Arhiva

Smrt je najbolja vest

Dragan Jovićević | 20. septembar 2023 | 01:00
Smrt je najbolja vest


Slučaj nikada identifikovanog izvršitelja stravičnih zločina nad ženama lakog morala u zloglasnom okrugu Vajtčepel u Londonu, u drugoj polovini 1888. godine, predstavljao je prekretnicu u izveštavanju o ubistvima i prvo medijsko ludilo tog tipa koje je zahvatilo čitavu Evropu, zahvaljujući spekulacijama tada jeftine štampe. Ta ista štampa utrkivala se u nagađanjima o potencijalnom ubici kojeg je tako usput imenovala DŽek Trbosek, kako bi izdanja učinila što atraktivnijim za plasman i prodaju. Svojim izveštajima, novinari su konstantno preispitivali i ismejavali sposobnost istražitelja, koje su smatrali nekompetentnim za rešavanje tako složenog zločina. Upravo ta činjenica praćena velom misterije tokom čitave istrage, učinila je od DŽeka Trboseka jednu od najpoznatijih figura, koja se kasnije, kada je njegova eksploatacija u novinama utihnula, preselila u sferu pop-kulture, gde se pojavljuje u različitim interpretacijama, oblicima i žanrovima. Tako recimo, sajt imdb (Internet Movie Data Base) broji čak 105 naslova što filmova što serija, u kojima je jedan od protagonista DŽek Trbosek. Učinak tabloidne štampe s kraja 19. veka proizveo je tako jedno od najpoznatijih imena potonjih decenija, čiji je identitet, paradoksalno, ostao nepoznat.

Kako će se onda posmatrati slučaj nedavno ubijene pevačice Jelene Krsmanović Marjanović (33), koji već sada predstavlja presedan u medijskom izveštavanju kod nas. Skoro dva meseca od nemilog zločina, slika donedavno ne tako poznate pevačice, ne prestaje da okupira naslovne stranice tabloida, koji kao da se utrkuju u pisanju izveštaja i mogućih verzija scenarija ko ju je ubio i zbog čega? I tako, ispisani su nepregledni stupci sa najrazličitijim sadržajima, dok zvanična istraga i dalje ostaje bez rešenja. Za razliku od doba DŽeka Trboseka, sada su jeftinoj štampi pridodati i novi mediji i tehnologije, koji gotovo iz sata u sat održavaju tenziju u prenošenju podataka iz, mahom, neproverenih izvora. A ti izvori su brojni, od slučajnih prolaznika do čuvenijih neimenovanih izvora iz policije. Ako, recimo, ukucate ime ubijene pevačice u pretraživač jednog od najčitanijih portala u Srbiji, možete prebrojati čak više od 270 naslova (barem do zaključenja pisanja ovog teksta) koji se bave njenom nasilnom smrću. I kao da smrt sama po sebi nije dovoljna, ubistvo jedne nesrećne žene postaje osobeni rijaliti, i to u vremenu novih društveno-političkih kriza.

A rijaliti počinje ovako: jednog sasvim običnog dana, tročlana porodica iz predgrađa odlazi na popodnevni odmor u prirodi, tokom kojeg pevačica nestaje, dok je trčala po obližnjem nasipu. Kao i u svim sličnim slučajevima, prva pod sumnjom biva porodica nesrećne mlade žene. Oprečne informacije o poligrafskom ispitivanju njenog muža, te nepristajanje njene svekrve na davanje iskaza i navodne sporne izjave njenog svekra, uvode prve likove u splet mogućih scenarija ko je zapravo ubica. Manifestacije njihovih ponašanja dodatno intrigiraju izveštače koji su, stavljajući sebe u istražiteljsku ulogu, najpre ukinuli pretpostavku nevinosti i gotovo osudili članove porodice kao počinitelje zločina. To je bio uvod u medijski događaj koji je, sam po sebi, zahtevao svoju dramaturgiju.

Kako su dani prolazili, tako su prvi osumnjičeni počeli da postaju manje zanimljivi za medije, jer su sve verzije, od ubistva na nasipu do ubistva u kući, počele da blede usled nedostatka konkretnih dokaza. I, kao da dramu dalje razvija neki od najpoznatijih pisaca krimića, neimenovani izvori iz policije otkrivaju sledeće osumnjičene, koji su, zarad održavanja medijske tenzije, uglavnom lica bez identiteta, sa sablasnim potencijalima čovek sa štapom, čovek na biciklu, čamdžija Dodatno, drama se razvija kada se pod senku sumnje dovode i nepoznati plaćeni ubica i neko ko je, po ubistvu, sam sebi presudio

O slučaju počinje da se priča gotovo na svakom koraku. Po kafanama, tramvajima, slavama Ne postoji mesto na kome svaki običan građanin nema svoju verziju zločina. A kada je uoči samih izbora i premijer Aleksandar Vučić najavio da će ubica biti otkriven u narednih 48 sati, ovaj krimi rijaliti dobija dodatno intrigantnu političku dimenziju. I tako, paradoksalno, nesrećna Jelena Krsmanović Marjanović doživljava popularnost o kakvoj je, za života, verovatno mogla samo da sanja.

Tabloidi nemaju empatiju ni kada se radi o osobama koje su preživele neku tragediju, a saosećanje sa pokojnima u potpunosti izostaje, dodaje Maja Vukadinović, kulturolog i medijski analitičar. Ovde je izveštavanje o nečijoj intimi toliko postalo uobičajeno, pa se stiče utisak da reagovanja novinarskih udruženja ili zaštitnika građana malo ko ozbiljno razmatra. Podjednako je loše i neprofesionalno iznositi prljav veš o nekome ko nije živ, kao i direktno ili indirektno optuživati da je neko počinio zločin - dok to nije dokazano. Između ova dva zla, kojima su tabloidi skloni, ipak je gore implicirati unapred nečiju krivicu, jer to može imati velike psihološke i druge posledice po osobu o kojoj se radi.

A u daljem razrađivanju tragedije nesrećne pevačice spekulisalo se o njenoj potencijalnoj trudnoći, te mogućem silovanju prilikom ubistva, o tome da je potajno bila umešana u srodne supkulturne miljee kao što su kriminal ili podzemlje, i dalje da su u pitanju čin osvete, zločin iz strasti tajnog obožavaoca, napad erotomana... Ali, kao da ni to sve nije bilo dovoljno, u priču ulaze natprirodne pojave od supruga koji je kao mali imao kontakt sa onostranim do svekrve koja, prema izveštajima, živi u kući punoj ikona (!) i nezvanični je iscelitelj, bioenergetičar. U nekim navodima, porodica je bila uključena i u sektu, pominjala se i crna magija, a u jednom trenutku, slučajni prolaznici istim nasipom svedoče o prisustvu duha upokojene pevačice! Natprirodne pojave ipak su nezaobilazni tabloidni začin.

Natprirodne pojave uvode se u izveštaj iz dva razloga, priča nam kulturolog i astrolog Predrag Petković. Ukoliko se slučaj pokaže nerešivim i ukoliko se brzo ne nađe krivac, zločini se pripisuju natprirodnom. Drugi razlog je taj što misterije bolje prodaju novine. Masa se time zadovoljava sve dok se ne nađe pravi krivac. Narod uvek voli da čuje nešto što mu budi maštu. Interesantan je podatak da se u svetu, vrlo često, u rešavanju tako složenih slučajeva, koristi astrolog ili vidovnjak, dok u našoj praksi, barem prema tvrdnji Predraga Petkovića, to nije slučaj.

Nekada je neophodna samo jedna sitna informacija da se pronađe ubica, a izgleda kao da u slučaju nesrećne Jelene Krsmanović Marjanović, ta informacija mnogima ne bi odgovarala. Jer ona bi označila kraj jednog rijalitija, u kome je jedna prerana smrt banalizovana i mistifikovana. Naši neimenovani izvori iz policije tvrde da, u ovakvim slučajevima, kako vreme prolazi to će biti sve teže i teže izneti dokaze i uhapsiti ubicu. Zato se opustite i zabavljajte, barem kako nam sugerišu tabloidi. Između ostalog, i slučaj DŽeka Trboseka, nenamernog rodonačelnika žanra rijaliti ubistvo u predgrađu, ostao je otvoren do današnjih dana.