Slavski bonton

Nekoliko dana posle izlaženja ovog broja dve petine stanovnika naše zemlje otići će na slavu onoj polovini stanovnika koja slavi Svetog Nikolu. Preostala desetina ima dežurstvo na poslu, službeni put, zatvorsku kaznu ili grip. Divna prilika za neku predslavsku senzaciju. Ili ne? Iz gore navedenih razloga, svaki uspeha željni radnik u oblasti propagande ove dane bi mogao smatrati za bukvalno bogomdanu priliku da najveće masovno okupljanje ljudi koji se nisu videli prethodnih godinu dana postane veliki debatni klub. U tom smislu ambiciozniji teoretičari zavere mogli bi tvrditi da je jedno od većih predslavskih spinovanja bilo onomadnje hapšenje Miroslava Miškovića, koga je pritvor dopao samo nedelju dana pre no što će se pomenutih devet desetina Srbije okupiti za sofrom da, između ostalog, i o tome prozbori pokoju. Oni još radikalniji paranoičari mogli bi proglasiti napadno prigodnim i prošlogodišnje otvaranje poglavlja za pristupanje EU, a koje se takođe desilo u nedelji pred Svetog Nikolu. To, valjda, na poklon od Svetog Brisela. Rukovodeći se, dakle, ovom apsolutno nedokazivom teorijom – o važnosti Svetog Nikole i potrebi za bombastičnim vestima u nedelji koja slavskim okupljanjima prethodi – moglo bi se unekoliko bolje razumeti izvesno povećanje temperature u medijima ovih dana. Tabloidni topli zec ubrzano mrda svojim nosićem, jureći od predsedničkog kandidata do predsedničkog kandidata, svih nešto nepodobnih. Onda potom, sa hrvatskim delom Evropske unije se ne zna šta se nije dodatno zateglo, od čokolade do blokade. Pa zatim, rusko naoružanje stiže, jedan šareni medij tvrdi: „Zavideće nam pola sveta!“ Plus usput raste i BDP i BNV, teško je odlučiti se koja skraćenica zahteva veće divljenje. Sve u svemu, materijala za raspravu za slavskim trpezama bi moglo imati koliko ti duša hoće. Sem što... Od hipotetičkih slavnih dana slavskog spinovanja pa do danas nešto se bitno promenilo. Pa, na primer: za razliku od nekadašnjih nikoljdanskih okupljanja, na kojima je rasprava o politici bila zabavna razbibriga između zalogaja, sadašnji gosti za slavskim stolom moraju imati u vidu neke nove preduslove za razgovor. Za početak, domaćin je dobrano nategao sopstveni decembarski budžet da bi ugostio goste. Tu baš nije red dodatno mu stajati na muku razgovorima o trošiocima državnog budžeta, primaocima inostranih donacija i ostalim raspoložajnicima tuđeg novca. Nadalje, ako su politička istraživanja tačna, preko 50 posto gostiju na slavi politika ni ne zanima preterano, 25 procenata bi dalo svoj glas vladajućoj koaliciji, a ostali gosti su razbacani u najširoj mogućoj lepezi političkih opozicionih i inih simpatija – politički razgovor u ovakvom sastavu nevaspitan je i unapred osuđen na neuspeh. Pa ga samim tim neće ni biti. Nadalje, i domaćini i gosti imaju pristup medijima veći nego ikad: televizija, internet i ono malo novina što se još kupuje čine prosečnu slavu najinformisanijom, što bi se reklo, u modernoj istoriji. Ovovremenski sastav slavskih zvanica u najsitnije detalje je izobaveštavan o uspesima vlasti, neuspesima opozicije, budućoj pomoći Trampa Srbiji, povećanim količinama nasilja ili najnovijim razmiricama selebriti parova. Ako izuzmemo razgovor o Noletovoj ishrani i Kolindinim čokoladicama, što su teme koje nekako spontano proizlaze iz činjenice da se sedi ispred punih činija, tanjira i čaša, teško da će se i o čemu drugom što dolazi iz medija uopšte razgovarati. Jer problem je naći – sem prethodno navedenih tema – nešto što neće da ogadi mukom skuvano i spremljeno. Loše padne vanredna konferencija za štampu na prebranac. A vanredni izbori tek kvare apetit. I to bio taj novi slavski bonton. Sedi se ćutke, prebira se po tanjiru, tu i tamo neko pita: „A vi, kako ste, šta kod vas ima novo?“ Sve ostalo je malo nepristojno. Te ako se bilo ko zaletao da ovih dana štagod spinuje za slavske razgovore, džaba je taj trud. Ni slave više nisu što su nekad bile. A ni spinovi, ako ćemo pravo.