Nova buka, novi bes

Amerika ključa. Melting pot koji stapa sve različitosti u najveću naciju na svetu pretvorio se u bosanski lonac iz kog kuljaju rasna mržnja i politička ostrašćenost. Svaki put kada novi crnac bude ubijen na pravdi boga, sledi eksplozija besa koja se izliva na ulice Čikaga, Šarlota, Sent Luisa, a tamo sa zvučnika trešte nove himne nezadovoljstva.

Najčešće je to hip-hop, sa svojim efektnim rimama i borbenim ritmom, poput pesama protestnog vunderkinda crne Amerike Kendrika Lamara. Međutim, novi glasovi pobune dolaze i odande odakle se to najmanje očekuje iz dubokog, belog američkog Juga, čiji su najglasniji predstavnici članovi rokenrol benda Drive-By Truckers.

Upravo pesma Kendrika Lamara Alright s prošlogodipnjeg albuma To Pimp a Butterfly postala je nezvanična himna pokreta Crni životi su važni (Black Lives Matter), koji se našao na čelu talasa protesta posle ubistva Majkla Brauna i nebrojenih drugih nenaoružanih Afroamerikanaca. Reper pesmu nije napisao s idejom da postane koračnica novog ustanka, ali na većini demonstracija, od kojih su neke bile i nasilne, svi su uglas pevali stihove: We gon be alright!

To je pesma nade i osećanja. Dugujem to Farelu, koji je napravio takav aranžman da me je inspirisao da napravim celu novu ploču. Odmah sam znao da pesma ima potencijal, rekao je on NJujork tajmsu u decembru 2015.
Kako se nasilje povećavalo, Amerika je bivala sve više podeljena. U vazduhu se osećao dah promene, pomalo nalik na zanos i revoluciju obećanu Americi i svetu 1968. godine. Svet se, međutim, od tog vremena korenito promenio, pa je i muzički odgovor na nove izazove potpuno drugačiji. Nežnu decu cveća zamenili su klinci sa maramom preko lica i Molotovljevim koktelom u ruci; hipi pozivi na ljubav i empatiju postali su krici i borbeni pokliči; folk melodije ustupile su mesto ritam mašinama; pružena ruka stegla se u okrvavljenu pesnicu.

U takvoj atmosferi, sve manje muzičara je ćutalo. Ar-en-bi megazvezda Bijonse napravila je duet s Kendrikom Lamarom Freedom, spot za pesmu Formation snimila na je policijskom automobilu koji tone u poplavljenom NJu Orleansu, na nastupu na Super Boulu bila je okružena plesačima obučenim u uniforme Crnih pantera...

Sa sasvim drugačijeg kraja muzičkog spektra oglasila se transrodna umetnica Anohni (nekad Entoni Hagarti iz Antony and the Johnsons), koja je snimila opor i beskompromisan album Hoplesness. Ona pravi korak dalje i ne zadržava se samo na rasnoj mržnji, već ulazi duboko u problematiku klimatskih promena izazvanih ljudskom glupošću i bahatošću, ali se ne usteže ni da govori o Obaminim bombama iz dronova i masovnim grobnicama najnovijih ratova vođenih u ime slobode...

Jedan od prvih belih muzičara koji je digao glas bio je reper Meklmor, koji je sa Rajanom Luisom i DŽamilom Vuds snimio pesmu White Privilege II, kao odgovor na oslobađajuću presudu policajcu Darenu Vilsonu, policajcu koji je ubio Majkla Brauna.
Meni kao belcu je lakše da ćutim o rasnoj nepravdi. Ali, u celini nije lakše, jer nepravda pogađa sve nas, znali mi to ili ne, priznali mi to ili ne, rekao je Meklmor.

On nije bio jedini belac koji nije mogao da ćuti.
Grupa Drive-By Truckers svira žestok južnjački rok s primesama kantrija, njeni članovi dolaze iz Alabame i DŽordžije, imaju album koji se zove Južnjačka rok opera, fanovi su na koncertima znali da mašu zastavama Konfederacije... Generalno, po većini merila uklapaju se u stereotip belih južnjaka koji glasaju za republikance, ne vole crnce i ubeđeni su da je Obama musliman koji se nije rodio u Americi. Sa takvim bekgraundom, oni su ovog meseca objavili album American Band, svoj najpolitičkiji album dosad.

To nije mala stvar, jer ovaj bend je muzička kritika nazvala jednom od najbolje čuvanih tajni američke muzičke scene, uz laskava i zaslužena poređenja sa Brusom Springstinom i DŽonijem Kešom, ali i literarnim autorima poput Flaneri OKonor, ali i samog Vilijama Foknera.

Sve je počelo u julu prošle godine, nakon masakra u Čarlstonu, kada je jedan beli rasista upao u crnačku crkvu Emanuel A.M.E. i pobio sve koji su mi se našli na putu. Kod napadača je nađeno mnogo rasističkog propagandnog materijala, a kućom u kojoj je živeo dominirale su južnjačke zastave Konfederacije. Frontmenu Trakersa Patersonu Hudu tada je pukao film. On je za NJujork tajms napisao esej kojim se javno odrekao sporne zastave, što je za ovaj bend bio samo početak bodljikavog puta političkog profilisanja.

Paterson Hud i Majk Kuli, drugi glavni autor u bendu Drive-By Truckers, tada su počeli rad na pesmama od kojih je nastao današnji album American Band. Reč je o pankerski buntovnim pesmama koje se vrte oko priča o puškama, krvi, mržnji i zapaljenim krstovima.
Više jednostavno nismo mogli da okrećemo glavu. Šta je trebalo da radim? Da ne pišem o ovim stvarima?, kaže Kuli.

Oni prvo nisu planirali ploču koja će u ovoj meri biti politička, ali napominju da je album nastao dok još nije bilo šansi da se Donald Tramp probije do samog finala izbora za predsednika SAD. Kada je postalo jasno da će Tramp, koji je zajahao talas ksenofobije i mržnje, postati kandidat Republikanske stranke za predsednika, Hud i Kuli su shvatili da je đavo odneo šalu.



Ni Kuli ni ja nismo hteli ovakvu ploču, ali dešavalo se toliko sranja zbog kojeg sam bukvalno ludeo, da se album snimio sam, kaže Paterson Hud.

Trakersi nisu ostali jedini da brane južnjačku čast na muzičkoj sceni. Posledicama napada u Čarlstonu bavi se bend Shovels Rope, koji i potiče iz ovog grada, a koji predvodi bračni par Majkl Trent i Keri En Herst. Odmah nakon pokolja, oni su snimili pesmu BWYR, koju prvo nisu ni hteli da uključe na upravo objavljeni album, ali su se na kraju predomislili. BWYR je skraćenica za crno, belo, žuto, crveno (black, white, yellow, red) i predstavlja efektan poziv na odbacivanje rasizma.

Soul grupa iz Alabame St. Paul the Broken Bones novim albumom Sea of Noise takođe je stala na barikade odbrane ljudskih prava. Frontmen ovog benda Pol DŽejnvej otkriva da je do snimanja ovakve ploče došlo nakon što je on pročitao memoare afroameričkog borca za ljudska prava Braja Stivensona Just Mercy.

Bio je to gotovo religijski trenutak. Rekao sam sebi: Ili ćeš da snimiš album kao što je ova knjiga, ili ništa neće imati smisla, rekao je DŽejnvej.
Amerika zaista ključa. Vidi se to iz buke i besa koji izbijaju iz svakog stiha ove muzike. Hoće li buka i bes prerasti u nešto više od toga?