Pravi preletači su u drugim strankama

Foto Oliver Bunić

Kada LJubiša Preletačević Beli šeta Mladenovcem, živi vlažne snove stranačkog omladinca. Bodre ga na pijaci, pozdravljaju trubama na raskrsnici, slikaju se sa njim na železničkoj stanici. Nebojši Stefanoviću je prigodom nedavne posete Mladenovcu bilo potrebno trista aktivista SNS u belim majicama da bi dobio neki osmeh; Preletačeviću je dovoljno da sam obuče belo odelo.

Međutim, recept za spontani entuzijazam Belog i njegovog pokreta Sarmuprobonisi, koji su pravo iz performativne umetnosti skočili na mesto druge najjače odborničke grupe u mladenovačkoj skupštini, nije primenljiv u višim političkim kujnama.

Problem nije u tome što je Preletačević satirična pojava, jer su njegovo obećanje da će mesno jezero pretvoriti u more i Vučićevo da će Srbiju pretvoriti u odlično mesto za život istovetno apsurdna. Nevolja je što se ispod pojavnog apsurda grupe mladih Mladenovčana kriju još bizarnije ideje nestranačka uprava, pošteni konkursi za čelna mesta opštinskih institucija, odbornici koji čitaju radni materijal pred skupštinska zasedanja, te imaju svoja mišljenja, kao i brojne druge perverzije kojima u ozbiljnoj politici nije mesto.

Što se ozbiljne politike tiče, Magistar Preletačević odlučan je u nameri da sprovede u delo sva predizborna obećanja.

Bio sam u Baru i dogovorio sa gospodinom Savom Dapčevićem isporuku petnaest tona soli za Markovačko jezero. Izborili smo dobru cenu, a kamioni stižu i počinjemo rad već narednih nedelja. Jeste da smo obećali da će Obrenovac dobiti more pre jeseni, ali imali smo nepredviđenih problema sa isporukom iz tuzlanske fabrike soli. Teroristi su blokirali konvoj, objašnjava magistar Preletačević.

Preletačević nudi zainteresovanim medijima i naslov za tekst o ovom međunarodnom skandalu Islamski teroristi uništili turističku sezonu u Mladenovcu kako se ne bi sami paštili oko njega, ali ne dopušta da ga jedan peh zaustavi na putu progresa.

U ciganmali ćemo izgraditi Mali Dubai, a pregovaramo i o reliju Dakar Mladenovac, no o tome ćemo detaljnije u avgustu, nakon posete šeika Amira Nadaganija, omanskog prestolonaslednika. U Mladenovcu ćemo svi biti jednaki ako se gradi beli grad, gradiće se i crni!

Dakako, Preletačević namerava da Mladenovac bude spona istoka i zapada, te ne zapostavlja ni dobre odnose sa Evropom.



Ambasador Norveške obećao je da će finansirati salu za dobrovoljnu eutanaziju u Domu zdravlja Mladenovac, a gospodin Preletačević je već prijavio svog dedu i svoju babu, kako bi sopstvenim primerom ilustrovao ogromne uštede koje se mogu postići uspavljivanjem penzionera. Ako budući premijer bude zainteresovan, dogovor možemo proširiti i na Beograd, u kome ima toliko lepih lokacija za ovaj poduhvat. Zamislite lagani odlazak u nebo sa pogledom na Ušće, ilustruje šef propagandnog tima Sarmuprobonisi Stevan N. Vlajićević.

Kao i velik broj penzionera, visoka stopa razvoda takođe ne pogoduje transformaciji Mladenovca u mlad i moderan grad, te će u pomoć priteći i opština i crkva.

Mladi često nakon izlaska dolaze na Žuto brdo iznad Mladenovca da se druže, pa planiramo da tamo postavimo popa i matičara i podignemo jednu kapelicu, tako da dobijemo pravi poligon ljubavi na kom će mladi odmah nakon druženja moći da se uzmu, slika svetlu budućnost Preletačević.
Kada je reč o malicioznim napadima na najbliže okruženje magistra, gospodin Preletačević ih odbacuje sa prezirom.

Moj kum Petar Popović Ajkula radi 26 sati dnevno kao i ja, finansijer je cele kampanje, bez njega ništa ne bismo uradili. On je potegao veze i sa tuzlanskom fabrikom i sa gospodinom iz Crne Gore i sa prestolonaslednikom Omana. Iz devedesetih godina niko nije izašao čist, ali kum se barem potrudio da donese onolike veš-mašine iz Slavonije. A moj sinovac, Marko Preletačević, meni je sve. Dobar je dečko i mnogo se popravio otkako smo mu otvorili četvrtu diskoteku u Mladenovcu.

Kada LJubiša Preletačević svuče belo odelo, a Stevan N. Vlajičević odbaci srednje slovo, postaju Luka Maksimović i Stevan Vlajić, apsolventi beogradskih fakulteta i momci koji ne biraju poslove. Kada je njihova lista Beli Samo jako dobila dvanaest odborničkih mesta u Skupštini opštine Mladenovac, ušli su u svet koji je bogom dan za plakanje i pisanje. Samo su Beli i Nebojša Prilepak, profesionalni koalicioni partner, zadržali satirične role, a ostalih deset odbornika trudi se da uradi nešto za Mladenovac, koliko god taj politički koncept bio revolucionarno bizaran.



Ja nisam taj koji može nešto ozbiljno da predloži. Prilepak i ja smo mešavina umetnosti, ludila i politike, a desetoro odbornika, profesora, inženjera, doktora, pokušaće da za Mladenovčane rade kako treba, kaže Luka Maksimović.
Kunstlersko ludilo politike to je valjda ona konceptualna umetnost o kojoj je nedavno govorila Maja Gojković upoznali su još na prvoj sednici.

Izbori su morali da budu šest meseci pre nego što su održani, privremeni organ upravljao je dvanaest meseci umesto tri, ali hteli su da se zalepe za parlamentarne izbore. SNS je za nosioca liste postavio uspešnog seljaka, jer je to vrlo popularno u Mladenovcu, a onda ga je posle izbora gurnuo na marginalnu poziciju predsednika skupštine i na rukovodeća mesta postavio poslušne plakatare, političke igrače koji su ranije bili u DS-u. Politika se ne menja bez obzira na stranku koja se izgurala na vrh. Čovek koji upravlja opštinom je u četvrtom mandatu, preletao je i učestvuje u vlasti od 2009, a vladajuću koaliciju sastavili su SNS, SPS, LDP, JS i SDS, objašnjava kako sam kaže lokalnu pečenjarsku politiku Stevan Vlajić.

Mladenovačka skupština ima 55 odbornika. Za većinu je, dakle, potrebno 28, a konvoj-koalicija dobila je 36 mesta. Formiranje vlasti na konstitutivnoj sednici delovalo je kao lak posao, ali se zaboravilo da je leto.
Šest odbornika im je izabrano za većnike, pa ih je ostalo 30, a onda se ispostavilo da ih je nekolicina na moru. Bilo ih je 27, pa su cimali čoveka da dođe iz Pefkohorija, samo da bude na sednici i odmah se vrati. Pauza, čekaj, vrati se, glasaj, opet pauza
Sarmadžijama time pečenjari samo čine uslugu.

Stalno nam daju materijal za sprdnju. Birali smo nadzorne i upravne odbore i saznalo se da je bivši direktor sportskog centra oglasio javnu nabavku za 13.000 metli. Stigla inspekcija, gde su metle... Potrošile se. Sve po zakonu. Metle su potrošni materijal.
Izvesno je da, ako već ništa drugo ne valja, Mladenovac barem ima najčistiji sportski centar vasione, osim ako metle nisu trošene da bude pospane odbornike.



Kada smo birali administrativno-mandatnu komisiju, kontrolno telo skupštine od sedam članova, vladajuća koalicija htela je sva mesta za sebe. Dobra je skupštinska praksa da se jedno ili dva mesta daju opoziciji, te je za govornicu izašao odbornik iz SPS i rekao da bi bilo lepo da opozicija dobije to mesto ili dva, pa je o njegovom predlogu trebalo glasati. Odbornici vladajuće koalicije bili su potpuno zbunjeni, jer to nije bilo u scenariju. Na prošloj sednici oni su imali tri govornika, a mi šest, iako ih je tri puta više. NJihovi odbornici uglavnom ne učestvuju u radu; mogu da podignu ruku, ali da kažu nešto o temi... Zaborave se ljudi, zadremaju malo, pa kada se skupština završava čuješ ,Ajmo ljudi, idite u p. m, jel odosmo više

Mladenovac je, nastavlja Stevan Vlajić, najsiromašnija opština Beograda i šesta najsiromašnija u Srbiji. Rupa, kaže sam. Zato je valjda ni gradonačelnik nije posetio tokom dve godine mandata.
Dali su svojim ljudima selo u okviru Beograda da se igraju, da se pozapošljavaju međusobno i da upravljaju sredstvima. LJudima treba objasniti da je sve to naše, da smo mi poreski obveznici, i da nije dovoljno čak ni raditi po zakonu, već da sve mora da ima neki smisao. A mi na vlasti imamo jedne te iste ljude iz SNS, DS i drugih klijentelističkih stranaka, koji stalno pričaju o svojim zlim prethodnicima, ljude čiji su resori skrojeni za njih lično, pa kada već govorimo o smislu imamo i većnika za obrazovanje i većnika za omladinu i većnika za sport. Za omladinski resor je budžetom predviđeno ravno nula dinara, pa planiramo da im kupimo loptu ili strunjaču, da ne bude da nema baš ničega. Luka, Stevan i ostali kažu da im je Preletačević bio ekonomičan i upečatljiv način da ubiju konvencionalnu politiku. Nije nam bilo potrebno hiljadu aktivista kojima posle treba dati poslove, vele; zapravo im je za poruku nekada dovoljan i limeni orkestar.

Nebojša Stefanović je nedavno došao u Mladenovac i dočekali smo ga trubačima. Preko puta nas trista aktivista SNS, majice, baloni, a naši trubači rokaju. Ukrali smo šou, doveli smo domaće SNS-ovce u neprijatnu situaciju. Kažu: ,Dolazi nam Stefanović jednom u sto godina, gde ovi baš nama da se dese, ispali smo seljaci.

Pažnju svih Mladenovčana, i ne samo Mladenovčana, dakle, imaju, pa na sledeće izbore ovi momci idu da ostvare ideje građanske uprave kompetentnih ljudi, neformalnog većinskog sistema po kome će spiskovi većnika i stvarnih kandidata za predsednika opštine biti objavljivani pre izbora i da, sve u svemu, razbiju sistem, jer takva, misle, treba i može da bude politika barem na lokalu. U međuvremenu, imali su ponude da postanu delom sistema.

Ma nisu oni bili zainteresovani ni za Luku ni za mene, već za broj mandata. Ovdašnji SNS je na ivici da se raspadne, pa je jedno krilo htelo da sa nama formira vlast.

Nakon te opaske krajnje je vreme da se Luka vrati u obličje LJubiše Preletačevića, a Stevan povrati srednje slovo, kao kada u skeč montipajtonovaca upadne Pukovnik koji zahteva da se skeč prekine, jer je postao suviše blesav. Tako su i ideje o odgovornoj upravi i principijelno odbijanje ponuđenih sinekura suviše blesavi za ozbiljnu politiku. Stoga magistar Preletačević podvlači da su odbili da prelete u SNS ili bilo gde drugde jer niko nije ponudio 750 miliona evra, koliko su tražili. Što se neposrednih političkih planova tiče, kada već mladenovački SNS ima dve struje, gospodin Preletačević namerava da u sklopu građevinskih radova u opštini uvede novu struju u SNS, kako bi postao trofazni. No, naoko skučene perspektive Mladenovca ne znače da se vidici sarmaša zaustavljaju na granicama opštine. Zato magistar ima iluminirajuće mišljenje i o puču, puču ili šta god se već dogodilo u Turskoj.

Momci su to vrlo neozbiljno izveli i računam da se mi moramo više potruditi ukoliko želimo da uspemo. Ono što moje pučiste razlikuje od turskih jeste činjenica da ne dolazimou situaciju da nas nemilice smenjuju, hapse i kažnjavaju, jer ćemo u svakoj situaciji u kojoj budemo poraženi,preleteti na stranu državne reakcije. Zapravo smo pokušali nešto slično u noći turskog pokušaja puča; moja paravojna jedinica ,Belovi lavovizauzela jezgradu opštine,ali je Veliki Mandatar poslao tri garnizona iz Beograda. Posle kraće, ali intenzivne razmene pečenja, predali smo se.

Izlazak Velike Britanije iz Evropske unije, pak, razvojna je šansa za Šumadiju.
Englez je uvek bio nezgodan te oću ovo, teneću ono, tako da ne treba mnogo obraćati pažnju na njih. Bitno je da će `bregzit` dati na vrednosti i referendumu za kontrolisanu nezavisnost Šumadije. Ako hoćemo da idemo napred, to jest samo jako, neophodno je da prepisujemo međunarodne modele, jer sam od ovih domaćih šalabajzera već sve pokupio.

Bez obzira na obimne obaveze u Mladenovcu, magistar Preletačević je čovek koji se nije odrodio od naroda, te će u njegovo ime pratiti i Olimpijske igre u Riju.
Meni je to, pravo da vam kažem, mnogo dosadno, ali kum je već pazario karte, pa idem da ga ispoštujem. Unapred se radujem viteškim disciplinama nadvlačenju konopca, džorama i bacanju kamena s ramena, a moram da podvučem da niko nema što mi imamo momke koji simultano prebacuju olimpijske i fabričke norme.

Natrag na domaći teren, gospodin Preletačević nimalo ne sumnja u buduće uspehe smederevske železare.
Sve je to stvar mitologije, jer je u prvom tomu svog najpoznatijegromana Tarabić rekao ,doći će žuti ljudi i piće vodu sa Morave, a u dopunjenom izdanju ,doći će čovek u belom i pišaće u Dunav. Uklopili smo ta dva isečka i i dobili pobedničku formulu. Očekujemo procvat Železare, jer sve što započnu takvi vizionari završava se opštim prosperitetom, svedoci smo toga već godinama.

Gospodin Preletačević je, naravno, svedočio i izložbi Necenzurisane laži i vratio se oduševljen.
U potpunosti podržavam premijera i njegove metode promocije. Pa kome bi još palo na pamet da sakuplja tvitove, statuse i naslove u ne baš najtiražnijim novinama i da ih štampa na masnom papiru i kači u centru grada samo njemu i meni. Strašan potez koji će i ovo malo tvrdoglavih i plaćenih naterati da podrže reformski put i zaprate ruku koja nas vodi.
Ruku koja nas vodi čak i po vodi, žedne ali ponosne.

Digla se prevelika buka oko toga. Tajni i promenjeni ugovori, leks specijalis, kršenje zakona, urbanistički i arhitektonski haos, noćna rušenja i fantomska rušenja, pa šta?Ja ću u Mladenovcu raditi isto, ali niko ništa neće smeti da mi kaže. Hoću da nateram svakog gladnog čoveka u varoši da jednog dana pogleda u grdosije koje će kum izgraditi i kaže sebi `Rajo, uspeo si životu, sad možeš da umreš`. E to je politika.