19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Utisci su sveži i duboki pogotovo s pogledom na tek okončani Sajam nameštaja ili, na primer, na Sajam knjiga, koji je kapije zatvorio samo nekoliko dana ranije, a pored Turizma, Automobila, Građevinarstva i Tehnike, tradicionalnih nosećih manifestacija Beogradskog sajma, prema kojima se, nekako, meri i ostalih četrdesetak sajmova ove kompanije, i lokalno vreme, i događaji, i ljudi, i uspešnost i stanje poslovnog duha. Po značaju i dobrom poslovanju Beogradski sajam se svrstava u sami vrh kompanija ne samo u zemlji, već i u regionu. Iako, po direktorkinim rečima, statistika sama po sebi uvek krije i tajne i zamke, a igra velikih brojki i njihovih značenja može da zavara i zavede, u ovom slučaju teško da može da dođe do nesporazuma i nedoumica.
Tek završeni 54. Međunarodni sajam nameštaja, opreme i unutrašnje dekoracije, zajedno sa Međunarodnim sajmom mašina, alata i repromaterijala iz oblasti drvne industrije, posetilo je oko 70.000 ljudi. Na 55.000 kvadrata predstavilo se više od 520 izlagača iz čak pedesetak zemalja. To su i bez dodatnog objašnjenja impozantne cifre. Treba naglasiti da je značajno povećan broj poslovnih posetilaca, koji su za Beogradski sajam od prvorazrednog značaja i prema kojima je zapravo usmeravan kompletan inovirani koncept ovog sajma. Kakve utiske nosi sa ovog sajma kao i o celokupnom poslovanju i planovima, razgovaramo sa generalnom direktorkom Beogradskog sajma Dankom Selić:
Za veliki korak smo se približili jednom našem cilju - da ovaj sajam postane, posle Kelna i Milana, treći najveći sajam te vrste u Evropi; koliko je ovaj sajam značajan govori činjenica da, na svoj način, predvodi oko 37.000 radnika, koliko ih trenutno radi u ovoj industriji, a tokom godine su, do ovog sajma, izvezli znatno više od 300 miliona evra nameštaja i drugih proizvoda drvne industrije, što je deo suficita u trgovinskoj razmeni sa svetom. Presrećni smo zbog makar i simboličnih vlastitih zasluga za sve to. I sve to pogotovo s obzirom na činjenicu da upravo na Sajmu nameštaja od pre dve godine testiramo poslovnu inovaciju u svojoj celokupnoj kompanijskoj poslovnoj filozofiji, koja akcentuje aktivniji odnos upravo prema poslovnim posetiocima iz čitavog sveta, agilniji marketinški pristup ekskluzivnim i potencijalno propulzivnim eksponatima, te propratne aktivnosti, koje su, na neki način, imanentno svojstvo sajma, ali su bile pomalo u drugom planu - kaže direktor Beogradskog sajma i dodaje:
Nedavno je završen 61. međunarodni beogradski sajam knjiga, o čijem smislu u našim privatnim i javnim životima, u društvu i državi, ne treba trošiti mnogo reči, a čije brojke i trendovi plene ne samo zbog snage tradicije koju slede nego i zbog savremenog društvenog i kulturnog konteksta koji na sebi svojstven način tumače i zbog čega smo mi na Sajmu veoma srećni. Zato možda nije dovoljno da kažemo da su knjige do poslednjeg pedlja oplemenile 30.000 kvadratnih metara u tri najveće hale Beogradskog sajma, niti da je na ovom sajmu učestvovalo znatno više od 400 domaćih i gotovo 70 inostranih direktnih izlagača iz petnaestak zemalja, a sa suizlagačima i zastupljenim firmama - preko 1.000; da su na prostoru Sajma odigrana 573 programa, a još pedesetak povodom ove manifestacije ali van Beogradskog sajma; da je organizovano 11 kompleksnih i obimnih izložbi; da je registrovano preko 1.200 novinara iz takođe petnaestak zemalja; da je, konačno, Sajam knjiga posetilo blizu 190.000 posetilaca, što raduje ne samo zbog apsolutne vrednosti ovog broja nego i zbog povećanja u odnosu na prethodnu izuzetnu godinu, u kojoj je zabeležen značajan skok u odnosu na 2014. itd. O tome kakav je indikator opšteg duha i merilo vrednosti postao ovaj sajam, a čini se da je to ove godine došlo naročito do izražaja, govori i neverovatno aktivan odnos, raznovrsne i veoma zanimljive reakcije javnosti na neke druge sajamske manifestacije, od malo do značajno drugačijeg programskog profila, koje su na Beogradskom sajmu održavane istovremeno sa Sajmom knjiga, ali ne kao deo programa Sajma knjiga, i u sasvim drugim, odvojenim prostorima. Da iz jesenjeg sajamskog albuma spomenem, na primer, i sajmove Energetika i Ecofair, pre svega zbog toga što su namenjeni i posećivani od specifične vrste publike, predstavljaju kombinaciju poslovnih i edukativnih manifestacija, po svom karakteru i konceptu nemaju izričitu komercijalnu dimenziju pa ni masovnu posetu u klasičnom smislu te reči, ali imaju značaj nesumnjivog privrednog orijentira i pokazatelja stanja u ovim oblastima, koje tangiraju sve druge, pa i na širem i višem međunarodnom planu. I ove manifestacije su, naime, znatno većom (i rastućom) posetom nego prethodnih godina potvrdile da se etabliraju, bolje rečeno već su etablirane, kao najmerodavnije u jugoistočnoj Evropi. U svakom slučaju - još jedan razlog za ponos.
Da li se i kako to koncepcijsko okretanje Beogradskog sajma specifičnim poslovnim posetiocima, koji su, po logici stvari, uvek u manjini, odražava na odnos prema onim običnim, redovnim, a koji čine ogromnu većinu?
Pitanje je odlično i kompleksno, a odgovor, da bi bio adekvatan, mora da bude bolji i jednostavan, i glasi - nikako. Ili, da bi bio najbolji, glasi - pozitivno. Naravno da se iza ovakve, pomalo šaljive igre rečima krije naše ozbiljno i dugotrajno promišljanje svih mogućih efekata svakog poslovnog poteza, od komercijalnih, odnosno čisto finansijskih, preko marketinških i klasičnih reklamnih, pa do najrazličitijih društvenih, obrazovnih, edukativnih, drugim rečima svih onih kojima se kompanija predstavlja kao društveno odgovorna i kao lojalan član ne samo privredne nego i društvene strukture. Ipak, svi su ovi potezi i efekti međusobno povezani i zavisni, i to veoma tananim i komplikovanim vezama, pa da bi bili delotvorni, moraju da budu usklađeni sa vremenom i prostorom, sa okolnostima u kojima i radimo i živimo, sa potrebama ali i objektivnim mogućnostima svih koji u ovoj delatnosti, kao domaćini ili gosti, učestvujemo. Samo radi ilustracije komplikovanosti ovog odnosa, i to bitno uprošćene, podsećam na činjenicu da je, na primer, naš prihod od manifestacija koje organizujemo velikim, a najčešće i najvećim delom zasnovan na prihodima od izlagača, a manjim ili minimalnim delom na prihodima od posetilaca. (Između ostalog i zbog toga što cenu ulaznice držimo na donjoj granici ekonomske prihvatljivosti, pri čemu namerno izbegavam reč isplativost). Neko bi odmah laički pomislio da onda možda nemaju svrhe ni marketinške kampanje za privlačenje i obaveštavanje posetilaca, niti briga o njima, ali se onda u igru ubacuju izlagači koji i dolaze zbog posetilaca, a ne zbog praznih hala. Pa čak i kad sticajem okolnosti i delatnosti kojom se bave preferiraju upravo malobrojnije poslovne posetioce. U ovakvom poslovnom kontekstu, čiji je samo mali delić naveden, a koji obuhvata čitav splet aspekata, čini mi se da pravimo prave i poteze za pohvalu.
Kojim činjenicama ih potvrđujete?
Da se ne radi tek o pukoj samohvali, a u izboru iz desetina poslovnih indikatora gde je to moguće ali nije sasvim očigledno, pokazaću, opet samo radi ilustracije, na nekoliko primera poseta ovojesenjih sajmova, i to u segmentu onih posetilaca koji kupuju kartu na blagajni i s tom kartom ulaze u halu. Tu, dakle, ne spadaju oni koji su na ovaj način pokriveni društvenom odgovornošću Sajma, socijalno privilegovani, besplatni po nekim drugim specifičnim osnovama. Broj takvih je, na primer, na našem prvom ovogodišnjem jesenjem sajmu - Sajmu grafičke, papirne i kreativne industrije Grafima - porastao za čak 27 posto, na Sajmu medicine i stomatologije Medident - za osam posto, na sajmovima Energetika i EcoFair za neverovatnih 39 posto, na Sajmu knjiga za blizu tri posto, na Sajmu nameštaja za preko 12 posto... Iako za procenu poslovnih rezultata postoje brojni drugi indikatori, ovi su dovoljni za potvrdu utiska o kojem je ovde reč ali i naše brige za obične posetioce. Osim toga, pokazalo se da trendovi broja posetilaca na našim manifestacijama nekako korespondiraju sa stanjem u pojedinim segmentima privrednog i društvenog života zemlje, ali i sa sveukupnim stanjem duha, životnog elana, optimizma ili pesimizma, pa nas ovakav razvoj događaja i zbog toga veoma raduje.
Zašto potcrtavate društvenu odgovornost, a na tržištu ste i zavisite isključivo od onoga što zaradite kao privredni subjekat?
Zato što kao kompanija i kao kolektiv tako doživljavamo snagu tradicije i značenje istorije koju imamo i koja je dragocena ne samo u lokalnim nego i u svetskim okvirima. Podsećam da sledeće godine obeležavamo 80. godišnjicu početka rada Beogradskog sajma (1937), ali i 60. godišnjicu njegovog novog početka (1957), odnosno nastanka sajma ovakvog kakvog danas vidimo. U međuvremenu je Beogradski sajam bio putokaz i oslonac mnogim generacijama privrednika, naučnih radnika, običnih ljudi, u svim mogućim segmentima života i rada - od obrazovanja, kulture ili sporta do teške industrije, zabave ili humanitarnih delatnosti. Bio je most i prozor u svet za državu i sve njene građane, možda i prvi i najvažniji elevator koji je čitavo ovo podneblje dizao do svetskih visina, a svet prinosio nama. Beogradski sajam je i danas jedan od retkih privrednih subjekata koji neke manifestacije, svoje poslovne projekte, održava svestan finansijskog gubitka, ali računajući na njihovu društvenu korisnost, istoriju i značaj nemerljiv novcem. Ako je to, zahvaljujući angažovanju i požrtvovanju celokupnog kolektiva, ali i celokupnoj poslovnoj filozofiji, moguće postići u uslovima kada Sajam nije korisnik budžetskih sredstava, kada nema neizmirenih poreskih i drugih obaveza, kada ne koristi kredite banaka i kada nema zaostalih neisplaćenih zarada, onda takvu društvenu odgovornost treba i da neguje. I time se pokazuje veličina.
Ipak, investiranje u infrastrukturu i revitalizaciju kapaciteta, trebalo bi da bude prioritet. Šta činite na tom planu i da li se to oseti u vašem poslovanju?
Beogradski sajam je kompanija velikih, poznatih i priznatih mogućnosti, ali i velikih potreba i velikih i neizbežnih troškova. Takve okolnosti proističu ne samo iz prirode sajamske delatnosti, koja, da bi uopšte opstala, a pogotovo da bi bila konkurentna, traži kontinuirana ulaganja, pa i doslovna odricanja, u modernizaciju infrastrukture, u nove projekte, u sve zahtevniji i neophodniji marketing... Pomenuta 60. godišnjica nastanka ovakvog Beogradskog sajma nosi sa sobom i jednu drugačiju vrstu hipoteke koja se svodi na troškove za skupo tekuće održavanje i amortizaciju velikog broja toliko starih objekata (i pripadajućeg zemljišta), među kojima su neki pod zaštitom kao kulturni, arhitektonski i građevinski spomenici, čije je, dakle, čak i samo osnovno, a o investicionom da se i ne govori, održavanje veoma težak balast. Ipak, činimo sve, a verujem da to činimo uspešno, da budemo na visini dobrog menadžmenta i istorijskog zadatka. Ne zaboravljamo ni sistematsku modernizaciju izlagačkog sajamskog prostora i infrastrukture u celini, što je trajan posao čije efekte odmah zapaze svi oni koji se povremeno pojavljuju na sajmu.
Na tom planu je aktuelan i naš projekat svojevrsne revitalizacije i prenamene, odnosno vraćanja izvornoj nameni triju hala u kojima se već decenijama nalazi tzv. Bazar, koji je u međuvremenu i sam postao prepoznatljivo mesto za trgovanje različitom robom. Ideja je da se taj prostor osmisli kao konferencijski centar, sa salama za seminare i sastanke, kongresnom dvoranom, ukratko prostornim sadržajima i ambijentima koji su po svetskim iskustvima i standardima kompatibilni sa sajamskim i čine ih korisnijim i profitabilnijim. Upravo ovih dana finalizovan je konkurs, došli smo do idejnih rešenja, pa nas čekaju sledeće faze, u okviru kojih je i rešavanje pitanja kuda sa Bazarom. Ali, imamo ideje i dogovaraćemo se sa sadašnjim korisnicima tog prostora, našim dosadašnjim lojalnim i korektnim partnerima.
Tek završeni 54. Međunarodni sajam nameštaja, opreme i unutrašnje dekoracije, zajedno sa Međunarodnim sajmom mašina, alata i repromaterijala iz oblasti drvne industrije, posetilo je oko 70.000 ljudi. Na 55.000 kvadrata predstavilo se više od 520 izlagača iz čak pedesetak zemalja. To su i bez dodatnog objašnjenja impozantne cifre. Treba naglasiti da je značajno povećan broj poslovnih posetilaca, koji su za Beogradski sajam od prvorazrednog značaja i prema kojima je zapravo usmeravan kompletan inovirani koncept ovog sajma. Kakve utiske nosi sa ovog sajma kao i o celokupnom poslovanju i planovima, razgovaramo sa generalnom direktorkom Beogradskog sajma Dankom Selić:
Za veliki korak smo se približili jednom našem cilju - da ovaj sajam postane, posle Kelna i Milana, treći najveći sajam te vrste u Evropi; koliko je ovaj sajam značajan govori činjenica da, na svoj način, predvodi oko 37.000 radnika, koliko ih trenutno radi u ovoj industriji, a tokom godine su, do ovog sajma, izvezli znatno više od 300 miliona evra nameštaja i drugih proizvoda drvne industrije, što je deo suficita u trgovinskoj razmeni sa svetom. Presrećni smo zbog makar i simboličnih vlastitih zasluga za sve to. I sve to pogotovo s obzirom na činjenicu da upravo na Sajmu nameštaja od pre dve godine testiramo poslovnu inovaciju u svojoj celokupnoj kompanijskoj poslovnoj filozofiji, koja akcentuje aktivniji odnos upravo prema poslovnim posetiocima iz čitavog sveta, agilniji marketinški pristup ekskluzivnim i potencijalno propulzivnim eksponatima, te propratne aktivnosti, koje su, na neki način, imanentno svojstvo sajma, ali su bile pomalo u drugom planu - kaže direktor Beogradskog sajma i dodaje:
Nedavno je završen 61. međunarodni beogradski sajam knjiga, o čijem smislu u našim privatnim i javnim životima, u društvu i državi, ne treba trošiti mnogo reči, a čije brojke i trendovi plene ne samo zbog snage tradicije koju slede nego i zbog savremenog društvenog i kulturnog konteksta koji na sebi svojstven način tumače i zbog čega smo mi na Sajmu veoma srećni. Zato možda nije dovoljno da kažemo da su knjige do poslednjeg pedlja oplemenile 30.000 kvadratnih metara u tri najveće hale Beogradskog sajma, niti da je na ovom sajmu učestvovalo znatno više od 400 domaćih i gotovo 70 inostranih direktnih izlagača iz petnaestak zemalja, a sa suizlagačima i zastupljenim firmama - preko 1.000; da su na prostoru Sajma odigrana 573 programa, a još pedesetak povodom ove manifestacije ali van Beogradskog sajma; da je organizovano 11 kompleksnih i obimnih izložbi; da je registrovano preko 1.200 novinara iz takođe petnaestak zemalja; da je, konačno, Sajam knjiga posetilo blizu 190.000 posetilaca, što raduje ne samo zbog apsolutne vrednosti ovog broja nego i zbog povećanja u odnosu na prethodnu izuzetnu godinu, u kojoj je zabeležen značajan skok u odnosu na 2014. itd. O tome kakav je indikator opšteg duha i merilo vrednosti postao ovaj sajam, a čini se da je to ove godine došlo naročito do izražaja, govori i neverovatno aktivan odnos, raznovrsne i veoma zanimljive reakcije javnosti na neke druge sajamske manifestacije, od malo do značajno drugačijeg programskog profila, koje su na Beogradskom sajmu održavane istovremeno sa Sajmom knjiga, ali ne kao deo programa Sajma knjiga, i u sasvim drugim, odvojenim prostorima. Da iz jesenjeg sajamskog albuma spomenem, na primer, i sajmove Energetika i Ecofair, pre svega zbog toga što su namenjeni i posećivani od specifične vrste publike, predstavljaju kombinaciju poslovnih i edukativnih manifestacija, po svom karakteru i konceptu nemaju izričitu komercijalnu dimenziju pa ni masovnu posetu u klasičnom smislu te reči, ali imaju značaj nesumnjivog privrednog orijentira i pokazatelja stanja u ovim oblastima, koje tangiraju sve druge, pa i na širem i višem međunarodnom planu. I ove manifestacije su, naime, znatno većom (i rastućom) posetom nego prethodnih godina potvrdile da se etabliraju, bolje rečeno već su etablirane, kao najmerodavnije u jugoistočnoj Evropi. U svakom slučaju - još jedan razlog za ponos.
Da li se i kako to koncepcijsko okretanje Beogradskog sajma specifičnim poslovnim posetiocima, koji su, po logici stvari, uvek u manjini, odražava na odnos prema onim običnim, redovnim, a koji čine ogromnu većinu?
Pitanje je odlično i kompleksno, a odgovor, da bi bio adekvatan, mora da bude bolji i jednostavan, i glasi - nikako. Ili, da bi bio najbolji, glasi - pozitivno. Naravno da se iza ovakve, pomalo šaljive igre rečima krije naše ozbiljno i dugotrajno promišljanje svih mogućih efekata svakog poslovnog poteza, od komercijalnih, odnosno čisto finansijskih, preko marketinških i klasičnih reklamnih, pa do najrazličitijih društvenih, obrazovnih, edukativnih, drugim rečima svih onih kojima se kompanija predstavlja kao društveno odgovorna i kao lojalan član ne samo privredne nego i društvene strukture. Ipak, svi su ovi potezi i efekti međusobno povezani i zavisni, i to veoma tananim i komplikovanim vezama, pa da bi bili delotvorni, moraju da budu usklađeni sa vremenom i prostorom, sa okolnostima u kojima i radimo i živimo, sa potrebama ali i objektivnim mogućnostima svih koji u ovoj delatnosti, kao domaćini ili gosti, učestvujemo. Samo radi ilustracije komplikovanosti ovog odnosa, i to bitno uprošćene, podsećam na činjenicu da je, na primer, naš prihod od manifestacija koje organizujemo velikim, a najčešće i najvećim delom zasnovan na prihodima od izlagača, a manjim ili minimalnim delom na prihodima od posetilaca. (Između ostalog i zbog toga što cenu ulaznice držimo na donjoj granici ekonomske prihvatljivosti, pri čemu namerno izbegavam reč isplativost). Neko bi odmah laički pomislio da onda možda nemaju svrhe ni marketinške kampanje za privlačenje i obaveštavanje posetilaca, niti briga o njima, ali se onda u igru ubacuju izlagači koji i dolaze zbog posetilaca, a ne zbog praznih hala. Pa čak i kad sticajem okolnosti i delatnosti kojom se bave preferiraju upravo malobrojnije poslovne posetioce. U ovakvom poslovnom kontekstu, čiji je samo mali delić naveden, a koji obuhvata čitav splet aspekata, čini mi se da pravimo prave i poteze za pohvalu.
Kojim činjenicama ih potvrđujete?
Da se ne radi tek o pukoj samohvali, a u izboru iz desetina poslovnih indikatora gde je to moguće ali nije sasvim očigledno, pokazaću, opet samo radi ilustracije, na nekoliko primera poseta ovojesenjih sajmova, i to u segmentu onih posetilaca koji kupuju kartu na blagajni i s tom kartom ulaze u halu. Tu, dakle, ne spadaju oni koji su na ovaj način pokriveni društvenom odgovornošću Sajma, socijalno privilegovani, besplatni po nekim drugim specifičnim osnovama. Broj takvih je, na primer, na našem prvom ovogodišnjem jesenjem sajmu - Sajmu grafičke, papirne i kreativne industrije Grafima - porastao za čak 27 posto, na Sajmu medicine i stomatologije Medident - za osam posto, na sajmovima Energetika i EcoFair za neverovatnih 39 posto, na Sajmu knjiga za blizu tri posto, na Sajmu nameštaja za preko 12 posto... Iako za procenu poslovnih rezultata postoje brojni drugi indikatori, ovi su dovoljni za potvrdu utiska o kojem je ovde reč ali i naše brige za obične posetioce. Osim toga, pokazalo se da trendovi broja posetilaca na našim manifestacijama nekako korespondiraju sa stanjem u pojedinim segmentima privrednog i društvenog života zemlje, ali i sa sveukupnim stanjem duha, životnog elana, optimizma ili pesimizma, pa nas ovakav razvoj događaja i zbog toga veoma raduje.
Zašto potcrtavate društvenu odgovornost, a na tržištu ste i zavisite isključivo od onoga što zaradite kao privredni subjekat?
Zato što kao kompanija i kao kolektiv tako doživljavamo snagu tradicije i značenje istorije koju imamo i koja je dragocena ne samo u lokalnim nego i u svetskim okvirima. Podsećam da sledeće godine obeležavamo 80. godišnjicu početka rada Beogradskog sajma (1937), ali i 60. godišnjicu njegovog novog početka (1957), odnosno nastanka sajma ovakvog kakvog danas vidimo. U međuvremenu je Beogradski sajam bio putokaz i oslonac mnogim generacijama privrednika, naučnih radnika, običnih ljudi, u svim mogućim segmentima života i rada - od obrazovanja, kulture ili sporta do teške industrije, zabave ili humanitarnih delatnosti. Bio je most i prozor u svet za državu i sve njene građane, možda i prvi i najvažniji elevator koji je čitavo ovo podneblje dizao do svetskih visina, a svet prinosio nama. Beogradski sajam je i danas jedan od retkih privrednih subjekata koji neke manifestacije, svoje poslovne projekte, održava svestan finansijskog gubitka, ali računajući na njihovu društvenu korisnost, istoriju i značaj nemerljiv novcem. Ako je to, zahvaljujući angažovanju i požrtvovanju celokupnog kolektiva, ali i celokupnoj poslovnoj filozofiji, moguće postići u uslovima kada Sajam nije korisnik budžetskih sredstava, kada nema neizmirenih poreskih i drugih obaveza, kada ne koristi kredite banaka i kada nema zaostalih neisplaćenih zarada, onda takvu društvenu odgovornost treba i da neguje. I time se pokazuje veličina.
Ipak, investiranje u infrastrukturu i revitalizaciju kapaciteta, trebalo bi da bude prioritet. Šta činite na tom planu i da li se to oseti u vašem poslovanju?
Beogradski sajam je kompanija velikih, poznatih i priznatih mogućnosti, ali i velikih potreba i velikih i neizbežnih troškova. Takve okolnosti proističu ne samo iz prirode sajamske delatnosti, koja, da bi uopšte opstala, a pogotovo da bi bila konkurentna, traži kontinuirana ulaganja, pa i doslovna odricanja, u modernizaciju infrastrukture, u nove projekte, u sve zahtevniji i neophodniji marketing... Pomenuta 60. godišnjica nastanka ovakvog Beogradskog sajma nosi sa sobom i jednu drugačiju vrstu hipoteke koja se svodi na troškove za skupo tekuće održavanje i amortizaciju velikog broja toliko starih objekata (i pripadajućeg zemljišta), među kojima su neki pod zaštitom kao kulturni, arhitektonski i građevinski spomenici, čije je, dakle, čak i samo osnovno, a o investicionom da se i ne govori, održavanje veoma težak balast. Ipak, činimo sve, a verujem da to činimo uspešno, da budemo na visini dobrog menadžmenta i istorijskog zadatka. Ne zaboravljamo ni sistematsku modernizaciju izlagačkog sajamskog prostora i infrastrukture u celini, što je trajan posao čije efekte odmah zapaze svi oni koji se povremeno pojavljuju na sajmu.
Na tom planu je aktuelan i naš projekat svojevrsne revitalizacije i prenamene, odnosno vraćanja izvornoj nameni triju hala u kojima se već decenijama nalazi tzv. Bazar, koji je u međuvremenu i sam postao prepoznatljivo mesto za trgovanje različitom robom. Ideja je da se taj prostor osmisli kao konferencijski centar, sa salama za seminare i sastanke, kongresnom dvoranom, ukratko prostornim sadržajima i ambijentima koji su po svetskim iskustvima i standardima kompatibilni sa sajamskim i čine ih korisnijim i profitabilnijim. Upravo ovih dana finalizovan je konkurs, došli smo do idejnih rešenja, pa nas čekaju sledeće faze, u okviru kojih je i rešavanje pitanja kuda sa Bazarom. Ali, imamo ideje i dogovaraćemo se sa sadašnjim korisnicima tog prostora, našim dosadašnjim lojalnim i korektnim partnerima.
