Čovićev glas je jači

Lider socijaldemokrata Slobodan Orlić postao je jedan od najpouzdanijih pokazatelja kretanja na političkoj sceni Srbije. Iako njegova stranka tek namerava da izgradi značajniju poziciju, ona je već uspela da presudi bivšoj vladi, a može i da odluči o sudbini sadašnje. Razgovor počinjemo pitanjem o ujedinjenju SDP-a i Demokratske alternative.

- Mi smo potpisali taj protokol prošle nedelje i dogovorili se da zvaničan kongres ujedinjenja bude 12. septembra, da predsednik Socijaldemokratske partije bude Nebojša Čović. Dakle, partija koja je i u parlamentu Srbije i u parlamentu državne zajednice, ali ono što je mnogo važnije u tom međunarodnom aspektu - članica Socijalističke internacionale.

Vodite li pregovore sa još nekom strankom?

- Vodimo razgovore od početka godine, ali rekao bih da je ovo nezgodan trenutak, jer su manje-više sve stranke, s obzirom na to da su ovo lokalni izbori, našle opet neke svoje lokalne interese. Kada to kažem, ne mislim samo na stranke. Mislim pre svega na pojedince koji sami po sebi vrede 0,5 ili jedan i po ili tri odsto u Srbiji koji su u svojim mestima poznati kao predstavnici te demokratske levice. Naravno da mislim i na predstavnike Socijalističke partije Srbije. Na njih posebno.

Šta to znači? Integrisanje sa SPS-om ili preuzimanje nekih uglednih pojedinaca iz SPS-a?

- Proces raslojavanja unutar Socijalističke partije Srbije odavno je počeo i mislim da oni taj dezintegrativni proces više ne mogu da zaustave.Očigledno je da se tu već kristališu, a posebno će to biti jasno posle ovih lokalnih izbora, dva krila - jedno iskreno socijaldemokratsko krilo, a drugo je ovo neko ratno profitersko, ono krilo koje je obeležilo ove mutne godine koje su iza nas.

Drugim rečima, Dačićevo krilo bi moglo da bude neki partner, koje se sada sukobljava sa Miloševićem.

- Jedna od najvažnijih političkih pretpostavki jeste da se ljudi prvo ograde od one politike koja je vođena u decenijama iza nas.

Kako ste se odlučili da kandidujete Čovića za gradonačelnika?

- Prepoznatljivost kandidata je veoma važna kad su u pitanju izbori, a nema sumnje da je prepoznatljivost Nebojše Čovića daleko veća nego ostalih kandidata. Rekao bih da je svojim angažovanjem on postao jedna od najuticajnijih političkih figura.

Postoje te spekulacije da samim ovim prestrojavanjem i odlukom Vuksanovićeve stranke da formira poslanički klub, vlada gubi ionako lomljivu većinu u parlamentu. Da li to vaše ujedinjavanje znači da će izbora biti pre nego što se mislilo?

- Kada smo odlučili da vladu podržimo i u nju uđemo, smatrali smo da postoje dva uslova neophodna da ta vlada normalno funkcioniše i dobili smo obećanje da će ti uslovi biti ispunjeni. Tražili smo da se poštuje socijalno-ekonomski sporazum potpisan sa sindikatima, da se napravi socijalni pakt između vlade, poslodavaca i sindikata, a drugi naš zahtev bio je da se poštuju međunarodne obaveze naše države. Očigledno je da kod jedne i druge teme ima problema. Zato ćemo posle izbora zatražiti da oni koji čine vladu hitno sednu i dogovore se o prioritetima vladine politike. I nisam od onih koji misle da premijer Srbije to neće da vidi i da će, za razliku od nekih ranijih slučajeva i ranijih premijera, stvar otezati. Mislim da je Koštunica primer onog čoveka koji tiho dolazi na vlast, ali tiho i odlazi sa vlasti. To je već pokazao u periodu koji je iza nas. Ukoliko bude video da stvar ne može da funkcioniše onako kako treba da funkcioniše, očigledno je da ćemo imati izbore, bez obzira na to što nemamo ustav i čime nisam oduševljen.

Ali, budući predsednik stranke gospodin Čović ima nešto drugačije mišljenje. Nedavno je preko medija izjavio da je Koštunica gori od Miloševića...

- Pozicija Demokratske alternative i gospodina Čovića je potpuno drugačija od naše, jer su oni vanparlamentarna stranka. Mi smo parlamentarna stranka i učestvujemo u vladi i naravno da će proces integracije zahtevati razgovore i o svemu tome. Ali, mogu da vam kažem da smo gospodin Čović i ja postigli saglasnost oko toga šta treba da budu prioriteti vlade i u kom pravcu delovanja mi moramo da idemo. Dakle, ako nema saradnje sa međunarodnom zajednicom, ako nema saradnje sa sindikatima o ovim osnovnim pitanjima, onda se očigledno ne može stvoriti atmosfera u kojoj vlada može da ispunjava i one druge zadatke koje je sebi isplanirala.

Vaša stranka je pre godinu dana bila označena kao stranka koja je dala ključni doprinos da se obori prethodna vlada i da se iznude vanredni parlamentarni izbori. Možete li da napravite jednu paralelu između jedne i druge vlade?

- Ne mogu. Živkovićev kabinet i nije neki reper. Posle ubistva Zorana Đinđića, vlada je upala u jednu zamku afera, bavljenja sobom i jednostavno nije uspela da radi ono osnovno što je počeo da radi Đinđićev kabinet.

- Možemo da govorimo o brzini jedne i brzini druge vlade i mislim da se tu mora naći neka sredina. Mislim da su Đinđićeva vlada i sam premijer Srbije u pojedinim pravcima svog delovanja bili suviše brzi. Kad to kažem, ne mislim brzi za ono što je Srbiji trebalo, nego mislim da su bili suviše brzi za ono što su građani očekivali. Brzi za narod Srbije. S druge strane, mislim da je ova vlada u nekim stvarima uradila veoma značajan posao, ali ga nije dobro prezentovala građanima. Vlada ima jako loš marketing.

U novinama se često provlači da iza vas stoji Bogoljub Karić, da je Čović takođe bio u pregovorima da bude kandidat “Snage Srbije”. Kako uopšte komentarišete te procene da preko vas Karić ruši vladu?

- Mislim da je pravljenjem svog pokreta jasno stavljena tačka na slučaj uticaja Karića na Socijaldemokratsku partiju i tekstove u tabloidima o tom uticaju. Karić ima svoje političke ambicije koje se u nekom svom opredeljenju, bar zasad, iz sastava tog pokreta definišu kao desni centar, iako on u predizbornim govorima više koristi tu terminologiju levice i onoga što bi jedan socijaldemokrata govorio na tim skupovima. Što se tiče bilo kakvog našeg partnerstva, mi smo rekli da oni kojima je u interesu socijalno odgovorna i pravedna država, stabilna demokratska Srbija, oni kojima je u interesu Srbija u Evropskoj uniji jesu naši partneri ali i da oni to pre svega svojim radom moraju da pokažu.

A kako vi kao demokratski levičar uopšte gledate na krupni kapital, pošto se kod nas sve češće čuje da krupni kapitalisti zapravo potpuno vladaju politikom, jer su postali jači i bogatiji od države?

- Odnos Socijaldemokratske partije treba da bude kao odnos Laburističke partije u Engleskoj ili nemačkih socijaldemokrata prema krupnom kapitalu. Ali, naravno, da bi se to postiglo i da bi se postigla ta ravnoteža politike i kapitala, mora da postoji i politička i ekonomska stabilnost u zemlji. U ovoj zemlji će ta stabilnost biti mislena imenica u godinama koje su pred nama, pogotovu naredne dve godine. A posle tog perioda, ako oni ljudi koji vode zemlju budu znali šta hoće, stvoriće se ambijent da se napravi jedna stabilna politička slika u zemlji, i tada ćemo moći jasno da govorimo o sukobima između kapitala i političkih partija.

Zar ne mislite da ipak postoji ogromna razlika između političkih scena u Nemačkoj i Britaniji i Srbiji, a posebno između njihovih i naših kapitalista?

- Naravno, ali vi morate da radite da se to u društvu napravi. Ako toga nema, onda nećete imati. Ako nemate profilisanu scenu da se jasno zna u Srbiji šta je levo šta je desno, onda nikada nećemo početi da se približavamo tim zemljama. Svi koji ovde žele da pobede na izborima uzmu mikrofon i govore sve ono što bi trebalo da govori jedna levičarska partija. Mislim da to možete prepoznati u govorima Tomislava Nikolića, možete prepoznati u govorima Bogoljuba Karića, u nastupima Demokratske stranke Srbije. I neprirodno je da taj politički prostor levice u Srbiji zapravo ne postoji, iako se svi utrkuju u toj levičarskoj demagogiji.

Veoma je čudno da jedan lider odustaje od liderske pozicije u Srbiji. Zbog čega ste odustali od predsedničke funkcije u partiji?

- Ovo jeste presedan, ali moje godine jasno govore da vreme koje dolazi ne treba uopšte da me opterećuje.

Na drugoj strani, smatrao sam da Socijaldemokratska partija kao članica Socijalističke internacionale i međunarodno priznata partija treba da ima čoveka koji u ovom trenutku može da uputi jasan poziv svim onim ljudima koji jesu socijaldemokratske orijentacije i lično smatram da taj poziv mnogo jače, glasnije, kvalitetnije i bolje od mene može da uputi Nebojša Čović. I verujem da nisam pogrešio u toj proceni ni ja, ni rukovodstvo Socijaldemokratske partije.