Miniranje pobunjenika

Foto Tanjug

U Americi svako može da postane predsednik i u tome je problem, cinična je opaska njenog pokojnog komedijanta DŽordža Karlina, koja je poslednjih meseci aktuelna zbog iznenađujućih uspeha kontroverznog milijardera Donalda Trampa. Vodeći pretendent za nominaciju republikanaca se zbog svoje retorike i gafova naime opisuje i kao najopasniji predsednički kandidat u istoriji, koga sopstvena partija ne zna kako da zaustavi, dok su demokrate na mukama kako da mu se, ako bude nominovan, suprotstave.

Tramp, čiji je rani uspon u južnim državama smatran balonom koji će se brzo izduvati, već je prešao put od početnog uverenja da je njegova pobeda nad partijskim rivalima nemoguća, preko donedavno ocene da je neizbežna, do najnovije da je neizvesna. Poslednjih nekoliko glasanja usporilo je njegovo napredovanje do magičnog broja od 1.237 delegata koji bi mu garantovali nominaciju, pa se sada s nestrpljenjem očekuje kako će proći na odmeravanju snaga 19. aprila u državi NJujork, gde bi mogao ili da se približi cilju ili da se odmakne od njega.

Iako je u poslednje tri nedelje na nizbrdici, Trampovo vođstvo je još ubedljivo: ima 743 delegatske glave, prema 545 koliko je dosad sakupio Ted Kruz i 143 u saldu DŽona Kesića. Neki zaključuju da mu se put ka nominaciji ipak sužava, ali nema nagoveštaja da je njegova kampanja pred kolapsom.
U opticaju je, međutim, nekoliko planova da se Tramp minira, tako što bi mu se, ne dobaci li do delegatske većine, nominacija uskratila mahinacijama na trodnevnoj završnoj republikanskoj konvenciji (18. jula) u Klivlendu, gde bi njegovu političku sudbinu odlučilo oko 200 delegata koji po pravilima država iz kojih dolaze nemaju obavezu da glasaju za pobednika lokalnog izjašnjavanja. U svakom slučaju, paradoks je da jedna partija otvoreno podriva svog vodećeg kandidata. Razlog za to je što Tramp nije svakidašnji: dosad je prekršio svako pravilo političke korektnosti, izvređao manjine, žene, pretio američkim saveznicima i pritom izazivao konsternaciju širom sveta.

A pre svega kod kuće gde dobija podršku isključenih iz prosperiteta njegovu bazu čine mahom belci sa srednjom školom u čijim redovima je svaki treći nezaposlen kao gubitnik globalizacije, dok istovremeno ankete pokazuju da njegovoj demagogiji ne veruje više od dve trećine Amerikanaca svih rasa, polova i političkih uverenja.

Najnovije istraživanje Asošijetid presa i marketinške agencije GfK, tako pokazuje da nepovoljno mišljenje o njemu ima sedam od deset sugrađana. Za njega na predsedničkim izborima ne bi glasalo 60 posto od registrovanih birača, a ne bi ga zaokružilo ni 31 odsto republikanaca.
Argument protiv njega su i sve prognoze za finalni okršaj u novembru, koje ukazuju da bi ga do nogu potukli i Hilari Klinton i Berni Sanders, jer ga ne bi podržali neki segmenti biračkog tela koji su dosad tradicionalno podržavali svakog republikanskog pretendenta.
Podsetimo se, Mit Romni, republikanski kandidat sa prošlih predsedničkih izbora, proglasio ga je prevarantom, a verovatno najubojitiju političku optužnicu napisao je Juval Levin, analitičar Nešenel rivju, konstatacijom da je Tramp nepodoban i nepripremljen za posao koji želi, jer se ruga svemu za šta su se konzervativci poslednjih decenija zalagali, postigli i tražili.

On desnicu poziva da podlegne njegovoj plitkoj karikaturi koja ne pokazuje ni minimum respekta za Ustav, za ograničenja predsedničke moći, slobodu pojedinca i principe američke republike, da se ne pominje odsustvo svake razboritosti, discipline ili vizije, zaključuje Levin.
Sve ovo može biti utešno i za Ameriku i za ostatak sveta, ali kad se uzme u obzir da je Tramp dosad opovrgao sve prognoze, nisu li i spekulacije o njegovoj političkoj smrti preuranjene? Sondiranja pokazuju da će solidno proći u NJujorku, a nema naznaka da će, na preostalim prajmeris (koji se završavaju 7. juna u Kaliforniji) njegova prednost nad dva preostala rivala biti drastično smanjena.

Tramp je svojim ispadima, i uspesima uprkos njima, zasenio ništa manje zanimljivu borbu između dva kandidata demokrata, neizbežne Hilari Klinton i starca koji motiviše omladinu Bernija Sandersa. Američki socijalista je, naime, sa sedam pobeda u osam poslednjih glasanja prilično uzdrmao bivšu državnu sekretarku, smanjivši njenu prednost od skoro 30 procentnih poena iz decembra na samo jedan odsto početkom aprila.

Dok je međutim zamah na strani Sandersa, matematika i dalje daje odlučujuću prednost Klintonovoj: ona uoči NJujorka (ta država je njen domaći teren, jer je tamo dva puta osvajala mandat senatorke) ima uverljivu prednost u osvojenim delegatima (1.756 prema 1.068 nominaciju u ovom slučaju stiče prvi koji dobaci do 2.383), a ukupno je pobedila u više država i osvojila više glasova.



Ima i još jedan adut: o nominaciji na konvenciji demokrata (25-28. jul, Filadelfija) odlučivaće i 719 takozvanih superdelegata, partijskih funkcionera raznih nivoa, među kojima se 469 unapred obavezalo da će glas dati njoj.
Preokret se zato smatra malo verovatnim, uprkos tome što Sanders nastavlja da lakše i brže prikuplja novac za kampanju od Klintonove, i to od pojedinačnih malih donatora, što podseća na entuzijazam baze prilikom prvog izbora Baraka Obame 2008. Nad Klintonovom je što mnoge analize previđaju doduše jedan tamni oblak: istraga koju vodi FBI o njenom korišćenju privatnog imejl-servera za službenu prepisku dok je bila na čelu Stejt departmenta. Bude li rezultat toga optužnica za ugrožavanja nacionalne bezbednosti, a ne samo ukor zbog nemara, to bi bio dramatičan kraj njene kandidature.

Kako god bilo, od dva izazova svojim partijskim establišmentima, Trampovog i Sandersovog, dalekosežnijim se čini potonji. U tom pogledu veoma zanimljivu analizu (na portalu socialeurope.eu), objavio je američki ekonomista Tomas Pali, čija je premisa da se izborni proces, koji je počeo kao dvoboj insajdera (Hilari Klinton protiv DŽeba Buša), pretvorio u meč autsajdera (Tramp-Sanders).

Po Paliju, uz pretpostavku da se ne dogodi najcrnji ishod (da Tramp postane predsednik), republikanska pobuna je dugoročno mnogo manje značajna od one u redovima demokrata. Ona, prvo, temeljno ne osporava neoliberalni ekonomski model koji je u korenu masovnog gneva na obe strane. (Trampov) nacionalizam, rasizam, jevanđelizam i kulturni atavizam, kaže Pali, ne osporavaju korporativnu Ameriku niti dominaciju Volstrita koja neoliberalizam održava.

Nasuprot tome, Sandersov demokratski izazov eksplicitno taj neoliberalni ekonomski model dovodi u pitanje, a uz to se tiče uobličavanja političkog karaktera dolazeće demokratske većine.
U tom svetlu, republikanska pobuna je erupcija iz gnevne izborne baze čija je politička moć na zalasku, dok je ona demokratska pokuljala iz rastuće baze čija politička agenda tek treba da bude definisana.
Pobedi li Klintonova, Demokratska partija će nedvosmisleno ostati u orbiti Volstrita i korporativne Amerike. Ako predsednik postane Sanders, zaključuje Tomas Pali, demokrate mogu da se vrate svojim socijaldemokratskim korenima NJu dila, ekonomskoj solidarnosti i sveobuhvatnosti...
Šta su u tom pogledu vesti iz finansijske četvrti Menhetna? Sudeći prema izveštaju Si-En-Bi-Sija od 7. aprila, Volstrit je sasvim uveren da će novi predsednik SAD biti - Hilari Klinton.