Opasnost skrivenog rata

Ono što, međutim, zabrinjava jeste to što kavkaski konflikt može da ima mnogo šire i opasnije reperkusije od regionalnih. Dok su dve strane minulih dana razmenjivale artiljerijsku vatru, u pozadini sukoba, čini se, stoji još jedan geopolitički rat Rusije i Turske, čiji su odnosi izuzetno pogoršani od novembra prošle godine i obaranja ruskog aviona. Kako drugačije objasniti Erdoganovu izjavu da će Ankara podržati Azerbejdžan „do kraja sukoba“ ili činjenicu da Moskva ima 5.000 vojnika u Jermeniji i da lako može angažovati dodatne jedinice s ciljem da se zaustavi tursko angažovanje u sukobu. Nekadašnji savetnik u Stejt departmentu za odnose sa Rusijom DŽefri Mankof kaže da Moskva ima veoma komplikovane pozicije na tom prostoru. „Rusija je glavni garant mira za Jermeniju, ali istovremeno prodaje oružje i jednoj i drugoj zemlji. Kremlj ne traži mir, već način na koji bi povećao uticaj u obe zemlje.“ Rat za Nagorno Karabah je trajao od 1988. do 1994. Na referendumu koji je održan u Nagorno Karabahu većina je glasala za pripajanje Jermeniji, dok su referendum bojkotovali Azeri Nagorno-Karabaha. Raspadom Sovjetskog Saveza rat je buknuo svom silinom, što je dovelo do etničkog čišćenja sa obe strane. Sukob je rezultirao sa 30.000 poginulih, raseljeno je čak 230.000 Jermena iz Azerbejdžana i 800.000 Azera iz Jermenije i Karabaha. Ruskim posredovanjem potpisano je primirje u maju 1994.