Preuranjeni optimizam

Foto Mitar Mitrović

Samo jedna povoljna budžetska godina, koju će Srbija i uprkos višemesečnom suficitu centralne državne kase, završiti sa minusom do oko dva odsto bruto domaćeg proizvoda, bila je dovoljna da ovogodišnja Privredna konferencija Rajfajzen banke odiše optimizmom. Ekonomski još povoljniju 2017. ne očekuju samo ministri finansija i građevinarstva Dušan Vujović i Zorana Mihajlović, najavljujući veći rast BDP-a i nova ulaganja u srpsku infrastrukturu, nego se on nazirao i među bankarima i privrednicima. Prvi se nadaju većem broju dobrih klijenata i rastu kreditnih plasmana, jer kubure sa viškom novca, a drugi boljem poslovnom ambijentu i većem rastu tražnje i potrošnje.

Doduše, glavni kreator budžeta Srbije im je te nade prilično podgrejao. Vujović tvrdi da će budžet koji se ovih dana kroji biti dovoljno štedljiv kako ne bi doveo u pitanje fiskalnu konsolidaciju i smanjenje deficita dogodine na 1,7 odsto BDP-a, ali i dovoljno podsticajan da omogući rast i javne i privatne potrošnje. Bazira se na pretpostavci da će BDP u narednoj godini porasti za tri procenta, za skoro 200 milijardi i dostići gotovo 4.400 milijardi dinara. Većoj potrošnji, kao jednom od izvora budućeg privrednog rasta, ministar finansija nada se i zbog odobrenog povećanja plata u javnom sektoru i penzija, a očekuje i da će prihodi, što poreski, što neporeski u 2017. biti još veći nego što su bili ove godine.

Osim toga, Vujović tvrdi da je Srbija, čiju stopu privrednog rasta međunarodne finansijske institucije često koriguju naviše, na korak do sticanja povoljnog (investicionog) kreditnog rejtinga, onog koji trenutno pripada zemljama sa malim rizikom. Potrebno je, kaže, samo da Srbija sa jedne strane ostvaruje primarni suficit, odnosno da ima veće prihode od rashoda bez troška za servisiranje kamata, i da sa druge strane, upravo učešće izdataka za kamate u BDP-u bude manje od stope privrednog rasta. I baš to ministar finansija očekuje već naredne godine, kada bi sadašnji trošak za kamate od 3,5 odsto trebalo smanjiti ispod tri procenta BDP-a.

Za razliku od Vujovića, koji nije mnogo govorio o opasnostima koje vrebaju iz nereformisanih javnih preduzeća, osim da država nije imala izbora do da dugove nekih od njih pokriva da bi sprečila krize u pojedinim sektorima, poput uvek osetljivog energetskog, ostali učesnici Privredne konferencije Rajfajzen banke, upozorili su i na takve opasnosti. Od one da se ne pomisli da je štednji došao kraj, odnosno da je fiskalna konsolidacija završena, do rizika po stabilnost državne kase koju sa sobom nosi politika pokrivanja gubitaka koje još uvek prave javna preduzeća.

Na prvu opasnost upozorio je član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković, istakavši da je reforma javnih preduzeća najozbiljniji državni zadatak u narednom periodu, a na drugu Sebastijan Sosa, šef kancelarije MMF-a u Beogradu. I jedan i drugi su, međutim, istakli da se srednjoročno gledano, udeo mase koja se odvaja za plate i penzije u BDP-u mora smanjivati narednih godina, pošto to još uvek nije slučaj. Srbija i dalje ima nedostatke u budžetskom procesu, zbog čega svakog decembra iskoče neki kosturi iz ormara i deficit budžeta u tom mesecu bude veći nego u prethodnih 11 meseci zajedno, upozorio je Vučković.

Državna preduzeća, ako se izuzmu Železnice, na početku su procesa restrukturiranja i ozbiljno prete fiskalnoj stabilnosti i održivom deficitu, a tek minus od oko jedan odsto BDP-a obezbeđuje Srbiji da daleke 2025. spusti javni dug na 60 odsto, do gornje granice propisane kriterijumima iz Mastrihta.

Navodeći da je Rajfajzen banka za 15 godina u Srbiju investirala pola milijarde evra, predsednik IO te banke Zoran Petrović smatra da je dobro što će izdaci za kapitalna ulaganja biti veći od planiranih i što rastu i krediti banaka za investicije.