Nove programske i medijske platforme

Srđana Mihajlovića, direktora Radio-televizije Vojvodina zatičemo u radnoj atmosferi, u njegovoj kancelariji u centru Novog Sada. Na samom početku poziva i nas i naše čitaoce da glasaju za Omladinski radio, prvi internet-radio namenjen mladima, koji se 24. aprila od 20 do 21 sat takmiči u Radio Battle, ove godine u finalu sa Letoncima. Glasanje je preko Tvitera i Mihajlović se nada da će premašiti 60.000 glasova, koji prošle godine nisu bili dovoljni za prvi plasman.

Radio televizija Vojvodine umnogočemu je radila na tehnološkom i programskom napretku. Program se gleda u punom kapacitetu preko striminga. RTV je prešla na 16:9 emitovanje, a uskoro će i na HD format. Mihajlović ističe da retko koja TV i radio imaju toliku količinu programa, koji se odloženo gleda. I to kako na srpskom, tako i na ostalim jezicima nacionalnih zajednica.

Ono što smo mi pre svega definisali kao strateški prioritet jeste kvalitet programa, navodi na početku razgovora Srđan Mihajlović. Program je usmeren na jezike nacionalnih manjina i sledeća ideja je da krenemo sa nemačkom manjinom. S druge strane, ono što smo uradili sa reorganizacijom i novom sistematizacijom, jeste nova multimedijalna platforma. To podrazumeva da, kada radimo neki proizvod, radimo ga za što više platformi, tako da jedan sadržaj bude iskorišćen i na televiziji i na radiju i na vebu i u drugom multimedijalnom obliku. Mislim da nova organizacija na RTV, koja ima sedam medija i jednu programsku strukturu, počinje da daje rezultate i nadam se da ćemo da poboljšamo kvalitet tamo gde smo uočili da neke stvari mogu biti bolje.

Kako izgleda poslovanje RTV u godinama krize?

Radio-televizija Vojvodine već tri godine upravlja svojim finansijskim resursima tako da na kraju godine ima pozitivni rezultat. Finansijski okvir definisan je finansiranjem iz budžeta i uvođenjem takse od 150 dinara. Tako obezbeđujemo sredstva koja su opet nedovoljna za ono što bismo mogli da uradimo da imamo veći budžet, ali u svakom slučaju spadamo u drugu regionalnu kuću u Evropi po produkciji programa.

Da li ste blizu useljenja u novu zgradu o kojoj se dugo priča?

Daleko smo od useljenja, ali usvojili smo idejno rešenje. Na osnovu toga, raspisan je tender za projekat, što se uspešno privodi kraju. Nalazimo se pred lokacijskom dozvolom, koja je na Petrovaradinu, a zatim i pred građevinskom. I, ako se stvori ambijent u kome svi akteri u Vojvodini i u Srbiji budu bili za to da RTV Vojvodine dobije svoj dom, onda sa sigurnošću možemo reći da bi period od naredne tri godine bio neki vremenski okvir u kome bi to moglo da se dogodi. Mi smo samo za zakup potrošili više od devet miliona evra, tokom svih ovih godina. Smatram da je celishodnije i za samu državu da uložimo taj novac u medijski servis Radio-televizije Vojvodine i da dobijemo prostor koji će biti u funkciji ove kuće.

Vaš program je namenjen široj publici, ali joj nimalo ne podilazi.

Mislimo da se gledaoci zapravo prave! Smatramo da je naša uloga u tome da se izgradi zdrav vrednosni sistem, da insistiramo na elementima obrazovanja, vaspitanja i jednog kulturološkog obrasca. Duboko verujem da su mediji u 21. veku vrlo važna poluga na tom putu. U tom smislu, naš sadržaj zahteva ozbiljnog gledaoca, koji mora da posveti energiju, vreme i da ponudi sebe, ali s druge strane i da dobije natrag ono što ga čini boljim i kvalitetnijim. Problem javnog servisa jeste u tome što ima takvu strukturu programa da ne može da isprati trku u gledanosti. Tako, naš program jeste za što više ljudi, ali ne za one koji provode po čitav dan pred televizorom. Na kraju, želimo da vratimo vrednost porodice pred televizore. Neophodno je da se oko nekih stvari okupimo u vremenu u kome živimo. Sa nekim proizvodima smo u tome i uspeli. Recimo sa serijom Vere i zavere. Slično postižu i filmski, serijski i dečiji program. Mi se trudimo da gledaoci RTV ponesu više optimizma, više energije i samopoštovanja, i da na kraju, koliko god to utopijski zvučalo, budu i bolji ljudi.