Pasuljica

Znate li, pogotovo vi mlađi, šta je, uopšte, pasuljica?! To vam je isto što i pasulj, samo što su zrna mnogo sitnija, ali kada se pasuljica skuva mnogo je slađa od pasulja. E, sad, pasuljica je oduvek bila sirotinjska hrana. Tetovac je, recimo, uvek bio tri puta skuplji od pasuljice. Ali, mi, pop Vojini unuci uvek smo od babe tražili da nam kuva baš pasuljicu! I to svaki dan! Popadija Stankija je govorila: Lele, bre, deco pasuljica će na pupak da vam nikne! Pasuljica mi nije na pupak nikla, ali zato mi je, valjda, toliko veliki. Mislim, količnik inteligencije. Pasuljica je, to kaže i nauka, najbolja hrana za mozak, za memoriju. Zato mogu i danas da se tačno setim šta je bilo i pre četrdeset hiljada godina kada smo, po drugi put, došli na Zemlju sa Sirijusa i imali grdne muke sa Drako rasom, sa džinovskim reptilima ovekovečenim čak i u kamenim figurama iz Lepenskog vira. Uh, nismo ih se otarasili ni do današnjih dana, rasporedili su se po kraljevskim dinastijamaTo je, pak, jasno samo onima koji jedu pasuljicu.

E, sad, brale, nema više pasuljice ni na belopalanačkoj pijaci, ne sade je seljaci ni po okolnim nišavskim selima. Potikalo se, moj Srbine, seme pasuljice, pa je, evo, uvozimo iz Turske. Zato Srbi sve više i pamte kao kišne gliste. Kad im kažeš da smo došli sa Sirijusa, gledaju te belo, pošto su im objasnili da smo postali od majmuna. A, po Bibliji, pravljeni smo, čuj, od ilovače!? I kad pogledaš ove naše političke elite kao da su, zaista, pravljene od blata, a pritom znaju i te kako i da se majmunišu. Ali, šta od njih i da očekuješ kada nisu odrasli uz pasuljicu
Vrcam pasuljicu i gledam kako Vučić samo što ne zaplače na varvarinskom mostu nad nevinim žrtvama Milosrdnog anđela, a Toni Bler mu i danas određuje šta da kaže, šta da obuče, i da pravi što veće dramske pauze između rečenica jer to angažuje pažnju slušaoca. Dođe mi, bre, da pljunem i zavrljačim tanjir pasuljice u ekran. Ali, ne smem od Bilje, usledile bi stroge sankcije; morao bih jezikom da poližem i ekran i parket.

A sad o Karadžiću. Još je Smilja Avramov, svojevremeno, objasnila da se u Srebrenici dogodio ratni zločin. I, posle gospođa Smilje, ne bih se, baš, mnogo pravio pametan.

K. G. Jung, moj guru iz Švice me, pak, podseća: Karadžić je doktorirao u Londonu na temu manipulacije masama. A, za vreme rata, po švajcarskim kockarnicama, kockao sa velikim parama. Koliko se sećam, to je tebi, moj dečače, pričao Radmilo Bogdanović, bivši ministar policije u beogradskoj kafani `Mama mia`. Radmilo je i upozorio na to Miloševića, a ovaj je samo odmahnuo rukom.

Doktor Raša se kockao i sa Ričardom Holbrukom, ali je očigledno igrao na pogrešnu kartu i završio u Hagu. A, pre Haga, nećete verovati, Karadžić se, bukvalno, prerušio u mene!? Počeo je da vezuje perčin na moj način, pustio dugu bradu i počeo Srbe da uči tihovanju. Čak je i moje ime uzeo, dobro da nije i prezime! Srpska policija me, zbog Raše, više puta saletala, legitimisala, čak su obili i vikendicu moje bivše tašte na Zlatiboru kada sam tamo boravio. Deca, ali i starci, i danas, iza mojih leđa, viču: Dabić, eno ga, Dabić!

Tu moja Crna staje čvrsto uz mene: Neko će reći da si, jedući pasuljicu, malo `ošinuo`. Ali, sećam se da je Raša pristupio tvojoj Zelenoj stranci, i to kada si u Sarajevu osnovao Direkciju zelenih za BiH. Onda se Raša odjednom izgubio, nije mogao da trpi tvoju harizmu. A da je s tobom ostao i da je jeo pasuljicu, ne bi danas bio u Hagu