Tužba ministra protiv NIN-a, ili svi fantomi iz Savamale

Taman kad sam se uplašio da je ministar policije odustao od tužbe, koju je najavio 15. juna, dan pre nego što se na kioscima pojavio NIN sa njegovom slikom na naslovnoj strani, prošle nedelje i zvanično mi je uručena tužba u kojoj Nebojša Stefanović predlaže da se autor spornog teksta Sandra Petrušić, NIN i ja solidarno kaznimo sa 300.000 dinara. Na toliko je, naime, procenjena nematerijalna šteta u vidu povrede lične i profesionalne časti i ugleda, imajući u vidu da je navedenim tekstom izrečeno niz neistina na račun tužioca, čime je povređen Zakon o javnom informisanju i medijima, važeći međunarodni standardi ljudskih prava, javni interes u oblasti javnog informisanja, koji se ogleda u zaštiti ljudskih prava i demokratije, unapređenju pravne i socijalne države, unapređenju medijskog i novinarskog profesionalizma.

Tako, dakle, stoje stvari. I evo, pre sudskog postupka priznajem da smo krivi što smo mi, novinari, umesto nadležnih državnih organa, koji nisu odradili svoj deo posla, morali da jurimo fantome iz Savamale!

Krivi smo i što smo konstatovali da je neshvatljivo da se ni dva meseca posle noćne radne akcije u Hercegovačkoj ne zna ništa o ljudima u fantomkama, ni o vlasniku bagera, koji su u gluvo doba noći, bez registarskih tablica, rušili privatnu imovinu.

Krivi smo, bogami, što ni posle 101 noći od rušenja srpska javnost ne zna ništa više nego što je znala one noći između 24. i 25. aprila. A i tada i sada zna ništa! I plašim se da nikada neće ni saznati. Ako treba, evo avansno priznajem da sam kriv i za to. Da skratimo mučenje.

Krivi smo i što nismo odmah shvatili kako je bilo moguće da se policija te noći ogluši na sve pozive građana, koji su zvali u pomoć. Krivi smo što smo uprli prst u prvog čoveka policije, jer, bože moj, kakve veze on ima sa tim što policija nije ni pokušala da spreči rušenje, ili bar da otkrije ko su udarnici koji rade i posle radnog vremena, kada i najvredniji čovek u Srbiji spava.

Krivi smo i što nismo prihvatili zdravo za gotovo genijalan izgovor Nebojše Stefanovića da su te noći policajci bili u opasnosti od pokidanih kablova za napajanje strujom i zato nisu smeli prići tom delu grada. Eh, da je sa tim obrazloženjem ministar bar izašao u ponedeljak, 25. aprila, možda bih mu i poverovao. Ali, nije. A, ko zna, možda sam kriv i što se neki genijalac za spinovanje nije ranije setio, već mu je trebalo 80 sati da smisli tako dobar razlog što je policija ostala na sigurnom, u svojim prostorijama, da slučajno u gradu ne sretne ljude sa fantomkama.

Krivi smo i što policija ne može da otkrije kompletne idiote, koji su rušili noću, jer su mogli da ruše danju. I u tom slučaju bi im, kako je javno priznao, i premijer lično pomogao. I tada bi sve bilo čisto. A ni Sandra, NIN i ja ne bismo fasovali tužbu za povredu časti i ugleda ministra policije.

Krivi smo i što još uvek nismo shvatili da reforme u Srbiji ne smeju da čekaju i da moraju da se sprovode po ceo dan. Naročito noću. Jer, nema sumnje da bi bez rušenja u Savamali po hitnom postupku kasnio jedan od ključnih reformskih poduhvata, izgradnja Beograda na vodi. A tu nije smelo da se kasni ni sekund. Pogotovo što vreme neumitno curi, a krajnji rok za završetak Beograda na vodi je ugovorom fiksiran i ističe već u aprilu - 2045. godine!

Priznajemo, takođe, da smo mi u NIN-u krivi što je u broju od 16. juna na nespretan i od strane novinara krajnje subjektivan način objašnjeno ko bi mogao biti krivac za rušenje u Hercegovačkoj ulici u izbornoj noći. I sa nestrpljenjem čekamo da nadležni na krajnje objektivan način objasne ko bi mogao biti krivac za rušenje u Hercegovačkoj ulici. A dok ne saznam ko je kriv, nema te sudske presude koja može da dovede u pitanje sumnju da su zatajili nadležni državni organi, pre svih policija, koja ni posle tri i po meseca nije uspela da identifikuje nijednog učesnika noćne radne akcije. Priznao bih da sam i za to kriv, ali ne mogu. Nisam ministar policije. A nisam ni jedan od onih kompletnih idiota, koji su 24. aprila izašli u grad sa fantomkama. A možda mi je to najveća greška. Da i novinari nose fantomke, možda ni mene niko ne bi tužio. Možda bi pomislili da sam njihov.

Krivi smo što je NIN naslovom Glavni fantom iz Savamale, što nam se tužbom i stavlja na teret, prekršio pretpostavku nevinosti i označio ministra policije kao najodgovornijeg. Ali, ne verujem da sam jedini koji će to misliti sve dok ne saznamo ko je zaista rušio i zašto policija nije htela da pomogne građanima, koji su je te noći molili za pomoć. I neće to mišljenje promeniti činjenica, na koju se i u tužbi ukazuje, da je po Zakonu o policiji resorni ministar nadležan da sprovodi i prati realizaciju strateških akata, izrađuje program i plan rada Ministarstva i redovno, jednom godišnje, obaveštava javnost o njegovom sprovođenju. Samo, ako je već tako, kako je isti ministar onomad sebi dozvolio da izjavi kako napreduje istraga u slučaju Dragoslava Kosmajca i da to neće proći bez epiloga (Večernje novosti od 28. oktobra 2014)? Ili da 9. novembra lično obelodani da je Kosmajac uhapšen i još da taj slučaj uporedi sa hapšenjem Al Kaponea, uz podsećanje da je i on pao na utaji poreza. To je prvi korak i mi se rukovodimo zakonom, a sve dalje će samo da proistekne, rekao je tada ministar. U međuvremenu, taj slučaj je zaista dobio epilog - prošlog meseca Viši sud je potvrdio odluku Prvog osnovnog suda, kojom je odbačen optužni predlog za utaju poreza od 512.056 dinara, jer Kosmajac ni u jednoj godini nije utajio više od 150.000 dinara, pa je to poreski prekršaj, a ne krivično delo. No, čak i da je osuđen, platio bi kaznu od 256.028 dinara, ili za 43.072 dinara manje nego što sada Stefanović traži od Sandre, NIN-a i mene za nepoštovanje pretpostavke nevinosti. Ma, dobro je, samo da se Kosmajac ne seti da i on za istu stvar tuži Stefanovića, jer me nešto strah da bi se ta kazna platila iz budžeta, pa bi uz nas iz NIN-a na gubitku bili i svi drugi poreski obveznici.

Uprkos svemu, moram da priznam da me je tužba ministra policije i uplašila. Posebno zbog toga što kao dokaz u svoju odbranu citira deo izveštaja zaštitnika građana Saše Jankovića, u kome se navodi da navedeni propusti u radu organa i službenika policije nisu rezultat propusta pojedinca, već su očigledno organizovani i sprovedeni u okviru ranije pripremljenog plana i izdatih naloga?! I još da policijski službenici i starešine, uključujući načelnika Policijske uprave za Grad Beograd i vršioca dužnosti direktora policije, nisu znali, ili nisu smeli (?!) da identitet nalogodavca ili nalogodavaca saopšte ovom organu, odnosno zaštitniku građana. E, pa u tome i jeste problem. Nisu znali, ili nisu smeli? I ne zna se šta je od toga strašnije - za Srbiju, za Poglavlje 23, za slobodu i bezbednost građana, vladavinu prava, a naročito za ministra policije.

Ovako, na prvu loptu, čini mi se bolje da stvarno ne znaju ko je rušio po Savamali. Ali, šta ako znaju, a ne smeju da kažu? Baš zato NIN i sme da kaže da će resornog ministra smatrati odgovornim za to što policija nije intervenisala sve dok se ne identifikuju fantomi sa krampovima i pajserima u rukama. U suprotnom, cela Srbija bi mogla postati fantomska država. Ja ne bih želeo da živim u takvoj državi. A vi? I iskreno se nadam da to ne bi želeo ni ministar policije. Ma ko bio na tom mestu. A nešto sumnjam da bi nas i u Evropsku uniju primili sa fantomkama na glavama.