Vučić hoće da ponizi parlament

Kada su neki poslanici uporedili Narodnu skupštinu sa Orvelovom Životinjskom farmom, a drugi govorili o glogovom kocu i prebrojavali bunde, bilo je onih koji su tvrdili da je to uvreda i unižavanje parlamentga. O tome da li je to zapravo samo precizna dijagnostika i koliko su duboko u parlamentarnom cirkusu upleteni prsti premijera Vučića za NIN govori Dragoljub Mićunović, osnivač Demokratske stranke i predsednik njenog Političkog saveta, koji je kao najstariji poslanik predsedavao konstitutivnoj sednici parlamenta. A govori i o tome da li će Skupština u ovom novom mandatu biti samo mesto za bacanje kletvi i polivanje vodom, omalovažavajući najvišu instancu države kako bi se ojačao uticaj Vlade.



Izvršili ste državni udar?

Tog dana, da, jer Vučić počinje neke konsultacije a to je pokvarilo stvar. Tako su do sada radili izvršavajući zadatke. Taj bes je upravo nastao zato što kada on kaže nešto, to mora tako da bude a nije se dogodilo. Uradio sam nešto ne pitajući naravno i za njih je to smak sveta.

Kaže Maja Gojković: Dobili smo milion i osamsto hiljada glasova, vi to ne poštujete...

Kakve to ima veze koliko su brojni njeni glasovi?

Jeste li vi rekli i Hitler je došao na vlast izborima?

Ne sećam se. Ali to je davno rečeno. To što sam prekinuo sednicu u petak je pitanje dostojanstva Skupštine. Nije ratno stanje, da se radi noću. Čak je i za fantomke u Savamali Vučić rekao: Samo idiot može to da uradi noću. Ono što je usledilo je šokantno, 27 godina sam u parlamentu i ne postoji čovek kome sam uputio ružnu reč ili ga uvredio. Sad Gojkovićeva mene naziva lažnim demokratom, i optužuje za državni udar?! U šali sam rekao: Nisam spavao dve noći čekajući policiju da me uhapsi, jer to sledi ako sam izvršio državni udar.

Represiju kod nas zamenjuje manipulacija?

Delimično, delimično represija ostaje nekada i vrlo direktna. Najčešće se odvija u zajedničkom radu delova tužilaštva, policije i tabloida, kao forma blaćenja ljudi. Taj oblik represije Musolini je razradio maksimalno. On je svoje protivnike prvo uspeo da ponizi, zvali su ih na saslušanje, natapali ricinusom, pa slali decu da im se rugaju i pljuju. I posle izvesnog vremena kada takav čovek bude uhapšen više niko i ne zna da je u ćeliji. On je moralno ubijen. To su te moralne degradacije ljudi. I moram vam reći da u vreme Tita tako nije bilo. Oni su nama nudili razne ustupke, pozicije, diplomatska mesta, samo da se sklonimo. I plašili su nas se, jer je tada postojala solidarnost. Ona sada ne postoji. Radili smo poslove pod tuđim imenima, delili pare među sobom. Onda je bilo lakše biti hrabar. Sada su ljudi ucenjeni egzistencijalno. Ta egzistencijalna ucenjenost je izbrisala solidarnost.
Govore o važnosti parlamenta jer će se odlučivati o vanredno teškim i bitnim pitanjima. Nešto što mi ne znamo?
Geopolitički problem. Na međi smo interesa Istoka i Zapada, i potrebno je odlučiti se. To će prouzrokovati podele unutar partija, unutar parlamenta i u čitavom društvu. Obe strane će vršiti pritisak, već ga vrše, u samom formiranju parlamenta.

Oslikali ste u parlamentu pravo lice poslanika pred kojim se pristojna javnost grozi. Kako je vama delovao parlament i inače od uvođenje demokratije?

Bez tradicije tolerancije, uljudnog obraćanja poslanika, i shvatanje politike kao borbe u kojoj treba uništiti protivnika, ne polemisati za neku ideju, nego personalno. Bio je jedan stariji poslanik koji je gledao kako ko okleveta, opljuje nekog poslanika, on likuje i kaže: Smače ga ko zeca. Tako oni razumeju politiku kao snajperski zadatak, odstreljavanje jednog po jednog. Čelnici SNS govore o jedinstvu, političkoj stabilnosti, to nije loše, ali daj, doprinesite tome. Nemojte raspirivati rat neprekidno, većina stalno da napada manjinu.

Stvar mentaliteta?

U demokratskim državama manjina je agresivna opozicija jer njena funkcija je da ispravlja, kritikuje a većina treba da bude tolerantna. Tolerisati znači trpeti. Morate da trpite opoziciju, manjinu. A oni ne mogu da trpe postojanje opozicije. U Engleskoj jednaku platu primaju predsednik Vlade i šef opozicije. Parlament je podeljen na dva dela da bi oni na vlasti imali korektiv, to je elementarno pravilo demokratije. A ovde, stalni aplauzi, buka, atmosfera kao na fudbalskoj utakmici. Sva odgovornost za parlament je na parlamentarnoj većini.

Po Maji Gojković, svu odgovornost za narušavanje dostojanstva Skupštine snosite vi?

Maja Gojković je glavni vinovnik, uz Aleksandra Martinovića, što je Skupština trajala dva dana i odvijala se na takav način.

Vođa traži od njih borbenost, možda zato?

Ta borbenost je dobra na fudbalskom terenu, ali u parlamentu u kom hoćete konsenzus u donošenju zakona, ne. Svaki poslanik koji uvredi drugog uvredio je hiljade birača. Borba na život i smrt govori o odsustvu političkog razumevanja. Ne može postojati demokratska država bez demokratskog parlamenta. Ako opozicija biva ućutkivana, napadana, parlament postaje servis izvršne vlasti. Dve su opasnosti za demokratiju. Jedna su sami poslanici. Ono što je govorio Marko Miljanov - čojstvo je braniti drugoga od sebe, a hrabrost je braniti sebe od drugog. Neko tebe nožem a ti njega sabljom, ali kada možeš da ga posečeš a ne uradiš, e to je čojstvo. To je, dakle taj elementarni moralni pristup. O tome poslanici treba da vode računa, a ne samo da se posle žale na medije koji pričaju o njihovom restoranu, dnevnicama i parlamentu kao vašarištu. Upozoravao sam poslanike za vreme sednice sve ovo narod gleda. A narod je to gledao kao da je Rolan Garos.

Životinjska farma, novi rijaliti, cirkus primitivizma?

To svi vide. Prošli saziv je karakterisalo ponižavanje parlamenta, radili su kada god Vladi padne na pamet, u ponoć i za praznike. A naravno, drugi protivnik demokratije je ugrožavanje podele vlasti, ili napor Vlade da preuzme sve funkcije.

Vlada i Vučić ignorišu činjenicu da je parlament najviša instanca države kojoj su odgovorni?

Iz tog parlamenta Maja Gojković se nikada nije usudila da odgovori: Izvinite, ne možete nam poslati u subotu uveče predlog zakona da u nedelju uveče zasedamo. Mi smo parlament! Hoćemo da razmotrimo te zakone, da se konsultujemo, da vidimo šta u tome valja. Mi nismo vaš servis! Gospodo iz Vlade, budite vredni, završite to u četvrtak, pošaljite nam za ponedeljak, a ne noću, u zoru, zato što je hitno. Po hitnom postupku donosili smo zakone čija primena će početi tek 2017. godine!

Jer to dobro zvuči u propagandi Vlade i vođe?

A to sve govori o zloupotrebi parlamenta. U tome je problem, kada imate većinu, predsednika Vlade i predsednika stranke, on smatra da može da raspolaže i vama.
Vođa traži poslušnost, ne dostojanstvo poslanika koji su njemu nadređeni?
Kada se povredi podela vlasti, dostojanstvo i nezavisnost najvažnije institucije države parlamenta, o demokratiji i demokratskom poretku ne možete govoriti. Sada je drugačija struktura parlamenta, jača je opozicija, ima ih i desnih i levih, a postojeća vlast nije navikla na to, već mi smo većina, gotovo, završeno! Ove sednice pokazale su da se stranke pozicioniraju.

Ali i s kojom žestinom vlast ne želi opoziciju?

Ne želi je nipošto! Pošto je ne želi već dugo, postaje smešna sa primedbama - imamo 40, a vi šest odsto. I? To znači šta? Da imate manje od polovine onih koji su izašli na izbore?! Petina stanovništva je izašla na izbore. I? Šta ćemo sad sa onih četiri petine drugih? Oni ne postoje? To je potpuno nerazumevanje demokratije. Može da bude jedan jedini poslanik, on mora na isti način da bude tretiran, sa punim dostojanstvom i pravima kao i drugi, jer on reprezentuje neke građane.

Parlament samo odslikava naš mentalitet sklon teroru većine nad manjinom?

Taj fenomen je odavno uočen kod nas. Teror većine ugrožava slobodu i osećanje ravnopravnosti kod ljudi.

Podanički mentalitet, nedostatak kuraži, jaki samo u većini, bez snage da se izdvojiš, staneš sam za nešto u šta veruješ?

Tada izazivaš konfliktnu situaciju, i zato se mnogi priklanjaju većini. Ali što više zloupotrebljava većina u netolerantnosti manjine toliko će brže prestati ta vladavina, i sve će biti jači otpor koji se ne može sprečiti. Skupština je loše startovala, pokušavaju pritiskom, terorom većine da nametnu parlament u službi Vlade. Ali naišli su na otpor i snažniju opoziciju.

Opozicija će u parlamentu pokazati svoju snagu, ono što ne radi od dolaska Vučića na vlast? Ili će društvo sve više tonuti u autoritativnu represiju, teror vođe?

Pred otvaranjem smo poglavlja 23 sa EU. Postojaće monitoring šta se ovde dešava, kako se ponaša vladajuća većina prema manjini, prema opoziciji, ljudskim pravima, načinu na koji se koriste mediji.

Parlamentarna pozornica, to Vučić od njih traži ili su oni prosto snishodljivi zbog pozicije vlasti?

Ja to nazivam suficitom lojalnosti. Lojalniji su više no što se od njih traži. To im je Vučić i rekao sutradan, da ne prave dramu. Naravno, Vučić može da ima dva iskaza, javni u kojem je demokrata i drugi na zatvorenom sastanku kada kaže samo oštro.

Vučić iscrtava naše društvo kao autoritarno, koliko prepoznajete Miloševićevih koraka u njegovoj politici?

Ima dosta te težnje ka autoritarnosti, ali je Milošević imao više moći, uprkos svemu. Bio je nezavisniji, imao jaku podršku, nacionalizam, ratno stanje Milošević nije imao konkurenta, Vučić ga ima. Neće mu dozvoliti Šešelj da on tvrdi da je veći nacionalista od njega, neće mu to dozvoliti ni DSS, ni Dveri, a Milošević je bio neprikosnoven.

Onda je dobro što su se svi našli kao eho prošlosti, kao vampiri političke prošlosti u parlamentu?

Na neki način da, da bi predstavljali ravnotežu lideru. Ali Vučić glavne napade koncentriše na Demokratsku stranku. Hteo je da je uništi, da je ispod cenzusa, koristeći sva sredstva, jer u džepu ima ne baš autentičnu proevropsku legitimaciju, zbog prošlosti, odnosa sa Rusijom, Kinom Dok DS postoji, on nije autentični ni glavni demokrata, bez obzira na to što će ga potapšati po ramenu. Ako nas nema, on je jedini pregovarač sa EU. Ali kako on sada ovo radi, ujedinjuje opoziciju. Vidite da se na isti način Martinović obračunavao i sa DS i sa DSS, Dverima. Sa Šešeljem nije baš smeo, ali i on mu pada u zonu. Tu nastaje problem kako da se postave prema toj desnoj grupaciji jer to je bio njihov izvor, to im je kućište, Vučića i ostalih. I uvek mogu očekivati insajderske napade sa te strane.

Na Savamali se pokazalo ujedinjenje opozicije?

To više nije ujedinjenje opozicije, već otpor društva protiv kriminalizovanja države, paralizovanja policije, državnih organa koji skrivaju ne zna se čiji interes. Građani spontano ustaju u svoju odbranu.

Može li da se prelije u revoluciju to nezadovoljstvo, s obzirom na veliku količinu laži o napretku društva koje pliva u siromaštvu?

Ne, to nije revolucija, već otpor i pobuna. Revolucija traži krv. To je nešto sasvim drugo. Jutros sam čuo da ćemo biti šampioni ekonomskog razvoja u Evropi.

A nezaposlenost - milion?

Ima jedna šala Marka Tvena, kako je u kraju podigao natalitet sto odsto. Bilo je samo jedno dete, on dobije još jedno i to je 100 odsto. Prema tome, i ti naši silni uspesi.

Da je sada 1968, pobunili biste se?

Ima nešto što je neophodno. Ima poslovica - da nije vetrova pauci bi nebo premrežili. Znate, u petak, kada je bila ta sednica Skupštine, smejao sam se u sebi, bilo je to baš na dan kada je 1968. izbila pobuna beogradskih studenata. Mora da je neki crv proradio u meni da mogu da im kažem ma ko ste vi.