Proizvoljni sistem guši slobodni glas

Jedan cenzus promenio je poimanje izbora u Srbiji. I da nije bilo proboja Dveri i DSS u Narodnu skupštinu, građani još ne bi saznali šta im sve ugrožava biračko pravo. Status i prava Republičke izborne komisije, osposobljenost biračkih odbora, selektivno tumačenje izbornih procedura u skladu sa stranačkim potrebama - uopšte, proizvoljnost sistema od biračkog spiska do zbrajanja mandata.

Pa, ipak, pitanje je, konačno, da li će se i nakon što se ispostavilo da je moguće validno glasati bez dokumenata, kao i bez kontrolnog listića u kutiji i to ne samo ako ste gradonačelnik Beograda, ta proizvoljnost biti ukroćena. Jer, i nakon ovih izbora, diskusija o poboljšanjima izbornog sistema i zaštiti biračkog prava još jednom se svela na licitiranje brojem neophodnih poslanika i floskule o reformama, pa do stava vladajuće partije da sistemu ne fali ništa, sem što ima višak - pravilo izborne tišine.

Od ujdurme s RIK-ovom neodlučnošću do saopštavanja rezultata ponovljenih izbora, kojom prilikom je premijer priznao da je listu DSS-Dveri u parlament ugurala sila (a ne glasovi građana), sumnjičavost prema institucijama imala je priliku samo da raste. Da li je biračko pravo neotuđivo i sigurno u sistemu u kome čak i premijer sumnja da ostvarivanje tog prava (na osnovu koga, podsećamo, narod prenosi vlast na predstavničke organe) ne zavisi od propisa i volje građana?

Nevladina organizacija CRTA s posmatračkom misijom Građani na straži beleži na četiri odsto biračkih mesta ozbiljne nepravilnosti, kao što su glasanje bez prethodnog utvrđivanja identiteta birača, glasanje birača koji su već glasali na nekom drugom biračkom mestu i koji su nevidljivi UV sprej već imali na ruci, ili pak izostanak korišćenja UV lampe, fotografisanje glasačkih listića i naravno, vođenje kampanje na manje od 50 metara od biračkog mesta.

Na 3,8 odsto biračkih mesta registrovan je značajan broj birača kojima je dozvoljeno da glasaju bez važećih dokumenata. Na dodatnih šest odsto bilo je istih slučajeva u manjem broju. Na 3,3 odsto glasanje je omogućeno biračima bez identifikacije u biračkom spisku, ali poseban fenomen su svakako građani čijih imena nije bilo na izvodu iz spiska (39 odsto mesta). Misiji, koja je stražarila na 450 biračkih mesta, obratio se veliki broj birača koji su, pre dolaska na glasanje, svoje ime pronašli u elektronskoj bazi Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Raša Nedeljkov, programski menadžer CRTA, kaže da nešto nije u redu sa bazom koja je jedinstvena, ako spisak birača u njenoj elektronskoj verziji nije podudaran sa onim na licu mesta. To sve zajedno dovodi u pitanje slobodu izbora. Sistem je takav da svako iskakanje proizvodi haos. Nije dobra okolnost u kojoj je moguće da jedna lista, DSS-Dveri, stavlja čitav pravni sistem u paralizu, ili jedna partija, u slučaju falsifikata potpisa. Prisustvo opozicionih lidera u RIK-u, noć nakon što su održani izbori, bilo je, takođe, neovlašćeno. I u slučaju manjinskih lista, koje su zloupotrebljavane, videli smo da tako nešto ne bi bilo moguće da je RIK profesionalno telo od integriteta i da je sistem valjan, upozorava Nedeljkov.

Rukovodeći se, potom, pritiskom javnosti sumnjičave prema sistemu, RIK je preuzeo da odlučuje i o blažim nepravilnostima, koje su po dotadašnjoj praksi bile u nadležnosti koordinatora okruga. Do toga je, po Pavlu Dimitrijeviću, posmatraču CRTA u samom RIK-u, dovelo odsustvo jasnih propisa. Kako kaže, bilo je malo diskusije unutar RIK-a, dok je ponašanje predstavnika opozicionih partija bilo sasvim drugačije od ponašanja njihovih lidera u javnosti.

Nadalje je odlučivanje o sitnicama usporavalo rad RIK-a i pojačavalo nepoverenje, čak i da nije bilo loših namera. Mada je u to teško poverovati, ako još uvek nedostaje odgovor na pitanje zašto, uz sve greške i ograničenja članova odbora, broj birača koji su glasali nije bio poznat danima.
Prihvatanje nepotpisanih zapisnika, a neuzimanje u obzir prigovora nekog od članova biračkih odbora moguće je, kaže Dimitrijević, jer u pravnom smislu prigovor jednog člana ništa ne znači. RIK će uzeti zapisnik sa prigovorom i odmah će ga odbaciti kao neosnovan s obrazloženjem da su ostali članovi potpisali zapisnik. Kada odbor nema zapisnik ili ne pošalje zapisnik RIK-u, praksa viđena na ovim izborima, a proizašla iz slobodnog tumačenja RIK-ove obaveze da utvrdi rezultat izbora, bila je da se uz pomoć džakova sa glasovima popravi takvo stanje. Ali, nema jasnih kriterijuma po kojima to čini, a nejasno je i da li ima pravo na to, kaže Dimitrijević.

Isto je i sa manjinskim listama. RIK je vodio računa da prihvati manjinske liste u skladu sa njihovim aktivnostima, a ne imenom, i odbacivao je neke, koje je Upravni sud vraćao u igru. Objašnjenje za sve je pritisak. Zbog toga se prekršila još jedna proceduralna stvar, pa se na sednicama RIK-a odlučivalo o prvom nivou regularnosti, umesto da su to radili koordinatori okruga. Zbog nepoverenja građana, u želji da se udovolji potrebi javnosti, informacija o rezultatima je puštena iz baze, što se ne radi. Nedostajala su još dva kruga provere, a osim toga, podaci su stizali sporije nego pre. Iz istog razloga je praksa promenjena i kada su rezultati ponovljenih izbora objavljeni pre nego su saslušani svi prigovori, ilustruje vrtlog Dimitrijević.

Međutim, rupe u propisima ne čine se nenamernim ako se zna da su, sem u slučaju prigovora sa jednog biračkog mesta na Novom Beogradu, sve odluke u RIK-u bile jednoglasne. Dok su lideri opozicionih partija upozoravali na izbornu krađu, njihovi su predstavnici glasali saglasno predsedniku Dejanu Đurđeviću, koji je stopirao rad RIK-a da bi otišao na sednicu Predsedništva SNS. Kako se kaže, po mišljenje u partiju. To važi i za odlučivanje po nejasnim principima o rezultatima 11 biračkih mesta koji će biti anulirani i 88 koji će biti verifikovani, iako su svi okarakterisani sa teškim računsko-logičkim greškama.

Strah od mogućnosti da bi u novoj jednačini dobili manje od broja glasova potrebnih za cenzus, dovoljno je objašnjenje za stranačku kalkulaciju na štetu demokratskih principa. Ali i dovoljno licemerno da bi moglo da se nazove sistemsko-partijskom zaverom protiv birača.

Ispostavlja se da nijedna stranka nije imala problem da lista koja nije prikupila potpise dobije pravo da učestvuje na izborima, kaže Nedeljkov, ubeđen, nakon ovih izbora, da su sistemske greške isplivale samo zato što je pažnja javnosti bila usmerena na važnost uloge članova RIK-a.
Uglavnom u zapadnoj i istočnoj Srbiji, na osam odsto biračkih mesta, posmatrači CRTA beleže odsustvo članova odbora sa biračkog mesta. Prvenstveno na jugu, u dva odsto slučaja, kontrolni listić nije ubačen u kutiju na početku glasanja, a 11 odsto mesta u zemlji otvoreno je sa zakašnjenjem.

Posmatračke misije, međutim, nemaju pravo prigovora. Nestranačko i nezavisno posmatranje izbora moguće je, osim toga, samo ako se uspešno savlada niz formalno-pravnih i logističkih prepreka, koje će u tim misijama, na sam dan izbora, ostaviti samo najzainteresovanije. Kao što bi bilo moguće, uostalom, da želja da ostvaruju svoje pravo glasa ostane samo najupornijima.