Karpaćo

Još ne mogu da se oporavim od poraza u beogradskoj “Areni”. Eej, da nas onako zgaze! Pa još posle, celu noć, zakucavali i naše sponzoruše! Stradala i Vendi. Na sve to, izgubili smo mi, belci, i u Guči. I tamo harali “džezeri” iz Bojnika, Grdelice i Vladičinog Hana. Došlo mi, bre, da izvršim harakiri! A izgubio živce i Boki. Guča, a psuju majku! A šta je očekivao? Da guslaju pesme junačke? I Željku Obradoviću presela Guča. Gledam ga, pozeleneo od muke, samo što ga ne strefi srčka. NJemu ovu blamažu u “Areni” da prirede njegove “devojčice”! Devojčice u patikama broj 55! Ne znam šta je posle bilo u svlačionici, ali, sećam se da je Boša, mislim na Tanjevića, tukao i u svlačionici i u hotelu. I Mirzu i sve ostale “mladobosance” kada bi omanuli. Dobro, nije baš pedagoški. Ali, zato je “Mlada Bosna”, na opšte iznenađenje, postala šampion u onoj Jugoslaviji...

Nego, vratila se Olja iz Pule. I ona mi staje na muku. Jer, gledali, bre, i u Puli kako su nas Ameri spljiskali u “Areni”. Sreća da HRT nije i Guču prenosio. Ako već seire zbog košarkaša, da ne seire i zbog “džezera” iz Bojnika. Od muke pojedem tri tanjira letnjeg kupusa i dve porcije gulaša. I Rable je ždrao iz očaja, a ovamo glumio vickastog pisca. Pijem “vranac”, a pred očima mi samo Ajverson; prolazi pored ovih naših ko tramvaj “dvojka” pored Bajlonija...

Tu, Olja hoće da me razveseli. Kaže:”Spremiću ti KARPAĆO!” To su jeli u Puli. Zvuči moćno. I, zvuči mi kao naša drevna reč. Nego u glavi mi Bodiroga. I on, bre, zadrhtao pred globalizmom. Karpaćo, šta li bi to moglo da bude? Možda zvati Nikšu Stipčevića? Ili Umberta Eka? Ako zna za “Ime ruže”, zna, valjda, i za ime karpaća...

Ali, nesreća nikad ne dolazi sama. Bi-Bi-Si javlja: “Kompanija GSC iz okoline San Franciska klonira mačiće!?” U prevodu to znači: ako hoću da kloniram moju Crnu treba da spremim 50 000 dolara! Za razliku od ovce Doli mačići se kloniraju novom tehnikom “hromatinskog transfera”. Ako, ipak, dođe do “defekta”, vraćaju lovu ili prave novu kopiju na račun firme. I, naravno, posle Bi-Bi-Sija imam košmarne snove. Kao, pišem tekst o Obradovićevim “devojčicama” a oko mene puna soba mačaka. Sve crne kao moja Crna. Ali, NJu prepoznajem među svim tim kopijama. Jer, Crna nije mačka, ona je Mefisto koji me pokreće..

Inače, za karpaćo ti treba biftek. Donji tanji deo, turnedo. Dakle, odvojiš turnedo, staviš ga u frižider da se malo smrzne da bi ga lakše isekao na što tanje listiće. Onda uzmeš što veći poslužavnik pa ga patosiraš listovima zelene salate. Zatim ređaš šnite živog bifteka, ko šunku što bi ređao, pa zaliješ sve to maslinovim uljem, zabiberiš, prospeš malo i parmezana i provansalske mešavine. Jer, i Provansa je naša zemlja, naš narod. A u Puli, karpaćo služe sa sosom od tartufa. Ali, gde na Crvenom krstu da nađem tartufe, moj brale? Da rijem ko ker po “Sinđeliću”? Nađem tartar sos, kao zamenu. A nađem i tost.

Jedem živo meso, i, da vidiš vraća mi se snaga, šire mi se nozdrve. Kuvanje je, bre, dekadencija. Onog časa, kada smo počeli da kuvamo, pržimo i pečemo živo meso tada je počela da nas izdaje arijevska snaga. I kako onda da igraš sa ovima iz Bronksa i Harlema? Oni jedu živu decu, a ovi naši pohovano, bečku. Karpaćo, brale, karpaćo. Tu nam je spas, verujte!.

Uh, uh, brate, kako su nas zavalili! Ono što nije uspeo saksofonista Bili sa NATO agresijom, evo, uspeo je Buš sa tetoviranim delinkventima iz Harlema i Bronksa. Ili je, možda, Boki objasnio Obradovićevim “devojčicama” sa patikama br.55 da je, za naše dobro, najbolje da izgubimo od Amera, da je to, u stvari, naš najviši državni interes.

Ali, zašto se onda Igor (Rakočević) nije držao Bokijevog državničkog uputstva ako ga je bilo? Zašto se Igor nije uplašio od socijalizovanih krimosa? Da li zato što je sa Dorćola?

Elem, sledi metafizičko pitanje: da li bi se Moka sa Dorćola isprepadao od Ajversona sve da je ovaj i iz srca Harlema? Kladim se da ne bi. Smislio bi mu nešto. Našao bi Moka, posle pet minuta, gde se Ajverson pali, a gde se gasi. I, pripitomio bi ga kao pudlicu. Kladim se, u “litru krvi” i u kilo karpaća. Ih, kada bi klonirali Moku...

Ali, pored Dorćola, neizbežan je i Novi Beograd. Zašto?

U naše vreme, košarka je na Novom bila “pederski” sport. Žorž je zabranio da se igra. Kazne su bile drakonske; cepala se lopta, rušili koševi, i, šamari, normalno. Samo su se Paša i Saša izborili za pravo da igraju košarku. I sve kadrove koji nisu bili za fudbal i boks, bacili smo na basket. I krene, tako, basketindustrija, na Novom Beogradu, kao Bogijeva mala privreda. Igraju ga Paša i Saša i koga oni još odrede. Oni koji su, pak, imali dve leve noge (ili patike?), donosili su vodu, a posle su, mic po mic, postali - treneri. I, da li da vam ih ređam, od Bože Maljkovića pa nadalje, ko je sve prošao novobeogradsku školu basketa? Da li da vam kažem da ti treneri, danas, vladaju Evropom, brale moj?

Elem, zaživi, tako, basket, na Novom. Zakrve se i na basketu kao mi na fudbalu. Zakrve se kao u Bronksu. Sevaju laktovi, pucaju arkade i nosevi, a prskaju i rebra. Čuje to Moka sa Dorćola i počne da dolazi na Novi Beograd. Neki istoričari tvrde da je počeo da dolazi zbog Slavice. Dobro, neka je tako. Ali, počne da dolazi sa Kaponjom i na basket. A već su obojica bili igračine, prvaci države. Onda počnu da dolaze i sa Crvenog krsta, brale! Jarić, mislim na Srećka, dovuče Tvigija, pa počnu i ovi iz OKK “Beograda”. Moma Pazmanj, Blaž Kotarac ...Eee, kakav se tu krvoločan basket igrao, brate!

Onda te ne fasciniraju tetovirani iz Bronksa. Jer, Pera Jelušić je, bre, još onda na leđima imao istetoviran ceo strip o Flašu Gordonu. I orla, ogromnog orla na grudima...

Trkeljamo po rečnicima i nema karpaća. Ali, koje sreće, koje radosti! Olja nađe reč CARPATICO a što znači KARPATSKI!!! I, poljubim je u čelo pametno. Jer, augumentativ od carpatico ti je - KARPAĆO, moj Srbine! I skačem od sreće mada nas ovi kalajisani rasturaju i u Guči! Ali, ako. Važno je da je karpaćo naše KARPATSKO JELO, jelo arijevsko koje je, po padu dunavske Troje, Enejem, via Pula, otišlo za Etruriju, i, tamo, u Rimu, u Plutarhovoj “kuhinji” postalo jelo italijansko!

Jedem karpaćo, jedem živo meso. Skupljam snagu za odlučni boj, a on će doći, Srbi moji. Cezar će još jednom poći na Dunav, videćete! Eh, dok smo jeli živo meso, dok smo jeli karpaćo, rimske legije smo kao od šale razbijali. I Julije Cezar je, bre, na Dunavu rep podvijao kada je karpatski vuk zavijao, a mi, uz tu vučju muziku, jeli smo karpaćo.

A Turci se, bogami, nose sa ovima iz Bronksa. Da li Boša mlati i Turke u svlačionici kao “mladobosance” što je peglao? Da li im daje karpaćo? I da li da i Obradović proba Bošin recept? Mada, prase se ne goji uoči Olimpijade.