19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
SGS predstavlja najveću svetsku kompaniju za poslove kontrolisanja, ispitivanja i sertifikacije, sa sedištem u Ženevi. Priznata od strane vodećih svetskih kompanija, finansijskih korporacija i međunarodnih institucija kao globalni lider i inovator, posluje u vidu mreže od preko 1.800 predstavništava, 85.000 zaposlenih i laboratorija širom sveta. SGS Beograd je osnovan od strane SGS Ženeva avgusta 2001. godine kao nastavak izgradnje reputacije stvarane više od 135 godina i tokom 15-godišnjeg rada postigao je značajne rezultate u kontrolisanju, ispitivanju, verifikaciji i monitoringu prometa robe i investicija u oblastima poljoprivrede, industrije, rudarstva, naftne i hemijske industrije, prometa robe široke potrošnje i sertifikacije proizvoda. Veliki uspeh postignut je uvođenjem programa markiranja naftnih derivata koji je započet u februaru 2014. godine, nakon čega je u decembru 2015. usledio i program monitoringa.
Smatrate li da je uvođenje programa markiranja i monitoringa naftnih derivata i u Republici Srbiji bio neophodan pitamo Marinka Ukropinu, generalnog direktora SGS za Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, BiH i Crnu Goru.
SGS je renomirana i društveno odgovorna kompanija, koja je posao markiranja i monitoringa derivata regularno dobila, kao predstavnik konzorcijuma koji čine Authenix (SAD), Nanoinspekt (RS) i SGS, na međunarodnom tenderu javno objavljenom 5. jula 2013. godine. SGS je svoju reputaciju na ovom antikorupcijskom programu, stekao na više od 20 mnogo većih uspešno izvedenih nacionalnih projekata širom sveta u saradnji sa američkim partnerom, firmom Authentix.
Kao garancija za dobro izvršenje posla, a nakon dobijenog tendera, položena je i bankarska garancija i polisaosiguranja u ukupnoj vrednosti od 10 miliona evra. Program markiranja i monitoringa derivata u Republici Srbiji nastaje između ostalog kao potreba u borbi protiv veoma značajne i prisutne sive ekonomije, čiji je glavni cilj suzbijanje ilegalnih aktivnosti u energetskom sektoru, kao i potrebe za:
uređenjem tržišta naftnih derivata u Republici Srbiji,
eleminisanjem nelojalne konkurencije (promet nelegalnog goriva),
uticajem na finansijske gubitke u državnom budžetu trgovinom nelegalnim derivatima,
sigurnosti krajnjeg potrošača prilikom kupovine proverenog goriva,
poboljšanjem ekoloških uslova i smanjenjem negativnih uticaja na ljude i životnu sredinu,
kvalitetnijim gorivima iz poznatih izvora
Činjenica, a i neki tekstovi u štampi govore o tome da ovaj program nije prihvaćen u određenim krugovima trgovine naftnim derivatima, sa druge strane da li markiranje i monitoring doprinose punjenju budžeta Republike Srbije?
Mi smo svesni da projekat markiranja i monitoringa ne odgovara samo onima koji su od ilegalne trgovine gorivom imali ogromne koristi i bogatili se na račun države i građana. Činjenice i dosadašnji rezultati programa, sasvim su dovoljni argumenti koji to dokazuju. Direktne i veoma značajne koristi od programa ima država, naftne kompanije i na kraju potrošači.
Država Srbija ima znatno uvećani priliv sredstava u budžet kao rezultat prelaska velike količine goriva iz ilegalnih u legalne tokove.
Programom markiranja svedena je siva ekonomija u sektoru prometa derivata nafte od 20 odsto, a najnoviji rezultati pokazuju da je sada znatno ispod 1 odsto. To je omogućilo povećanje legalnih tokova derivata nafte, a samim tim i veći promet kod obveznika markiranja (naftnih kompanija). Ukupna količina markiranih derivata u 2015. u odnosu na 2014. godinu je veća za 11,96 odsto, a u 2016. taj trend je 7 odsto u odnosu na 2015.
Povećanje legalnih tokova, značajno je povećalo prihod u budžetu Republike Srbije na osnovu naplate akciza, koja je u 2014. bila veća za 13,2 odsto u odnosu na 2013, a u 2015. veća za 4,8 odsto u odnosu na 2014. To je najbolji pokazatelj pozitivnih rezultata programa. Ne sme se izostaviti ni ekološki uticaj na životnu sredinu kao rezultat prometa kvalitetnog goriva..
Građani, osim što kupuju gorivo iz legalnih izvora, najzad imaju priliku da znaju kakav kvalitet goriva koriste.
Da li je Evropska unija obavezala državu Srbiju na uvođenje monitoringa kvaliteta naftnih derivate?
Monitoring kvaliteta derivata nafte u Srbiji se sprovodi od 1. 12. 2015. godine u skladu sa Uredbom o monitoringu kvaliteta derivata nafte i biogoriva, objavljenom u Službenom glasniku RS, 97/2015, novembra 2015, prema Direktivi EU 98/70 i standardu SRPS EN 14274.
Ciljevi monitoringa kvaliteta derivata nafte su:
kontinuirano ocenjivanje kvaliteta derivata nafte i biogoriva unutar celog distributivnog lanca,
uvid u stanje kvaliteta naftnih derivata na tržištu i reagovanje u zavisnosti od vrednosti parametara koji se prate
Ispitivanje se obavlja na sledećim naftnim derivatima: BMB 95, BMB 98, ED, GU 0,1, gasno ulje, ekstralako evro L i ulja za loženje, dok se uzorkovanje, za potrebe monitoringa, sprovodi na:
stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava benzinske stanice,
objektima za obavljanje energetske delatnosti (rafinerija i skladišta nafte, derivata nafte i biogoriva, uključujući skladištenje za sopstvene potrebe),
sredstvima za transport nafte, derivata nafte i biogoriva
Da li SGS ima potrebnu opremu za sigurno ispitivanje kvaliteta?
Za potrebe monitoringa kvaliteta goriva i uspešnog sprovođenja dobijenog posla, SGS je opremio savremenu laboratoriju kroz investiciju od 2,2 miliona evra i proširio obim akreditacije za nove metode ispitivanja.
Da li postoji obaveza SGS-a da javno prikaže rezultate ispitivanja nekim državnim institucijama?
Shodno Pravilniku o sadržini i načinu sprovođenja godišnjeg programa monitoringa kvaliteta za 2016, mesečno se ispituje od 360 do 380 uzoraka, što znači da će se do kraja godine ispitati preko 4.000 uzoraka. Izveštaji o rezultatima ispitivanja se šalju Ministarstvu nadležnom za poslove energetike i Republičkoj tržišnoj inspekciji do 10. u mesecu za prethodni mesec.
Svetska iskustva pokazuju da je proces markiranja i monitoringa najefikasniji način uvođenja reda na tržište naftnih derivata, a Republika Srbija je prateći taj trend, u saradnji sa tri renomirane kompanije, izgradila poverenje unutar granica naše zemlje i van njih.
Smatrate li da je uvođenje programa markiranja i monitoringa naftnih derivata i u Republici Srbiji bio neophodan pitamo Marinka Ukropinu, generalnog direktora SGS za Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, BiH i Crnu Goru.
SGS je renomirana i društveno odgovorna kompanija, koja je posao markiranja i monitoringa derivata regularno dobila, kao predstavnik konzorcijuma koji čine Authenix (SAD), Nanoinspekt (RS) i SGS, na međunarodnom tenderu javno objavljenom 5. jula 2013. godine. SGS je svoju reputaciju na ovom antikorupcijskom programu, stekao na više od 20 mnogo većih uspešno izvedenih nacionalnih projekata širom sveta u saradnji sa američkim partnerom, firmom Authentix.
Kao garancija za dobro izvršenje posla, a nakon dobijenog tendera, položena je i bankarska garancija i polisaosiguranja u ukupnoj vrednosti od 10 miliona evra. Program markiranja i monitoringa derivata u Republici Srbiji nastaje između ostalog kao potreba u borbi protiv veoma značajne i prisutne sive ekonomije, čiji je glavni cilj suzbijanje ilegalnih aktivnosti u energetskom sektoru, kao i potrebe za:
uređenjem tržišta naftnih derivata u Republici Srbiji,
eleminisanjem nelojalne konkurencije (promet nelegalnog goriva),
uticajem na finansijske gubitke u državnom budžetu trgovinom nelegalnim derivatima,
sigurnosti krajnjeg potrošača prilikom kupovine proverenog goriva,
poboljšanjem ekoloških uslova i smanjenjem negativnih uticaja na ljude i životnu sredinu,
kvalitetnijim gorivima iz poznatih izvora
Činjenica, a i neki tekstovi u štampi govore o tome da ovaj program nije prihvaćen u određenim krugovima trgovine naftnim derivatima, sa druge strane da li markiranje i monitoring doprinose punjenju budžeta Republike Srbije?
Mi smo svesni da projekat markiranja i monitoringa ne odgovara samo onima koji su od ilegalne trgovine gorivom imali ogromne koristi i bogatili se na račun države i građana. Činjenice i dosadašnji rezultati programa, sasvim su dovoljni argumenti koji to dokazuju. Direktne i veoma značajne koristi od programa ima država, naftne kompanije i na kraju potrošači.
Država Srbija ima znatno uvećani priliv sredstava u budžet kao rezultat prelaska velike količine goriva iz ilegalnih u legalne tokove.
Programom markiranja svedena je siva ekonomija u sektoru prometa derivata nafte od 20 odsto, a najnoviji rezultati pokazuju da je sada znatno ispod 1 odsto. To je omogućilo povećanje legalnih tokova derivata nafte, a samim tim i veći promet kod obveznika markiranja (naftnih kompanija). Ukupna količina markiranih derivata u 2015. u odnosu na 2014. godinu je veća za 11,96 odsto, a u 2016. taj trend je 7 odsto u odnosu na 2015.
Povećanje legalnih tokova, značajno je povećalo prihod u budžetu Republike Srbije na osnovu naplate akciza, koja je u 2014. bila veća za 13,2 odsto u odnosu na 2013, a u 2015. veća za 4,8 odsto u odnosu na 2014. To je najbolji pokazatelj pozitivnih rezultata programa. Ne sme se izostaviti ni ekološki uticaj na životnu sredinu kao rezultat prometa kvalitetnog goriva..
Građani, osim što kupuju gorivo iz legalnih izvora, najzad imaju priliku da znaju kakav kvalitet goriva koriste.
Da li je Evropska unija obavezala državu Srbiju na uvođenje monitoringa kvaliteta naftnih derivate?
Monitoring kvaliteta derivata nafte u Srbiji se sprovodi od 1. 12. 2015. godine u skladu sa Uredbom o monitoringu kvaliteta derivata nafte i biogoriva, objavljenom u Službenom glasniku RS, 97/2015, novembra 2015, prema Direktivi EU 98/70 i standardu SRPS EN 14274.
Ciljevi monitoringa kvaliteta derivata nafte su:
kontinuirano ocenjivanje kvaliteta derivata nafte i biogoriva unutar celog distributivnog lanca,
uvid u stanje kvaliteta naftnih derivata na tržištu i reagovanje u zavisnosti od vrednosti parametara koji se prate
Ispitivanje se obavlja na sledećim naftnim derivatima: BMB 95, BMB 98, ED, GU 0,1, gasno ulje, ekstralako evro L i ulja za loženje, dok se uzorkovanje, za potrebe monitoringa, sprovodi na:
stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava benzinske stanice,
objektima za obavljanje energetske delatnosti (rafinerija i skladišta nafte, derivata nafte i biogoriva, uključujući skladištenje za sopstvene potrebe),
sredstvima za transport nafte, derivata nafte i biogoriva
Da li SGS ima potrebnu opremu za sigurno ispitivanje kvaliteta?
Za potrebe monitoringa kvaliteta goriva i uspešnog sprovođenja dobijenog posla, SGS je opremio savremenu laboratoriju kroz investiciju od 2,2 miliona evra i proširio obim akreditacije za nove metode ispitivanja.
Da li postoji obaveza SGS-a da javno prikaže rezultate ispitivanja nekim državnim institucijama?
Shodno Pravilniku o sadržini i načinu sprovođenja godišnjeg programa monitoringa kvaliteta za 2016, mesečno se ispituje od 360 do 380 uzoraka, što znači da će se do kraja godine ispitati preko 4.000 uzoraka. Izveštaji o rezultatima ispitivanja se šalju Ministarstvu nadležnom za poslove energetike i Republičkoj tržišnoj inspekciji do 10. u mesecu za prethodni mesec.
Svetska iskustva pokazuju da je proces markiranja i monitoringa najefikasniji način uvođenja reda na tržište naftnih derivata, a Republika Srbija je prateći taj trend, u saradnji sa tri renomirane kompanije, izgradila poverenje unutar granica naše zemlje i van njih.
