Strogo kontrolisano curenje informacija

Od demokratskih promena 2000. ministri unutrašnjih poslova sve češće preuzimaju ulogu portparola policije, a od otkrivanja operativnih podataka, preko snimaka hapšenja, došli smo i do medijskih najava privođenja i kontrolisanog davanja informacija. Svaki ministar i nova vlada razrađivali su stari sistem, a curenje informacija nikada nije prekinuto, što je svojstveno i razvijenim zemljama. Policajci, ako ništa drugo kao i drugi žele nekada da se pohvale svojim radom. Ono što karakteriše poslednju vladu je da je curenje postalo kontrolisani proces u kome se informacije filtriraju i šalju provladinim medijima.

Inače, zbog najava hapšenja nedavno su usledile ozbiljne kritike iz Evropske unije pa su ovdašnji mediji koji se ponašaju kao neformalni vladini bilteni posustali sa tom praksom. U zemljama EU praksa je drugačija i tamo ministri unutrašnjih poslova obično ne govore o konkretnim akcijama, a još manje iznose operativne podatke iz istraga. Podatke za koje je javnost zainteresovana prenose nadležni šefovi policije ili njihovi portparoli, kao i tužilaštva.
Advokat Miodrag Vuković, bivši pomoćnik načelnika Uprave za organizovani kriminal MUP-a, kaže da su već niz godina hapšenja su u funkciji dnevne politike. Veoma često se ispostavi da u takvim predmetima nema ni elementarnih dokaza. Onda je to problem i za sud i za tužioca, a najviše za odbranu i okrivljenog koji je po pravilu nerazumno dugo držan u pritvoru - kaže Vuković.

Za vreme ministrovanja Dušana Mihajlovića uvedena je praksa da ministar iznosi podatke o policijskim akcijama. Tada je prvi put došlo do velikog curenja informacija, kada se u javnosti pojavila Bela knjiga sa operativnim podacima o kriminalnim grupama i njihovim pripadnicima koji su trebali da služe samo za internu upotrebu. Bela knjiga je bila osnov za novinske članke, pa su neki mediji te operativne podatke iz nje prenosili kao nesporne činjenice.
Ministar Dragan Jočić napravio je korak dalje sa praksom snimanja hapšenja. Sećamo se snimaka privođenja u slučaju stečajne mafije koji sada pada na sudu, ili stavljanja lisica na ruke Dragana DŽajića, koga je pomilovao predsednik Tomislav Nikolić.
Svoj doprinos dao je i Ivica Dačić koji je uveo konferencije sa mesta hapšenja. Okružen specijalcima, kao i da je sam učestvovao u akciji, Dačić je u Preševu decembra 2008. obavestio javnost da su uhapšeni pripadnici OVK. I ovaj slučaj se neslavno završio, jer su svi oslobođeni, a niko od zvaničnika tada nije dao objašnjenje za debakl postupka.

Mandat ministra Nebojše Stefanovića obeležile su najave hapšenja u provladinim tabloidima. Dešavalo se da osumnjičeni čekaju policiju sa unapred spakovanim stvarima za zatvor i drže u rukama tabloid koji najavljuje njihovo hapšenje.
Stefanović je posebno razradio scenario ministar u akciji. Tako je pred kamerama držao u rukama malu Mašu nakon što su je policajci izbavili od otmičara - troje francuskih državljana. Portparolski nastup ministara može da bude kontraproduktivan i politički, u šta se uverio i sadašnji ministar, kada je ubrzo posle atentata na Milana Beka izneo ocenu da su u pitanju amateri. Osobe koje su pokušale da ubiju Beka su sve samo ne amateri, jer do danas nisu otkrivene.
Ulogu portparola policije više puta je preuzimao i sadašnji premijer Aleksandar Vučić, iznoseći nesvakidašnje podatke čak i za prave portparole i šefove policije. Tako je imenovao Dragoslava Kosmajca kao glavnog narko-dilera na Balkanu. Kosmajčevo ime je prvi put došlo u javnost preko Bele knjige gde je zaista označen kao jedan od glavnih narko-dilera. Ubrzo posle najave premijera, Kosmajac je uhapšen u akciji koju su zabeležile kamere. Međutim, epilog je da je glavni diler Balkana optužen za utaju poreza nešto veću od 4.000 evra. Međutim sud je odbio i tu optužnicu navodeći da je u pitanju prekršaj a ne krivično delo.

Snimanje hapšenja je sve vreme selektivno. Privođenje Kosmajca i troje francuskih državljana smo gledali, ali ne i hapšenje trojice huligana koji se nisu ustezali da pred sigurnosnim kamerama bez maski divljački napadnu saradnike Miloša Vazure, direktora FK Partizan. Službeno nisu objavljeni čak ni inicijali huligana, što je inače praksa.

Sadašnji premijer se takođe nekoliko puta opekao u ulozi policijskog portparola, na primer sa najavama hapšenja Darka Šarića. To se nije desilo u rokovima koje je najavljivao. Poslednju netačnu prognozu Vučić je izrekao 21. aprila 2016, kada je najavio hapšenje osumnjičenog za ubistvo pevačice Jelene Krsmanović Marjanović u roku od 48 sati. Osumnjičeni nije uhapšen do izlaska ovog broja NIN-a. Ovo brutalno ubistvo na brutalan način pratili su mediji, a zbog curenja informacija reagovao je poverenik za informacije Rodoljub Šabić.

Objavljeno je da su novinari imali uvid u dokumenta iz istrage, gde je konstatovano da je na njenom donjem vešu pronađen DNK dva lica. Iako ova izjava može predstavljati puki senzacionalizam, pokrenut je postupak nadzora MUP- a, sa napomenom da se već duže vreme objavljuju informacije izvora iz policije kao što su rezultati poligrafskog testiranja, izjave saslušanih lica ... - kaže za NIN poverenik Šabić.

Ono što je opasnije od curenja informacija u provladine medije je kada se institucije koje su zadužene sa bezbednost svih građana, na primer BIA, zloupotrebljavaju u korist, ni manje ni više, nego glavnooptuženih za organizovani kriminal.

Slučaj kada je službena fotografija iz MUP-a, zamenika tužioca za organizovani kriminal Saše Ivanića dostavljena opskurnim sajtovima 2015. godine, koji su podržavali Darka Šarića i Stanka Subotića Caneta, protiv kojih je upravo ovaj tužilac vodio postupke, prošao je neopaženo u javnosti. Ivanić je slučaj prijavio povereniku Rodoljubu Šabiću.

Po žalbi zamenika tužioca sproveden je nadzor u MUP-u zbog toga što se službena biometrijska fotografija koju je sačinio MUP radi izdavanja dokumenta, našla u više tekstova na internet-portalima. Utvrđeno je da je samo jedan dan pre objavljivanja fotografije bazi pristupao i spoljni korisnik sa karticom BIA. BIA je osporila autentičnost podataka koje beleži sistemski žurnal MUP-a. Podneli smo Višem javnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu - kaže Šabić.
Važno je napomenuti da svaki pristup biometrijskim fotografijama ostavlja elektronski trag, tako da ako postoji političke volje počinilac ove zloupotrebe iz BIA može biti brzo otkriven. Kada se neko iz bezbednosnog sektora koristi za napad na tužioca u korist optuženih za organizovani kriminal, onda je to velika opasnost za celo društvo.

Sumnja da se BIA i dalje zloupotrebljava izazvana je i obračunom sa redakcijom KRIK-a i njenim glavnim urednikom Stevanom Dojčinovićem tokom marta 2016. Naime, i Dojčinović je ukazao da su objavljivane njegove fotografije i citirani telefonski razgovori, do čega može samo da se dođe kada je neko pod prismotrom tajne službe. U javnom obračunu prenošenom kao rijaliti Državni udar 2 prekršeni su sve poznate norme i kodeksi. Objavljena je čak i psihijatrijska dijagnoza za jednog od učesnika, kao i tajni snimci privatnih razgovora. O problemima sa curenjem informacija i lošim odnosima državnih institucija ne svedoče samo ovi ozbiljni slučajevi. To se nažalost vidi i u svakodnevnim situacijama.
Slučaj televizijske voditeljke koja je ušla u verbalni sukob sa policijom na ulici, povodom nepropisnog parkiranja, završio je osim u medijima i kod poverenika Šabića.

Privedena je saopštila policiji da je u drugom stanju zahtevajući da je puste. Iste večeri mediji objavljuju da je privedena, a nakon toga u seriji tekstova da je trudna, da je ranije prekršajno odgovarala, objavljujući i spisak svih prekršajnih postupaka protiv nje. U postupku nadzora utvrdili smo da je tokom tih pet dana službenoj bazi njenih podataka pristupalo 25 policijskih službenika širom Srbije! A takođe smo ustanovili da je samo jedan to učinio iz službenih, opravdanih razloga, dok su ostali postupali, u najboljem slučaju, iz radoznalosti - kaže Šabić. On je MUP-u uputio upozorenje i podneo je krivičnu prijavu Višem tužilaštvu. Nakon toga ministar Stefanović je poslao upozorenje svim jedinicama MUP-a da je takvo postupanje krivično delo.
Miodrag Vuković navodi da je za stanje u policiji uglavnom kriv nedostatak hrabrosti da se učini ključni korak u reformi policije, a to je njena decentralizacija.

Policija je centralizovana za vreme Miloševića 1991. godine. Do tada u celoj bivšoj Jugoslaviji područne policije bile su potpuno samostalne, i za svoj rad odgovarale su lokalnim samoupravama - kaže Vuković.
Nakon 2001. nijedna vlada se nije odrekla centralističkog modela upravljanja policijom bez obzira na to što je taj model odavno prevaziđen.