19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Ministri odbrane i unutrašnjih poslova imaju izvesnu sličnost: na veoma neuobičajen način smenjuju svoje istaknute oficire. Ipak, u slučaju Momira Stojanovića, bivšeg načelnika Vojno-bezbednosne agencije bilo je jasno kakva je greška u pitanju, kao i to da je sam nije mogao napraviti. Ali, kod smene generala Gorana Radosavljevića Gurija ostaje i dalje nerazjašnjeno pitanje motiva. Da je Srbija sređena zemlja malo ko bi se pitao zašto je razrešen i prebačen na novu funkciju. Pitanja se, međutim, postavljaju. Hag, eventualne zloupotrebe ili čista politička volja? Prvi razlog izgleda ipak najmanje verovatan, uprkos tome što je Guri zimus morao da daje svoj iskaz pred istražiteljima Tribunala. A kako smo “zemlja u tranziciji”, koja mora da reši gomilu lošeg nasleđa, malo ko može da poveruje da cela stvar nema veze sa političkom vrteškom na kojoj bi se lako mogla zavrteti najavljena reorganizacija MUP-a, i sektora bezbednosti uopšte. Ili sa raznim zloupotrebama, o kojima se naveliko piše, bilo da su u pitanju duple fakture ili njihovo potpuno nepostojanje. Ministar ima diskreciono pravo da smenjuje i postavlja koga hoće. Saopštenje MUP-a u kome se na najlepši način zahvaljuje pomenutom generalu na dobrom radu, pogotovu kada je reč o borbi protiv terorizma, naglašava da je reč o reorganizaciji, novoj koncepciji i filozofiji bezbednosti. Iako svi pa i Milorad Mirčić, predsednik skupštinskog Odbora za bezbednost, kažu da je u pitanju redovno pomeranje, izgleda da je general smenjen još sredinom marta, ali su događaji na Kosmetu i reakcije u Beogradu i Nišu, kao i potreba da neko ko poseduje određeno iskustvo na terenu bude tu, privremeno odložili već pripremljenu stvar.
- Ova je smena pripremljena još dolaskom novih organa vlasti, kaže za NIN general Ninoslav Krstić bivši zapovednik Kopnene zone bezbednosti i čovek blizak Nebojši Čoviću. Zbog događaja na Kosovu su morali da odlože izvršenje odluke, a smenjen je njegov zamenik, general Žarko Braković. U međuvremenu su doveli oficira koji će moći da obavlja tu dužnost i pripremili ga da preuzme ulogu.
Milorad Mirčić negira tu tvrdnju, ali ne poriče da smena ima veze sa političkom kombinatorikom. Naravno, reč je o famoznoj “Sablji” i ulozi koju je tada odigrala Žandarmerija.
- Tačno je da je u sklopu kadrovskih promena došlo i do smena vezanih prvenstveno za direktno ili indirektno učestvovanje pojedinih visokih oficira MUP-a u “Sablji”. Osim toga, imajte u vidu da je nakon unutrašnje kontrole Glavnog inspektora utvrđeno da su se kršila pravila službe a neki od njih su se i o zakon ogrešili. General Radosavljević je ispred Žandarmerije zajedno sa ministrom u vreme dešavanja na Kosmetu podnosio izveštaj Odboru za bezbednost, učestvovao u smirivanju demonstracija i nijednog trenutka nije bilo sumnje da on to radi kao lice koje je bilo smenjeno. Mislim da se tu na neki način želi preceniti uloga pojedinca, a što šire politički gledano može imati teže posledice, čak i na naš položaj u rešavanju statusa Kosova. Prosto, sve deluje kao opipavanje pulsa, kaže Mirčić.
Ministar Jočić je celu stvar odradio u maniru Dorda Buša Starijeg - kao što je ovaj otišao na pecanje u trenutku kad se pokretala ogromna mašinerija Prvog zalivskog rata, tako je i Dragan Jočić otišao na odmor, baš kao što je i načelnik Javne bezbednosti, general Miroslav Milošević, za koga mnogi tvrde da ima ličnu averziju prema Guriju, već neko vreme na službenom putu. S druge strane, niko ne može reći da je smena totalno neočekivana. Jer, u svim sektorima MUP-a, a čini se i u tajnoj policiji, već nekoliko meseci se vrše smene. Do sada je smenjen čak dvadeset i jedan načelnik uprava od mogućih dvadeset i šest. Poređenja radi, nakon 5. oktobra se očekivalo da će revolucionarna vlast najuriti sve Miloševićeve visoke oficire ali se to ipak nije dogodilo. Većina njih su postali savetnici ministra.
- Generalno gledano, to je samo jedna od čudnih stvari koje se u ovoj zemlji dešavaju u sektoru bezbednosti, u poslednjih desetak i više godina. Svi koji dođu na vlast menjaju zatečene čelnike. Uzmite kao primer sve promene u MUP-u koje su se desile od marta. Od Sretena Lukića, po dubini, uključujući i sve načelnike opštinskih MUP-ova. Ono čega se ja pribojavam je da ćemo ovakvim ponašanjem koje je pre negativna selekcija, uništiti i Vojsku i Policiju. Nemamo dovoljno kadrova da radimo česte smene, smatra Ninoslav Krstić.
Upravo, jedan od motiva koji se najčešće pojavljuje u medijima, tačnije činjenica da je Goran Radosavljević bio član neformalnog štaba koji je upravljao “Sabljom”, otvara pitanja koja su važnija od same generalske smene. Jer, ako smo imali “Sablju” koja je nanela štete pored nekih pozitivnih rezultata, sada bi mogli da dobijemo “kontra - sablju”, kažu sagovornici NIN-a različitih političkih orijentacija. Ipak, ključno pitanje je profesionalizam unutar MUP-a, narušen višegodišnjom negativnom selekcijom, do te mere da su se pojedini visoki oficiri družili sa kriminalcima.
- Tako vidim ove zahvate. Naravno, drugo je pitanje da li je u ovom konkretnom slučaju napravljeno adekvatno rešenje. Ne smemo prenebregnuti da je ovde na vlasti koalicija koja u celosti utiče na kadrovska rešenja. Pojedine izjave to sasvim jasno pokazuju, kaže Milorad Mirčić.
Priča o lošoj koaliciji koja jede učesnike, i varijantama kadrovskih rešenja koje proističu iz koalicionog sporazuma i ličnih pozitivnih ili negativnih osećanja nije nova. Iako se u danu kada je Guri smenjen branila od optužbi da ima veze sa razrešenjem, Danica Drašković je jasno iskazala svoj stav koji upućuje da Guri mora biti smenjen zbog malverzacija, odgovornosti za političke zločine. Nebojša Čović ima drugačije mišljenje i tvrdi da je na delu stvaranje partijske policije. Iako bi prema zakonu bilo nedopustivo mešati političke simpatije sa profesijom, protekle godine ne daju takvu sliku. Bezmalo je javna tajna da i generalni inspektor Javne bezbednosti i kadar SPO, Vladimir Božović, ne gaji simpatije prema Žandarmeriji. Iako za sada nema nikakvih krivičnih prijava, govori se o zloupotrebama, naročito kada su u pitanju pojedine jedinice ove elitne formacije, ali bi ipak valjalo sačekati izveštaj koji će Generalni sekretarijat uskoro podneti Odboru za bezbednost. Milorad Mirčić kaže da oni iščekuju pomenuti dokument i imena, ali da se nikako ne sme dogoditi da se problem generalizuje:
- U svim takvim informacijama morate imati u vidu manipulacije koje su generalizovane na nivou cele jedinice, kada se već postojeća informacija prenosi i nadograđuje i otvara proces međusobnog sumnjičenja. Sistem finansiranja i raspolaganja u MUP-u je centralizovan, mora se podnositi izveštaj, i postoji odgovorno lice koje odgovara za sve finansijske postupke. Ne isključujem mogućnost da su se pojedinci iz žandarmerijskih jedinica prilikom vršenja dužnosti ogrešili o pravila službe ili zakon.
|
Odlazak Kamenog Šta je smenilo doskorašnjeg komandanta Žandarmerije - politika, Hag ili proneveren novac Pre samo dva meseca Goran Radosavljević Guri, tadašnji komandant Žandarmerije, bio je samouveren: “Ja ostajem komandant ove specijalne jedinice.” NJegovu smenu, govorkalo se, tražili su SPO i Danica Drašković. Nisu je dobili, a general-potpukovnik je otišao na odmor. Samo dan pošto se vratio, saznao je da i nije morao da se vraća. Makar ne u Žandarmeriju, već u Upravu policije srpskog MUP-a, na mesto savetnika. Smenu je prvi komandant Žandarmerije dočekao stoički, kako mu nadimak (Guri - na albanskom - Kameni) i nalaže: “Nisu mi poznati razlozi smene. Moje nije da pitam ni da razmišljam o tome. Moje je da izvršavam naređenja, kao i uvek.” I izvršio ga je, dentlmenski, tako da njegovo zamenjivanje general-majorom Borivojem Tešićem nije izazvalo veće potrese. Pa ipak, ono što Guri, kako reče, nije pitao, pitala je javnost. Zašto je smenjen? Zbog političke bliskosti prethodnom establišmentu, zbog Haga koji ga navodno hoće zbog zločina na Kosovu, ili, možda, zbog novca koji je, kako se tvrdi, proneverio? Gurijeva karijera dosad je išla samo uzlaznom putanjom, još otkako je sredinom osamdesetih godina prošlog veka diplomirao na Fakultetu za fizičku kulturu. U policiju dolazi 1985. godine, kao instruktor borilačkih veština. Tada se upoznao i sa pokojnim generalom policije Radovanom Stojčićem Badom. Početkom devedesetih, početkom ratova u onoj Jugoslaviji, dolazi u Posebne jedinice policije. Malo je, skoro ništa, poznato o njegovim ratničkim danima iz Hrvatske (?) i Bosne (?). Izgleda, tek, da nije bio preterano značajan. Po sopstvenom priznanju: “Biću iskren, nikada u životu nisam lično sreo ni Slobodana Miloševića ni Željka Ražnatovića.” Kosovo je, već, epizoda o kojoj se zna nešto više. Tokom bombardovanja bio je komandant Operativno-potražnih grupa u južnoj pokrajini, zaslužan je pored ostalog i za Račak: “To je jedna od najbolje izvedenih protivterorističkih akcija za koje ja znam. Račak je za mene vrlo čista akcija.” Ipak, Račak je poslužio kao izgovor za bombardovanje, a Guri je zbog zasluga na Kosovu stekao ovaj nadimak: “Tako su me nazvali saborci dok smo se borili na Kosovu.” A da li je dobio i tajnu hašku optužnicu, jer mu se pored Račka na teret stavlja i masakr u selu Ćuška? “Ja znam da nemam razloga da se plašim Haga, jer nisam učestvovao ni u jednom ratnom zločinu.” Da nema razloga za brigu govorio mu je i pokojni premijer Zoran Đinđić, ali je i pored toga Goran Radosavljević u više navrata, pomirljivo, izražavao spremnost da ode u Hag ako ga budu zvali. Petog oktobra 2000. godine tadašnji pukovnik Guri, zamenik komandanta Posebnih jedinica policije, odigrao je pametno. Leteo je iznad Beograda u policijskom helikopteru i odbio naređenje Slobodana Miloševića da po demonstrantima prospe suzavac. Uskoro stiže i nagrada: u februaru 2001. godine unapređen je u čin general-majora i postavljen na čelo PJP-a, umesto generala Obrada Stevanovića. Postaje, potom, i prvi komandant Žandarmerije, po njenom osnivanju 28. juna 2001. godine. Zbog zasluga na jugu Srbije, u Preševu, Bujanovcu i okolini, 2002. godine u NATO štabu u Briselu dobija Medalju za zasluge u jačanju bezbednosti. To je bilo vreme kada Gurija nisu mnogo doticale tvrdnje da je “s Nebojšom Čovićem i Surčincima asfaltirao pola Srbije”. Završilo se sve na demantiju: “Odgovorno tvrdim da sa Surčincima nemam nikakve veze. Nikada se nisam družio sa LJubišom Buhom, zvanim Čume. Buhu sam sreo dva ili tri puta, na nekim skupovima, slavama i proslavama. Tada smo se samo pozdravili, ni o čemu nismo razgovarali, niti smo se posle toga viđali ili bilo šta zajedno radili.” Tokom ministrovanja Dušana Mihajlovića, Guri je u novembru 2001. godine, praktično, odbio da sa Žandarmerijom interveniše protiv pobunjenih “crvenih beretki”. Tražio je, tada, pismeno naređenje da interveniše, pa da vrati službeni pištolj i značku. Nije se dogodilo ni jedno ni drugo, kao što ni Guri nije ispunio obećanje da će se povodom pobune javno oglasiti “kada Vlada Srbije i MUP reše problem”. U “Sablji”, posle ubistva srpskog premijera, Gurijevi žandari su najpouzdaniji oslonac tadašnjih vlasti. Preuzimaju bazu JSO u Kuli, hapse organizovane kriminalce širom Srbije. Zbog dobrih rezultata, objasnio je ministar policije Dušan Mihajlović, Nataša Mićić je Gorana Radosavljevića Gurija unapredila u čin general-potpukovnika. Guri će, pola godine kasnije, preživeti još jednu smenu vlasti u Srbiji. No, ne zadugo, a svojevrsnim predskazanjem njegove dalje sudbine mogao se, izgleda, smatrati i njegov nedolazak na prijem u američkoj ambasadi povodom 4. jula, Dana nezavisnosti. Usledilo je to i pošto mu se Legija javio da se predaje, mesec dana ranije. Ovih dana se, tek posle smene, piše o njegovim finansijskim malverzacijama. Da li je to pravi razlog, ili tek dimna zavesa koja treba da pokaže kako takav general policiji, u stvari, i nije potreban? Ili njegov navodni zaštitnik, bizmismen ovdašnji, više nije moćan kao što je bio, poput političke opcije s kojom je bio podruku? Postojanje trećeg mogućeg razloga, zainteresovanih haških tužitelja, vrlo brzo će se pokazati kao (ne?)tačno. A Guri, Kamen, deluje spokojno. Rekao je pred smenu: “Ne prestaje život time što neko nije više na nekoj funkciji.” N. VRZIĆ |
- O kakvoj nezavisnosti pričamo kada i generalni inspektor javne bezbednosti i budući generalni inspektor čije će područje biti rad obaveštajnih i kontraobaveštajnih službi, dolaze sa postavljenjem nove vlasti, ističe Mirčić.
Ono što posebno intrigira jeste činjenica da je na čelo Žandarmerije postavljen general-major Borivoje Tešić, čovek iz Vojske, bivši zamenik zapovednika Gardijske brigade. Iako smo navikli da nas reč “žandarm” asocira i na francuskog glumca Luja de Finesa i čuveni duhoviti serijal o odredu iz Sen Tropea, suštinski, reč je o vojnoj, lako naoružanoj jedinici, koja u većini evropskih zemalja potpada pod Ministarstvo odbrane. Ponegde ona pravi balans teško naoružanim armijama, ali, uvek služi za komplikovane i teške zadatke vezane za unutrašnja pitanja. Kao što je terorizam, na primer. Naša Žandarmerija, stvorena 2001. kao izraz potrebe da se stvori jedna jaka i sposobna formacija koja će obavljati najteže zadatke a biti kud i kamo jeftinija od takve ali vojne, potčinjena je MUP-u. Zbog crnogorskog protivljenja da bude deo saveznog Ministarstva odbrane.
- I kod nas se razmišljalo o potčinjavanju Ministarstvu odbrane. Ali, u tom bi slučaju srpska Žandarmerija imala mogućnost da interveniše u obe članice državne zajednice. Međutim, Crnogorci to ne žele - oni su sami napravili svoje specijalne jedinice. Praktično je nemoguće vezati je za Ministarstvo odbrane, objašnjava Ninoslav Krstić.
Terorizam je već definisan kao naš najteži bezbednosni problem danas, pa zato ne čudi najava nove uprave. Sudeći prema vestima iz MUP-a, stvara se i nova jedinica, “srpski vitezovi” sastavljena od pripadnika SAJ-a i PTJ-a. Pomoć u pripremi i obuci bi trebalo da pruže ljudi iz nemačkog GSG-a (Žandarmerija je već ranije ostvarila saradnju sa nemačkim antiterorističkim službama). Oni pripadnici ovih dveju jedinica koji ne prođu rigorozne testove za “vitezove”, ići će u Žandarmeriju. Drugim rečima, ipak je tačno da će Žandarmerija, iako već proverena jedinica, biti gurnuta u stranu. To naravno ne znači da će biti ukinuta, kako se govorka - za sada izgleda, sudeći prema tome da je na njenom čelu general-major Tešić (i u MUP-u i u Vojsci ocenjen kao sposoban oficir koji je nedavno unapređen), biće malo bliža Vojsci. Hoće li novi položaj Žandarmerije biti dovođenje stvari u red ili samo ukidanje jedne jedinice i premeštanje ljudi? Neki izvori vide upravo u “vitezovima” opasnost da se stanje u MUP-u pogorša, zato što će u nju ući pripadnici jedinica koje su učestvovale u ratu, a što ne bi trebalo da bude drago onima koji se u ovom svetu pitaju. Iako je ova teza nategnuta, za sada nije poznato postoji li bilo kakav međunarodni stav po pitanju stvaranja nove jedinice.
- Ne vidim i zašto bi tačno trebalo da budemo zabrinuti u vezi sa bilo čijim stavom, kaže Mirčić, svaka država koja se bori protiv terorizma na ozbiljan način, uzima u jedinice, po pravilu elitne, najbolje ljude. Terorizam zahteva centralizovan napor i vrhunsku obučenost. A ovde imamo prave profesionalce koji će uvek obavljati svoju dužnost na najbolji način.
Međutim, ono što mnogi vide kao opasnost je to da bi postavljanjem kakvog pitanja sa strane, u neugodnu situaciju bile dovedene upravo “crvene beretke”. Malo ko veruje da bi aktuelizacija njihovog pitanja bila dobra, zato što je reč o najbolje pripremljenom kadru za ove poslove, koji se izuzev nekoliko prvih oficira nije mešao u kriminal, a koji bi u nespretnoj političkoj igri mogao biti izgubljen. A situacija u Kopnenoj zoni bezbednosti ne čeka na sređivanje prilika. Mada profesionalizam znači da ni obaveštajni i kontraobaveštajni rad u KZB-u neće biti ugroženi, istina je da svaka promena u sredini tako zatvorenoj kao što je albanska, može značiti zastoj.
MUP je već poodavno napravio plan promena. Uprkos tome, mnogobrojne smene, stvaranje novih delova sistema, ne deluju baš mnogo jasno. I svugde se nekako meša taj začin zvani “koalicija”. Ni u MUP-u niti u koaliciji mnogo šta više nije tajna, bilo da su u pitanju različiti stavovi ili favoriti za pojedina mesta u aparatima. Kako smo u jednom dugom periodu imali sistematsko srozavanje policije i Vojske, a sada još uvek ne možemo da dokučimo domete reformi niti da li su to uopšte reforme, logično je da smene potresaju i da postavljaju mnoga pitanja, počev od motiva pa do onog najvažnijeg: šta dobijamo?
