Santos - ratoborni mirotvorac

Foto AP

Obrazloženje izbora bilo je da je Santos konačno uspeo da sklopi primirje s Rodrigom Londonom, alijas Timoleonom Himenesom, glavnim vođom marksističko-lenjinističkog gerilskog pokreta FARK, s kojom je Kolumbija u ratu 52 godine. Za to vreme je raseljeno oko pet miliona ljudi, a više od 260.000 je izgubilo živote.

Prvi razlog iznenađenosti je činjenica da su građani Kolumbije na referendumu odlučno odbili ovo primirje, a da je Santos svejedno dobio nagradu. Nekoliko se uslova sporazuma nije dopalo biračkom telu, ali su najviše negodovanja izazvala dva naime, članovi FARK-a koji polože oružje i priznaju ratne zločine ne bi išli u zatvor, a od 2026. bi ovaj pokret dobio i mesta u parlamentu, čime bi se legitimizovali na političkom polju. Santos je predočio da će zanemariti rezultate referenduma i raditi na uspostavljanju mira. Drugi razlog iznenađenosti je to što Santos do potpisivanja primirja nimalo nije ličio na mirotvorca. Štaviše. Kao ministar odbrane Kolumbije je pre manje od deset godina aminovao bombardovanje kampa koji je FARK imao na teritoriji Ekvadora bez prethodnog obaveštavanja ekvadorskih vlasti. Naročito zgražanje izazvala su saznanja da je kolumbijska vojska ubijala hendikepirane i siromašne civile kako bi njihove leševe predstavila kao pogubljene gerilce. Santos je brzo i oštro kaznio vinovnike, ali je osnovana sumnja da je za zločine znao dok su se odvijali.

Ali, ako je Kisindžer dobio istu nagradu nakon bombardovanja Kambodže, ili Obama u vreme dok je vodio dva rata, samo zato što nije bio Buš, izbor Santosa ne izgleda kao preveliki gaf.