Diplomatija, ministre

Ispostavilo se, kako to već s remek-delima biva, da je serija (čija je ljubiteljka bila i Margaret Tačer) i dalje apsolutno aktuelna, i da se iz nje o pravoj suštini visoke politike može naučiti koliko i iz knjiga - ako ne i više.

Evo primera iz jedne epizode emitovane 1980. U pitanju je dijalog dvojice glavnih likova: DŽima Hekera, povodljivog, nesigurnog profesionalnog političara na funkciji ministra za administrativne poslove (u stvarnosti nepostojećoj), i njegovog najbližeg saradnika, ultrapragmatičnog, ciničnog birokrate ser Hamfrija Eplbija.

Ser Hamfri: Ministre, Britanija je barem poslednjih 500 godina uvek imala isti spoljnopolitički cilj: da kreira razjedinjenu Evropu. S tim ciljem borili smo se s Holanđanima protiv Španaca, s Nemcima protiv Francuza, s Francuzima i Italijanima protiv Nemaca, i s Francuzima protiv Nemaca i Italijana. Zavadi pa vladaj, shvatate. Što bismo to sad menjali, kad nam tako dobro ide?

Heker: Ali sve je to davna prošlost, zar ne?

Ser Hamfri: Da, i aktuelna politika. Bilo je potrebno da razbijemo čitavu tu stvar (tadašnju EEZ, prim.), pa smo morali da se učlanimo. Probali smo da je razbijemo delujući sa strane, ali nije išlo. Sad kad smo unutra, u prilici smo da napravimo kompletan haos: da okrenemo Nemce protiv Francuza, Francuze protiv Italijana, Italijane protiv Holanđana Ministarstvo spoljnih poslova je veoma zadovoljno; sve je kao što je nekad bilo.

Heker: Ali mi smo svakako posvećeni evropskom idealu?
Ser Hamfri: (kikoće se) Dajte, ministre

Heker: Ako nije tako, zašto bismo se zalagali za prijem novih članica?

Ser Hamfri: Pa, iz istog razloga. To je kao s UN, zapravo: što više članica ima, to je više svađa moguće isprovocirati, to će beznadežnija i impotentnija čitava stvar biti.
Heker: Kakav užasan cinizam.

Ser Hamfri: Da Mi to zovemo diplomatijom, ministre.
Potražite na internetu. Uživanje je zagarantovano.