Provalnik iz senke

Evro Book i Blic predstavljaju Dosije Snouden, priču o najtraženijem čoveku na svetu Edvardu Snoudenu. Povučen i ekscentričan, ovaj kompjuterski genije, kako su ga opisale kolege, bio je jedan od 1.000 sistem administratora koji su imali pristup svim strogo poverljivim fajlovima Agencije za državnu bezbednost. U obaveštajnom žargonu, Snouden je bio „korisnik iz senke“, kadar da prodre i u najdublje pore, mogao je da otvori bilo koji fajl ne ostavljajući nikakav elektronski trag o tome, da se potpuno neprimećeno „kreće“ unutrašnjim sistemom, a imao je uvid i u britanske tajne. U jeku američkog pritiska na Švajcarsku da omogući uvid u poslovanje svojih banaka, a tokom svog službovanja u Ženevi, Snouden je prisustvovao pokušajima operativaca CIA da diskredituju jednog uglednog lokalnog bankara, kojeg su, navodno, kasnije vrbovali; gledao je kako posle 11. septembra uz blagoslov Bušove administracije „službe“ uvode masovan nadzor miliona Amerikanaca; gledao je i kako ugledni službenici obaveštajnih službi nižu laži o svojim aktivnostima pred Kongresom – sledstveno tome i pred američkim narodom – i kad je shvatio da Kongres, naročito „Osmočlana banda“, (kako je Snouden nazvao grupu unutar Kongresa upoznatu s najosetljivijim američkim obaveštajnim operacijama) ne reaguje primereno na iznesene laži, odlučio je da nešto preduzme. Kako je Snouden uspeo da „skine“, prema nekim tvrdnjama, više od 15.000 fajlova australijskih obaveštajnih službi, oko 58.000 fajlova britanskih obaveštajaca i oko 1.700.000 američkih strogo poverljivih fajlova? Da li je to učinio na daleko jednostavniji način no što bi se pomislilo na osnovu obima i odjeka njegovog poduhvata? Većini zaposlenih u Američkoj agenciji za državnu bezbednost zabranjeno je korišćenje USB-a na radnom mestu, ali sistem-administratori su uvek mogli da nađu neki izgovor za kršenje te zabrane i da iskoriste USB kao sredstvo za premošćavanje sajber-prostora između sistema NSA i regularnog interneta. Da li je Snouden zaista na taj način prouzrokovao jednu od najvećih špijunskih afera modernog doba, kako tvrdi autor knjige Dosije Snouden, i ako je tako, zašto niko u NSA nije digao uzbunu? Snouden je, kako tvrdi Luk Harding, „radio dok je NSA dremuckao šest vremenskih zona dalje“. Konačno, šta je navelo Snoudena da se žrtvuje? U svojoj knjizi, nagrađeni novinar Gardijana Luk Harding odgovara na pitanja koja bi trebalo da zabrinu svakog građanina sveta u eri interneta, otkrivajući pritom niz zaprepašćujućih insajderskih podataka o radu obaveštajnih službi i njihovom uticaju na život svakog od nas. Ova knjiga poslužila je kao predložak za najnoviji film Olivera Stouna jednostavno nazvan Snouden, koji se trenutno nalazi na repertoarima domaćih bioskopa. Ravnolinijska priča o samom životu kompjuterskog genija, posebne akcente dobija upravo u scenama njegovog sakrivanja u hotelu u Hongkongu, i krađe podataka u Agenciji, što je u rukama iskusnog reditelja izvedeno sa saspensom, u formi trilera. Dodatnu snagu filmu pruža i uloga jednog od najboljih glumaca svoje generacije DŽozefa Gordona Luita, koji samouvereno igra dosta nezahvalan naslovni lik. Iako očito pretenduje za visoka priznanja, kritika je, sasvim očekivano, podeljeno reagovala na film, pa dok Varajeti piše o Snoudenu kao najznačajnijem američkom filmu godine, Tajm aut veli da je film bled u odnosu na nagrađivani dokumentarac Citizenfour, od pre dve godine. Dok film igra na velikom platnu, knjiga Dosije Snouden je u prodaji na kioscima širom Srbije, po ceni od 199 dinara.