirao, što je na duge staze ispostaviće se dobar potez.

Da li će Beograd napraviti otklon od starih demagoga, frazera i muvatora i dati šansu novim, slobodnim i konkretnijim ljudima? Siguran sam da će Beograd napraviti pravi izbor.

Darko Ostojić,
Banatska Palanka