Savetnik za ubistva

Foto Shutterstock

Udarna pesnica režima Slobodana Miloševića bila je Služba državne bezbednosti, a važna karika u njoj bio je tadašnji savetnik tajne službe za političke likvidacije Dragan Filipović - Major Fića.Čovek koji izgleda i dalje ima neformalni uticaj na vlast i institucije Srbije.

Dragan Filipović, naime, nije krio nameru vrha DB-a kome je i sam pripadao, da i posle pada Miloševića zadrži uticaj na vlast. U svojoj knjizi Anatomija globalističkog smrada Filipović je napisao da je posle izborne pobede Vojislava Koštunice nad Slobodanom Miloševićem održan sastanak vrha DB-a na kome je bio i tadašnji ministar policije Vlajko Stojiljković. Ministar je zahtevao da se po cenu života brani Milošević. Nakon što je ministar otišao, u vrhu DB-a su se dogovorili, tvrdi Filipović, da priznaju pobedu Koštunici i da se dalje oslanjaju na radikale i nacionalne snage.

Tokom akcije Sablja 2003, Filipović je pobegao i našao uhlebljenje kao instruktor borilačkih veština u Kini, u Šangaju. Od tada prvi put zvanično dolazi u Srbiju krajem 2015. Boravak je iskoristio za brojne sastanke sa bivšim pripadnicima DB-a, političarima, službenicima u raznim ministarstvima, i sa ljudima iz sveta kriminala. Neke od sastanaka je održao pred brojnim svedocima u poznatim beogradskim lokalima.

Među Filipovićevim najpouzdanijim kontaktima u Srbiji je, veruje se, i njegov sestrić M. B. (40), visoki funkcioner Ministarstva spoljnih poslova (MSP). M. B. je bio 106. na izbornoj listi SNS za Skupštinu Srbije. Sada je kandidat i za ambasadora na Kipru. U vreme dok je Ivan Mrkić bio ministar spoljnih poslova, M. B. je sa završenim privatnim fakultetom počeo svoju diplomatsku karijeru nezabeleženom brzinom. Nije imao diplomatsko iskustvo i nije prošao obuku.
Pa ipak, Filipović je ranije M. B. zaposlio kao vozača u rezervnom sastavu Jedinice za specijalne operacije (JSO). Jedno vreme mu je sestrić bio i lični vozač. Kako otkriva izvor NIN-a iz MSP, M. B. je primljen bez konkursa na mesto savetnika ministra Mrkića. Zatim je imenovan za generalnog sekretara, a sada je kandidat za ambasadora.

Za te pozicije se većina diplomata bori i ceo radni vek. Doslovno je napredovao šest pozicija, što se nikada nije dogodilo u Ministarstvu - kaže izvor NIN-a iz MSP-a.

Ono što je upadljivo svima koji prate suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije jeste da su nakon Filipovićevog dolaska svedoci iz DB počeli da pate od iznenadne amnezije kada su svedočili u sudnici Specijalnog suda. Advokat Slobodan Ružić, zastupnik ćerke i sina ubijenog novinara, kaže za NIN da on ne zna za Filipovićev uticaj ali da veliki broj svedoka iz DB tvrdi da se više ne seća događaja kojih su se sećali u istrazi i koji bi u svačijem životu bili veoma upečatljivi i ne bi ih nikada zaboravili. Slični svedoci i optuženi su i u postupku za atentat na Vuka Draškovića u Budvi, za koji u Apelacionom sudu narednih meseci treba da se donese pravosnažna presuda.

Lider SPO koji je preživeo dva atentata kaže za NIN da je neshvatljivo da je glavni savetnik Mirjane Marković za politička ubistva i državni teror u ondašnjoj Srbiji već mesecima u Beogradu, a da tužilaštvo ne reaguje.

Povratak tog opasnog čoveka, koji je pobegao u Kinu posle ubistva Zorana Đinđića, i tamo objavio knjigu u kojoj se hvalisao svojim zločinima, mogu razumeti samo kao najavu i pripremu ponovnih političkih ubistava i terorizma u Srbiji. Očekujem da tužilaštvo pokrene istragu o njegovoj umešanosti u organizovanje zločina na Ibarskoj magistrali, u ubistva Slavka Ćuruvije, Ivana Stambolića i Zorana Đinđića, zbog kojih je pobegao u Kinu - upozorava Drašković.

Dragan Filipović je bio vrlo blizak saradnik čelnicima DB koji su okrivljeni, a neki i osuđeni za politička ubistva. Bio je savetnik za tajne operacije Radomira Markovića, sada optuženog da je kao šef DB naredio ubistvo Ćuruvije. Marković je jedini pripadnik DB koji je do sada pravosnažno osuđen zbog političkih ubistava. Osuđen je za ubistvo četvorice funkcionera SPO i pokušaj ubistva Draškovića na Ibarskoj magistrali, ubistvo Ivana Stambolića, i atentat na Draškovića u Budvi. Marković je, kao što je poznato, imenovan za šefa DB krajem 1998, i do tada nije imao iskustva sa tajnom službom jer je radio u policiji, pa se oslanjao na svoj tim u kome je bio Filipović.



On je istovremeno bio i vrlo blizak saradnik i zamenik Milana Radonjića, tadašnjeg šefa Druge uprave DB zadužene za obaveštajni rad. Radonjić je optužen da je organizovao ubistvo Ćuruvije i da je pomagao u budvanskom atentatu na Draškovića. Nedelju dana pred ubistvo Ćuruvije 11. aprila 1999. Radonjić je imenovan za šefa Centra DB Beograda, pa je kratko vreme obavljao obe funkcije. Filipović mu je tada pomagao u Drugoj upravi. Takođe, Filipović je kao zamenik načelnika Druge uprave bio i nadređeni Ratku Romiću, tada glavnom inspektoru te uprave, koji se tereti da je saizvršilac ubistva Ćuruvije i da je pomagao u budvanskom atentatu na Draškovića.

Istražitelji ubistva Ćuruvije su, kako su preneli beogradski mediji, utvrdili da je Miroslav Kurak nakon što je bio javno osumnjičen kao neposredni ubica Ćuruvije, razgovarao sa Filipovićem. To se desilo kada je Kurak, koji je i dalje u bekstvu, bio u Africi, a Filipović u Šangaju. Inače, Filipović održava stalan kontakt sa Mirjanom Marković, koju je zvao u Moskvu i nakon razgovora sa Kurakom. Porodica i prijatelji Ćuruvije su više puta šeficu JUL-a označavali kao naručioca ubistva. Istragom je utvrđeno da je ona naručila sraman tekst u Politici Ekspres Ćuruvija dočekao bombe koji je prethodio ubistvu. Prijatelji ubijenog novinara svedočili su i da je neposredno pre ubistva pretila Ćuruviji.

Major Fića je sa mesta zamenika načelnika Druge uprave bio zadužen i za zloglasnu JSO, čiji su pripadnici pravosnažno osuđeni za politička ubistva. Druga uprava je u vreme Miloševića bila zadužena i za crvene beretke. Pravni tim SPO tvrdi da je Filipović u vreme ubistva na Ibarskoj magistrali bio u vozilu sa Miloradom Ulemekom Legijom koji je između ostalog osuđen zbog toga. Filipović je kao pripadnik DB bio i savetnik Radovana Karadžića i uključen u sukobe devedesetih.
U knjizi Anatomija globalističkog smrada Filipović iznosi podatke o svom poslu u DB i ne skriva da je bio praktično savetnik za likvidacije. Tako otkriva da je u DB, u vreme NATO bombardovanja, planirano ubistvo DŽordža Soroša u jednom italijanskom letovalištu. Ubica je trebalo da bude izvesni Mungos iz rezervnog sastava JSO. Međutim, kaže Filipović, iako je Mungos bio posvećen tom zadatku, od ubistva se odustalo kada je izvedena jedna slična akcija za šta su bili osumnjičeni Srbi, a i bombardovanje je bilo okončano.

Nepristojna ponuda

Danica Drašković, funkcionerka SPO, kaže za NIN da je odmah posle ubistva četvorice njihovih članova na Ibarskoj magistrali dobila ponudu od jednog tadašnjeg državnog funkcionera da Dragan Filipović bude šef stranačkog obezbeđenja.
Zauzvrat je ponuđeno da će nam obezbediti procenat glasova na izborima. Odbila sam odmah, jer se već tada sumnjalo da je Filipović s Legijom bio na mestu zločina na Ibarskoj magistrali, objašnjava Danica Drašković.