Portugal(ija)

Slušajući izveštaje svojih kolega iz sportske redakcije, kako na radiju tako i na televiziji, autorka emisije je utvrdila da čas kažu „Portugal“, čas „Portugalija“. Kao što piše u Pravopisu, Portugal je izvorni oblik, a Portugalija je preuzeto iz nemačkog (Portugalien), ali kod nas je to tradicionalni oblik i zato ga treba zadržati. U pitanju je stara i dobro poznata evropska zemlja, i ako su je naši očevi, dedovi i pradedovi nazivali Portugalija, stvarno se ne vidi razlog da to posle toliko vremena menjamo. Nezgoda je što Portugal kažu i sami Portugalci, i Francuzi, i danas nezaobilazni Englezi, i Hrvati, pa nas sve to navodi na skraćenje. Čudan je taj sufiks -ija. U geografskim imenima on je latinskog porekla, i još od srednjeg veka se proširio po svim jezicima Evrope. Pre mnogo godina ja sam u jezičkoj rubrici „Borbe“ polemisao s nekim puristima, bolje rečeno starijim čitaocima koji su zamišljali da je moguće upotrebljavati samo „čiste narodne reči“, bez ikakvih stranih primesa. Da bih im dokazao da je taj njihov ideal neostvarljiv, naveo sam primere imena Jugoslavija i Srbija. U složenici Jugoslavija slovensko je samo jug, a Slavia je latinski naziv za zemlju Slovena. Ime Srbija takođe je građeno latinskim sufiksom -ia, dok bi čisto domaći oblik glasio Srpska. U ono vreme niko nije mogao slutiti da će se jednog dana zaista javiti ime Srpska, mada ne za Srbiju, nego za „entitet“ u okviru dejtonske BiH. U nemačkom, kao što smo videli, latinski sufiks je dobio oblik -ien. Naši oblici kao Španija, Belgija, Katalonija takođe su iz nemačkog Spanien, Belgien, Katalonien, dok izvorna imena imaju drukčije završetke. Najdalje su otišli Rusi, koji -ija upotrebljavaju za mnoge države koje kod nas imaju imena na -ska, pa kažu „Francija“, „Anglija“, „Grecija“, „Horvatija“, „Švejcarija“, „Švecija“, „Norvegija“, „Finljandija“ i tako dalje. Čak im je i Japan – „Japonija“! Još o ovome sledećeg puta.