Dođi u pet do pet

U Srbiji će u narednom periodu u pet sati ujutru moći da se vide dve grupe ljudi: oni koji se vraćaju kući posle burnog izlaska i oni koji su se uputili kod premijera na burni sastanak. I jedni i drugi biće opijeni na svoj način, prvi zbog koje ture više, drugi zbog činjenice da će se konačno videti licem u lice sa Vučićem. Problem će nastati ako neko iz ove prve grupe greškom umesto svojoj kući, ode u kuću premijera u zgradi Vlade Srbije u Nemanjinoj ulici.
Onaj ko je svojevremeno odlučio da Vladu smesti u Nemanjinu očigledno nije uzeo u obzir da će jednog dana jedan premijer odlučiti da jednom mesečno prima građane u pet sati ujutru, jer bi je u suprotnom verovatno smestio na neku lokaciju koja nije usput tolikom broju ljudi koji se vraćaju kući posle lude noći u gradu.

Nije teško zamisliti građanina koji se u pet ujutru vraća kući u stanju sličnom onom u kojem je bio nesuđeni gradonačelnik Šapca kada je na mitingu SNS-a u tom gradu govorio o svakom sekundu, svakom minutu, svakom milimetru. Vidi tako taj čovek poznatu zgradu, neke ljude ispred koji se trude da svaki sekund, svaki minut, svaki milimetar daju ne bi li uspeli da uđu unutra, među njima i nekog svog komšiju, i pomisli kako je u pitanju njegova zgrada, a da su svi ovi ljudi izašli ne bi li u obližnjoj pekari kupili vruć hleb.

Ala se povećao ovaj hodnik, misli naš junak dok se penje uz stepenice, nadajući se da neće naleteti na svog oca, kada ugleda čoveka za koga u trenutku ne može da se seti ko je tačno, iako je uveren da ga je proteklih meseci viđao češće nego sopstvenog oca.

Dobar dan mladiću, koji je vaš problem, govori mu čovek za kog ovaj konačno shvata da jeste otac, ali ne njegov, već otac čitave nacije. Zašto ćutite? Delujete mi čudno, malo su vam krvave oči, da li je to zato što ste morali poput mene rano da ustanete?

Nije to ništa, ja sam u vašim godinama spavao od jedan do jedan i petnaest, vikendom do pola dva ujutru. Jednom sam čak legao u jedan ujutru, a ustao petnaest minuta ranije, u 0:45.
Da li ste sigurni da ste dobro, delujete kao da vam je muka. Da li vam je to muka zbog stanja u kojem je državu ostavila ona vlada pre ove poslednje? Jeste strašno šta su uradili, ali srećom pa je Srbija konačno na dobrom putu, jer ima borbenu vladu, umiruje premijer svog mladog posetioca.

Malo ste mi ubledeli mladiću, potpuno vas razumem i ja ponekad ubledim kada shvatim koliko je onih koji nemaju razumevanje za teške reforme. Nemojte da brinete, svi oni su u manjini. Kako to stojite, imam utisak da ćete svakog časa da se srušite, pritom ne mislim na neko nelegalno rušenje ružnih objekata koji su bili u vlasništvu kriminalaca i koje bih ja lično rušio samo danju, negu bukvalno rušenje, kolena vam se tresu. Dakle recite mi, kako mogu da vam pomognem mladiću?

Glava... Da nemate možda nešto za glavu?, stidljivo pita momak.

U tom trenutku u Vučićev kabinet uleće novinarka Studija B i počinje da viče Šta za glavu, dokle više ta priča o fantomkama, prestanite da se raspitujete o Hercegovačkoj, izlazite napolje.
Uplašen, naš junak beži niz stepenice i čuje glas ljudi koji čekaju ispred kabineta: Vidi kako ga je premijer motivisao da što pre uradi nešto sa svojim životom.