Oprez, počinje kampanja

U istoriji srpskog parlamentarizma dogodilo se da su kandidati sa osvojena dva glasa dobili poslanička mesta. To nije bila sistemska greška, nego odluka doneta u skladu sa društveno neprihvatljivim ponašanjem bolje kotiranih. Kada je 1882. na ponovljenim izborima, 45 narodnih poslanika, uglavnom radikala, koji su prethodno bili isključeni iz rada skupštine, ponovo osvojilo glasove, mandate su dobili prvi sledeći. Takozvanim dvoglascima silovan je sistem, kako se mejnstrim mediji, čije su prognoze ishoda američkih predsedničkih izbora omanule, nadaju da će se nekim čudom dogoditi i sa pobedom Donalda Trampa.

Iako je moguće da u američkom sistemu elektora pobedu odnese i kandidat koji osvoji manje od četvrtine glasova, ako osvoji većinu u malim, a vrednijim državama, pa iako se više od 80 puta događalo da elektori glasaju suprotno opredeljenju koje su mandatom dobili, a to, ipak, nikada nije promenilo rezultat, svetski mediji su danima insistirali na moralnom aspektu činjenice da je Hilari Klinton osvojila skoro dva miliona glasova više (premda se ni veći broj glasova kod gubitnika ne događa prvi put), što bi, ako već ne može da promeni rezultat, trebalo da znači da većina Amerikanaca nije sklona društveno neprihvatljivim uverenjima. Dva od mnogih novootvorenih pitanja na tim izborima naročito su važna i za Srbiju dok se predsednička kampanja zahuktava, a prognoze uveliko sviću na naslovnim stranama dnevnika - šta je uloga medija u kampanji, ako je upitan njihov dodir sa realnošću i šta će biti domet istraživanja raspoloženja birača na sledećim predsedničkim i svim budućim izborima u Srbiji, ako je ubedljiva većina medija i agencija (kako se veruje) pogrešno prognozirala ishod glasanja u kolevci pulinga i domovini DŽordža Galupa?
Istraživači, naravno, tvrde da greške u anketama nisu bile masovne i da se, zapravo, uspehom kite oni koji su greškom prognozirali Trampovu pobedu pogodivši ono što nisu gađali. Tesna razlika je zanemarena u interpretaciji rezultata, kao i činjenica da je meren broj glasova, a ne elektora. Stoga ozbiljne krize istraživanja nema, zaključak je Marka Uljarevića, direktora istraživanja Ipsos Stratedžik marketinga

Kod malih razlika između dva kandidata, verovatnoća da dođe do preokreta je ogromna i ne biste smeli da tvrdite da je to taj rezultat. Pitanje je koliko smo oprezni, zajedno sa novinarima, i da li se pridržavamo dozvoljenog odstupanja od plus-minus tri odsto. Istraživači treba da komuniciraju isključivo u intervalima, koliko god to novinarima bilo teško da prihvate i javnosti da razume.

Istraživanja nisu operisala brojem elektora, jer bi ta akcija podrazumevala posebnu anketu u svakoj američkoj državi, ukupno oko 30.000, i to u poslednja tri dana. Uljarević kaže da je to preskup poduhvat čak i za tamošnje uslove. Mediji, kao glavni naručioci u SAD, interpretirali su ankete ovog puta poput srpskih stranaka. Platili su ih i iskoristili na sopstvenu štetu. Ovdašnje stranke pronalaze način da se boljim nego što jesu prikažu u javnosti, šteteći povremeno konačnom rezultatu. Ponekad se to čini zbog motivacije članstva i stranačkog kružoka, ali rezultira okretanjem sigurnih birača. Ali, prave lažne ankete, pa čak i nepostojeće agencije kao izvori, međutim, naročito su se raširile na minulim izborima, što Uljarević očekuje i na predsedničkim izborima.

Kampanja je uvek borba za naklonost 15 do 20 odsto neopredeljenih. Računa se da je u Srbiji uvek polovina, 2.700.000 opredeljenih, od čega 1.800.000 trenutno podržava vladajuću koaliciju. To je, inače, za uobičajene okolnosti - ispečena pobeda. Nije nemoguće da kandidat sa malom trenutnom podrškom poraste, kao Boris Tadić u borbi za drugi mandat, ali njegov slučaj je istraživačima takođe dokaz da nekoliko događaja u potpunosti menja rezultat. Za Hilari su to bili mejlovi, a za Tadića fantomski džakovi sa ukradenim glasovima. Opozicija u Srbiji iz brojnih se, uglavnom unutarstranačkih, razloga libi dogovora. Stranke su nedovoljno jake da bi preživele snagu zajedničkog kandidata. Podrška Vuku Jeremića od 18 posto, prema istraživanju Nove srpske političke misli, prva iza Vučićeve (29,8) i veća od Nikolićeve (16,4) bila bi klimava u konfrontaciji sa naprednjacima, jer u njoj delom učestvuju i birači te stranke. Sve najavljuje mnoštvo kandidatura i sunovrat morala.

Sociolog Srećko Mihailović upozorava na nove odnose i procese u javnom mnjenju na koje istraživači još nisu pronašli pravi odgovor, iako je stava da su, u SAD, dobre ankete loše interpretirane ovoga puta.

Američke predizborne ankete se obavljaju bez vidnog kontakta sa ispitanicima - online panel, live phone, interactive voice response. Neposredni lični intervju stvar je daleke prošlosti. To potencira problem uzorka, istinitosti odgovora, smanjuje mogućnosti posrednog dolaženja do iskrenih odgovora Kod nas se virtuelnim putem može doći samo do virtuelnog birača koji na virtuelnim mrežama gradi svoj virtuelni lik i delo. Uz to, kaže Mihailović, sve je češće odbijanje anketara i odbijanje odgovora. U omnibus istraživanjima ispitanici neće da odgovore na pitanja koja se odnose na partije, političke lidere i slično. Ili pribegavaju izlaznom rešenju, pa se odlučuju na srednje odgovore ili za `ne znam`, `nisam o tome razmišljao`

U oktobarskom istraživanju agencije Demostat anketari su obišli 2.056 domaćinstava da bi došli do 1.500 ispitanika, a neprihvatanje telefonske ankete raste. Nema podataka o onima koji odbijaju anketare. Najmanje je verovatno da je odbijanje slučajno i podjednako raspodeljeno na sve društvene i demografske grupe. Pri velikom odbijanju anketara i pri velikom broju neodgovora, reprezentativni uzorak ispitanika postaje stvar statističke akrobacije, objašnjava Mihailović.

Uljarević nabraja dalje da je sasečenost populacije još veća, do 30 posto, kada se istražuje na društvenim mrežama. Još uvek metode nisu dovoljno dobre da zamene stare, a stare imaju sve više i više grešaka. Kad imate sasečenu populaciju i veliki broj neodgovora onda greška nije plus-minus tri, nego šest. Zbog većih uzoraka i sve češćih anketa, rezultati i dalje ostaju dobri. Za ono što je ranije moglo da se uradi sa jednom ili dve ankete, sad su potrebni trendovi, ankete svakog dana i fokusirani smo na druge stvari. Na primer, ne brine se o tome da li ćete glasati i za koga, nego da li ćete uraditi ono što kažete. Više se novca troši da se izmeri motivacija birača. Generacije su drugačije, kao i odnos prema izborima. U Srbiji imamo začuđujuće visoku izlaznost, u odnosu na prisutno stanovništvo preko 60 posto, iako je ona u konstantnom padu. Menja se odnos prema institucijama, politici.

U sociološkom smislu, krupna promena je lajfstajl kao kategorija u istraživanjima, zbog čijeg previda je uspeh Saše Radulovića na prethodnim izborima bio potcenjen. Uljarević opisuje da kada na terenu postoji uzorak mladih potreban za reprezentativni uzorak, po sociodemografskim parametrima on odgovara ukupnoj populaciji. I onda kad merite koliko njih glasa za Radulovića, dobijete da ih nešto više glasa, ali ne dovoljno da ga drže iznad cenzusa. A ista ta anketa na internetu daje mu 15 ili 20 procenata. Dobra ocena Dosta je bilo, proizlazi iz te dve ankete zajedno. A samo jedna daje iskrivljenje koje nije u vezi sa imovinskim statusom ili obrazovanjem. Ti mladi, recimo, iza dva sata po ponoći šalju ankete, što nam govori da oni tokom dana ne mogu ni da se pronađu.

U dugim zimskim mesecima, do glasanja na proleće, voljni da prate kampanje imaće pune ruke filtriranja u mnoštvu iskrivljenih informacija. Iz medijskog neprijateljstva prema Trampu, ovdašnji stratezi izvesno neće zaključiti da su građani postali imuni na protok informacija. Pre da jedan događaj, makar i izmišljen, menja stvar veoma lako kada se bira većinom, naročito tesnom. Američki mediji kritikovani su da su osluškivali sopstveni eho, da u liberalnom mejnstrimu u kome se kreću sa političkom klasom gube dodir sa ljudima, i da im u tome naročito pomažu ograničene informacije sa društvenih mreža, te da su bezmalo doveli Trampa na vlast.

U krugu beogradskih redakcija verovalo se da je procenat, koji će SNS kasnije uistinu osvojiti na izborima, u anketama preuveličan jer su ispitanici strahovali da priznaju da za njih neće glasati. Tako su, uz one koji su uobičajeno precenjivali naprednjake, ostali promašili iz druge krajnosti. Ako se uz to računa na pojam društvene nepoželjnosti, zbog kojeg su istraživači u napomeni radikalima uvek davali koji procenat više nego što prikazuje anketa, može li se Srbiji, na iznenađenje birača, istraživača i medija, desiti pobeda autsajdera?

Na američkim predsedničkim izborima nije pobedio kandidat na čijoj su strani bili mediji, ni onaj koji je imao više para, ni onaj čiju su pobedu, uslovno rečeno, prognozirali istraživači. U ovim činjenicama vidim važne argumente za razbijanje predrasuda i iluzija o našim izborima, a koje uporno šire naši mediji, a naročito male, salonske i lenje partije koje se unapred mire sa porazom na svakim izborima. Daleko od toga da tvrdim da su mediji, novac i istraživanja nevažni za ishod izbora, već samo to da nisu presudni ni onda kada delaju sinergetski, kaže Srećko Mihailović.

Razlika u odnosu na sve prethodne epohe Vojislava Šešelja na predstojećim izborima biće u tome što se njegova podrška bazira na mladima, koji se ne libe da priznaju za koga glasaju. Šešelj je na ovim izborima dobio reklamu iz Haškog tribunala. Od tada je njegov rast baziran na mladima, ne na starima, tradicionalnim, zatvorenim ljudima, objašnjava Uljarević. Drugo, kad pogledate pozitivne ocene koje dobija, on već debelo ide iznad ostalih opozicionih političara. Probijanja važeće ideološke ravni postoje. Lake teme je lakše razumeti i takve se pokreću u kampanji. Čini mi se da smo zasićeni kontinuitetom, a ne znamo šta nam dolazi. I da su ljudi avanturistički spremni da glasaju za nešto takođe neizvesno, ali što dobro zvuči.

Srećko Mihailović podseća da najniži sloj prekarnih radnika ostaje izvan dometa anketara i interesovanja istraživača svuda, iako se klasno osetljive teme u kampanji pojavljuju kao reakcija na nezadovoljstvo nejednakošću.

Čak i ako izuzimanje lumpenprekarijata nije namerno, teme nisu učinile razliku, niti bi to mogao biti cilj bilo kog od predsedničkih kandidata. Izbora u odnosu na originalne probleme, dakle, pred građanima SAD nije bilo. A neće ga biti ni pred srpskim biračima. Ankete, samo jedno od sredstava, neretko manipulisanih, da se taj izbor (ne) učini zato se nisu mnogo ni ogrešile čak i ako su pogrešile.