19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Nastojanjima da tražnju stimulišu vođenjem sve agresivnije monetarne politike, ekonomije razvijenih zemalja izlažu riziku privrede u usponu poput Indije. Jednog dana se suočavamo s naglim prilivom kapitala, kad investitori odluče da se upuste u rizik, da bi već sledećeg došlo do njegovog odlivanja, kad investitori reše da taj rizik izbegnu.
Indija je na ovu spoljnu nepredvidljivost pokušala da odgovori kreiranjem domaće platforme makroekonomske stabilnosti na kojoj bi temeljila rast. Poslednji indijski budžet naglasak stavlja na fiskalnu štedljivost, poštovanje ranije preuzetih obaveza, te sprovođenje strukturnih reformi, pre svega u poljoprivredi. Fiskalna konsolidacija takođe je doprinela da se deficit tekućeg računa drži ispod jedan odsto BDP-a. Inflacija je svedena u ciljane okvire. A parlament je osnovao Komitet za monetarnu politiku pri Centralnoj banci Indije (CBI), čime bi trebalo da bude obezbeđeno da njena politika odražava različita mišljenja.
Treba rešiti i pitanje nenaplativih kredita indijskih banaka tako da u njihovim balansima ostane prostora za odobravanje novih pozajmica. Nasuprot razvijenijim zemljama, Indija nema efikasnu proceduru za proglašavanje bankrotstva, mada je u donjem domu parlamenta upravo usvojen predlog zakona kojim se ovo reguliše. Ipak, korišćenjem nekih mehanizama vansudskog poravnanja, koje je osmislila CBI, i uz podršku Vlade, banke bi do marta 2017. trebalo da uspostave uravnotežene bilanse. Možda najteži izazov jeste ubediti javnost, nestrpljivu da vidi brz rast, da je prvo potrebno obezbediti stabilnost. Tvrdi se da je rast uvek važniji, bez obzira na moguće ekonomske rizike. Ali uprkos fokusu na stabilnost, nepovoljnim globalnim okolnostima, te dvema sukcesivnim sušama (a u prošlosti je svaka suša indijsku ekonomiju uvodila u kovitlac), privredni rast iznosi preko sedam odsto.
Sada na tim osnovama treba dalje graditi. Prvi put posle više decenija svetska trgovina raste sporije od ukupnog svetskog BDP-a. Kako zemlje postaju sve bogatije, sektor usluga (ne računajući one u trgovinskom sektoru) čini sve veći udeo BDP-a, zbog čega on raste brže od trgovine, a rast trgovine dodatno sputava i preterana proizvodnja na globalnom nivou. Kako privrede u usponu postaju sve konkurentnije, i kako se Kina uspinje u lancu kreiranja dodatne vrednosti, sve više inputa ostvaruje se unutar država. Zbog svega ovoga se dani dvocifrenog rasta indijske trgovine robom i uslugama neće skoro vratiti.
Mnoge privrede u usponu pogođene su niskim izvoznim cenama sirovina, ali indijski izvoz dobara se u poslednje vreme čini slabijim od onog u drugim zemljama. U isto vreme, indijskom izvozu usluga ide nešto bolje, možda zbog tražnje koja postoji u Sjedinjenim Državama. Naravno, ovde se govori o razlikama koje se uočavaju u veoma kratkom periodu, tako da verovatno ne bi bilo mudro izvlačiti previše zaključaka, osim da Indija nije jedina koja trpi zbog globalnog opadanja trgovine.
Ovo ne sprečava udruženja industrijalaca da od vlasti zahtevaju da učine nešto, posebno tako što će sniziti vrednost rupije. Ona je od 2015. u odnosu na dolar naizgled oslabila za oko šest odsto. Ova depresijacija trebalo je da pomogne našem robnom izvozu, ali se ovaj period poklopio s relativno slabim rezultatima izvoznog sektora, jer su i druge valute depresirale u odnosu na dolar. Iz ovog razloga ekonomisti se fokusiraju na nominalni efektivni devizni kurs, po kome se vrednost rupije upoređuje s drugim valutama vrednovanjem njihovog udela u trgovini. U tom smislu, vrednost rupije ostala je relativno ista u odnosu na početak 2015.
Ovde treba reći da je inflacija u Indiji viša nego u većini drugih zemalja. Ako je proizvodnja nekog predmeta pre godinu dana u SAD koštala dolar, a u Indiji 63 rupije, indijski proizvođač bi bio konkurentan onom američkom jer je dolar vredeo 63 rupije. Ali ako je inflacija u Indiji pet odsto, a nula u SAD, to znači da bi proizvodnja tog predmeta u Indiji danas koštala 66,2 rupije - a u Americi i dalje dolar. Otud potreba da se u obzir uzme realni efektivni devizni kurs, ili nominalni efektivni devizni kurs s uračunatom inflacijom. Što je viši taj indeks, to je manje devizni kurs depresirao kako bi se neutralisali efekti inflacije - i za toliko je umanjena indijska konkurentnost.
Sve zavisi od toga kako se gleda na stvar. Neko ko za usporavanje indijskog izvoza želi da krivi devizni kurs mogao bi da na ovaj indeks gleda s tačke kad je on bio najniži, u septembru 2013, i tvrdi kako je otad skočio za 20 odsto (po kriterijumima MMF-a). Ali u poslednjih godinu dana, kako je robni izvoz usporavao, realni efektivni devizni kurs bio je prilično ujednačen. Tako da bi neko ko ne želi da krivi devizni kurs za pad izvoza mogao da ukaže na ovaj, skoriji period.
Ali devizni kurs je samo jedan parametar konkurentnosti. Važna je i produktivnost. U nekoj bogatoj zemlji kompanije mogu da je povećaju samo kroz inovacije. U Indiji, produktivnost je moguće povećati i time što ćete izgraditi bolji put od fabrike do železničke pruge. Dobar deo apresijacije realnog deviznog kursa neutrališe se povećanjem produktivnosti. Indijska trgovina jeste usporila - ali ne nužno zbog vrednosti rupije.
Oni koji nisu ekonomisti obično zagovaraju snažnu rupiju: ona ne samo da je odraz snage zemlje, nego i građanima Indije omogućava da za nju dobiju više kad putuju u inostranstvo, dok je uvozna roba jeftinija. Upravo to što su domaći turizam i proizvodnja relativno hendikepirani u odnosu na turizam i proizvodnju u inostranstvu razlog je zbog koga ekonomisti preferiraju slabu rupiju. Ali ovi moderni zagovornici merkantilizma ne uzimaju u obzir da je potcenjena vrednost valute vid subvencionisanja indijskih proizvođača, koje finansiraju indijski potrošači i štediše.
Za Indiju bi idealan devizni kurs rupije bio takav da ona ne bude ni jaka ni slaba; ni pregrejan da bi podstakao inflaciju, ni zamrznut da bi vodio recesiji. To obezbeđuju tržišne sile, dok je CBI usredsređena na to da na dugi rok obezbedi priliv kapitala i da interveniše samo u meri potrebnoj da osigura nesmetano pomeranje rupije u odnosu na druge valute.
Da bi se obezbedili takvi uslovi na tržištu, potrebno je da se u dobrim vremenima odupremo iskušenju prekomernog kratkoročnog zaduživanja u stranoj valuti. Naši propisi sada investitore u infrastrukturu i druge projekte s limitiranom zaradom u stranoj valuti ohrabruju da izdaju tzv. masala obveznice (koje indijskim kompanijama omogućavaju da se u inostranstvu zadužuju u rupijama), ili da uzimaju dugoročne pozajmice, tako ograničavajući stepen rizika u situacijama kad im devizni kurs ne bude išao u prilog.
Pa, ako su slabi izgledi da devizni kurs bude od koristi, kako onda Indiji pomoći da više izvozi? Odgovor su povećanje produktivnosti i bolja infrastruktura; poboljšanje ljudskog kapitala kroz bolje škole i fakultete, bolju profesionalnu i obuku uz rad; pojednostavljenje poslovne regulative i poreskog sistema; te olakšanje pristupa novcu za finansiranje projekata.
Često me pitaju koje bismo industrijske grane trebalo da stimulišemo. Rekao bih da je stimulisanje bilo koje industrijske grane najpouzdaniji put da je upropastimo. Naš posao kao kreatora politike jeste da omogućimo poslovne aktivnosti, ne da diktiramo njihov smer.
Indija je na ovu spoljnu nepredvidljivost pokušala da odgovori kreiranjem domaće platforme makroekonomske stabilnosti na kojoj bi temeljila rast. Poslednji indijski budžet naglasak stavlja na fiskalnu štedljivost, poštovanje ranije preuzetih obaveza, te sprovođenje strukturnih reformi, pre svega u poljoprivredi. Fiskalna konsolidacija takođe je doprinela da se deficit tekućeg računa drži ispod jedan odsto BDP-a. Inflacija je svedena u ciljane okvire. A parlament je osnovao Komitet za monetarnu politiku pri Centralnoj banci Indije (CBI), čime bi trebalo da bude obezbeđeno da njena politika odražava različita mišljenja.
Treba rešiti i pitanje nenaplativih kredita indijskih banaka tako da u njihovim balansima ostane prostora za odobravanje novih pozajmica. Nasuprot razvijenijim zemljama, Indija nema efikasnu proceduru za proglašavanje bankrotstva, mada je u donjem domu parlamenta upravo usvojen predlog zakona kojim se ovo reguliše. Ipak, korišćenjem nekih mehanizama vansudskog poravnanja, koje je osmislila CBI, i uz podršku Vlade, banke bi do marta 2017. trebalo da uspostave uravnotežene bilanse. Možda najteži izazov jeste ubediti javnost, nestrpljivu da vidi brz rast, da je prvo potrebno obezbediti stabilnost. Tvrdi se da je rast uvek važniji, bez obzira na moguće ekonomske rizike. Ali uprkos fokusu na stabilnost, nepovoljnim globalnim okolnostima, te dvema sukcesivnim sušama (a u prošlosti je svaka suša indijsku ekonomiju uvodila u kovitlac), privredni rast iznosi preko sedam odsto.
Sada na tim osnovama treba dalje graditi. Prvi put posle više decenija svetska trgovina raste sporije od ukupnog svetskog BDP-a. Kako zemlje postaju sve bogatije, sektor usluga (ne računajući one u trgovinskom sektoru) čini sve veći udeo BDP-a, zbog čega on raste brže od trgovine, a rast trgovine dodatno sputava i preterana proizvodnja na globalnom nivou. Kako privrede u usponu postaju sve konkurentnije, i kako se Kina uspinje u lancu kreiranja dodatne vrednosti, sve više inputa ostvaruje se unutar država. Zbog svega ovoga se dani dvocifrenog rasta indijske trgovine robom i uslugama neće skoro vratiti.
Mnoge privrede u usponu pogođene su niskim izvoznim cenama sirovina, ali indijski izvoz dobara se u poslednje vreme čini slabijim od onog u drugim zemljama. U isto vreme, indijskom izvozu usluga ide nešto bolje, možda zbog tražnje koja postoji u Sjedinjenim Državama. Naravno, ovde se govori o razlikama koje se uočavaju u veoma kratkom periodu, tako da verovatno ne bi bilo mudro izvlačiti previše zaključaka, osim da Indija nije jedina koja trpi zbog globalnog opadanja trgovine.
Ovo ne sprečava udruženja industrijalaca da od vlasti zahtevaju da učine nešto, posebno tako što će sniziti vrednost rupije. Ona je od 2015. u odnosu na dolar naizgled oslabila za oko šest odsto. Ova depresijacija trebalo je da pomogne našem robnom izvozu, ali se ovaj period poklopio s relativno slabim rezultatima izvoznog sektora, jer su i druge valute depresirale u odnosu na dolar. Iz ovog razloga ekonomisti se fokusiraju na nominalni efektivni devizni kurs, po kome se vrednost rupije upoređuje s drugim valutama vrednovanjem njihovog udela u trgovini. U tom smislu, vrednost rupije ostala je relativno ista u odnosu na početak 2015.
Ovde treba reći da je inflacija u Indiji viša nego u većini drugih zemalja. Ako je proizvodnja nekog predmeta pre godinu dana u SAD koštala dolar, a u Indiji 63 rupije, indijski proizvođač bi bio konkurentan onom američkom jer je dolar vredeo 63 rupije. Ali ako je inflacija u Indiji pet odsto, a nula u SAD, to znači da bi proizvodnja tog predmeta u Indiji danas koštala 66,2 rupije - a u Americi i dalje dolar. Otud potreba da se u obzir uzme realni efektivni devizni kurs, ili nominalni efektivni devizni kurs s uračunatom inflacijom. Što je viši taj indeks, to je manje devizni kurs depresirao kako bi se neutralisali efekti inflacije - i za toliko je umanjena indijska konkurentnost.
Sve zavisi od toga kako se gleda na stvar. Neko ko za usporavanje indijskog izvoza želi da krivi devizni kurs mogao bi da na ovaj indeks gleda s tačke kad je on bio najniži, u septembru 2013, i tvrdi kako je otad skočio za 20 odsto (po kriterijumima MMF-a). Ali u poslednjih godinu dana, kako je robni izvoz usporavao, realni efektivni devizni kurs bio je prilično ujednačen. Tako da bi neko ko ne želi da krivi devizni kurs za pad izvoza mogao da ukaže na ovaj, skoriji period.
Ali devizni kurs je samo jedan parametar konkurentnosti. Važna je i produktivnost. U nekoj bogatoj zemlji kompanije mogu da je povećaju samo kroz inovacije. U Indiji, produktivnost je moguće povećati i time što ćete izgraditi bolji put od fabrike do železničke pruge. Dobar deo apresijacije realnog deviznog kursa neutrališe se povećanjem produktivnosti. Indijska trgovina jeste usporila - ali ne nužno zbog vrednosti rupije.
Oni koji nisu ekonomisti obično zagovaraju snažnu rupiju: ona ne samo da je odraz snage zemlje, nego i građanima Indije omogućava da za nju dobiju više kad putuju u inostranstvo, dok je uvozna roba jeftinija. Upravo to što su domaći turizam i proizvodnja relativno hendikepirani u odnosu na turizam i proizvodnju u inostranstvu razlog je zbog koga ekonomisti preferiraju slabu rupiju. Ali ovi moderni zagovornici merkantilizma ne uzimaju u obzir da je potcenjena vrednost valute vid subvencionisanja indijskih proizvođača, koje finansiraju indijski potrošači i štediše.
Za Indiju bi idealan devizni kurs rupije bio takav da ona ne bude ni jaka ni slaba; ni pregrejan da bi podstakao inflaciju, ni zamrznut da bi vodio recesiji. To obezbeđuju tržišne sile, dok je CBI usredsređena na to da na dugi rok obezbedi priliv kapitala i da interveniše samo u meri potrebnoj da osigura nesmetano pomeranje rupije u odnosu na druge valute.
Da bi se obezbedili takvi uslovi na tržištu, potrebno je da se u dobrim vremenima odupremo iskušenju prekomernog kratkoročnog zaduživanja u stranoj valuti. Naši propisi sada investitore u infrastrukturu i druge projekte s limitiranom zaradom u stranoj valuti ohrabruju da izdaju tzv. masala obveznice (koje indijskim kompanijama omogućavaju da se u inostranstvu zadužuju u rupijama), ili da uzimaju dugoročne pozajmice, tako ograničavajući stepen rizika u situacijama kad im devizni kurs ne bude išao u prilog.
Pa, ako su slabi izgledi da devizni kurs bude od koristi, kako onda Indiji pomoći da više izvozi? Odgovor su povećanje produktivnosti i bolja infrastruktura; poboljšanje ljudskog kapitala kroz bolje škole i fakultete, bolju profesionalnu i obuku uz rad; pojednostavljenje poslovne regulative i poreskog sistema; te olakšanje pristupa novcu za finansiranje projekata.
Često me pitaju koje bismo industrijske grane trebalo da stimulišemo. Rekao bih da je stimulisanje bilo koje industrijske grane najpouzdaniji put da je upropastimo. Naš posao kao kreatora politike jeste da omogućimo poslovne aktivnosti, ne da diktiramo njihov smer.
