Dobri rezultati – dobar nastup na inotržištu

Iako je bila izuzetno teška godina u poslovanju, po svim ekonomskim parametrima, u Simpu će za 11 meseci u 2016. godini zabeležiti rast, uz veće prihode, ali i znatno manje pojedine rashode u odnosu na prethodnu godinu. Ono što je veoma važno, godina će biti upamćena po izuzetno dobrom nastupu na inostranom tržištu.

Kojim podacima potvrđujete dobro poslovanje Simpa u 2016. godini, pitamo generalnog direktora Slađana Disića.

Svi rezultati poslovanja za 11 meseci to potvrđuju. Realizacija je veća za 10,4 odsto, izvoz za 12,7, na domaćem tržištu, maloprodaja za 6,1, a veleprodaja za čak 45,2 odsto. U jedanaest meseci ove godine u odnosu na isti period prošle godine proizvodnja je veća za 34,3 odsto, odnosno u Fabrici nameštaja za 30,8 odsto, Tapeteriji za 46,6, Fabrici dušeka za 11 odsto. Zbog izuzetno zastarele tehnologije i proizvodnog asortimana u Fabrici dekorativnih štofova beležimo pad proizvodnje za 30 odsto. U skladu sa ovim rezultatima u proizvodnji i prometu i zarade zaposlenih beleže blagi rast od 5,9 odsto.



Da li su domaći i inostrani kupci zaboravili Simpov kvalitetan nameštaj, s obzirom na konkurenciju, jer je na tržištu sve veći broj novih fabrika nameštaja?

Tačno je da postoji velika konkurencija u proizvodnji nameštaja. U Srbiji je registrovano 687 fabrika koje se bave proizvodnjom nameštaja, a ukupno u drvnoprerađivačkoj industriji ima 2.182 proizvođača. Tu su i ozbiljni proizvođači sa savremenom tehnologijom, i dobrim kadrovima. Mi ih poštujemo, ali se ne bojimo konkurencije Dokazano je, a to kupci znaju, da mi imamo evropski kvalitet, posebno kada je reč o opremanju hotela i poslovnog prostora. Završili smo značajan posao opremanja Hotela Hilton u Podgorici, sa pet zvezdica, što je najzahtevniji posao koji je Simpo uradio u pedeset godina postojanja i rada. Opremili smo još četiri hotela u Hrvatskoj i još nekoliko manjih hotela u zemljama u okruženju. Na nedavno održanom Međunarodnom sajmu nameštaja u Beogradu predstavili smo se sa 12 novih modela, za šta smo dobili izuzetno dobre ocene posetilaca i stručnjaka. U to vreme otvorili smo i novi prodajni salon u Tržnom centru Zmaj na Novom Beogradu, gde kupcima nudimo najveći deo našeg asortimana.

U toku su pregovori ili su već zaključeni ugovori o opremanju većeg broja hotela u prvom kvartalu naredne godine u Hrvatskoj, Irskoj, Albaniji, Grčkoj, kao i jednog velikog hotela u Srbiji.

Naš rad podrazumeva pre svega visok kvalitet, poštovanje rokova isporuke bez obzira na to da li je reč o domaćem ili o inostranom tržištu. Time vraćamo poverenje kupaca u Simpo, njegove radnike i rukovodstvo, i imaćemo znatno veće poslove u narednoj godini.

Da li se može konstatovati da je Simpo izašao iz dela problema koje ste nasledili i koji problemi i dalje opterećuju poslovanje fabrike?

Simpo je izašao iz duboke krize u kojoj je bio i koja je pretila da 2014. godine firmu odvede u stečaj. Iako su prošle samo dve godine, to je za nas već daleka prošlost, jer smo uspeli da u saradnji sa Vladom Republike Srbije i premijerom, kao i Ministarstvom privrede, rešimo najveći deo problema. Obaveze prema državi smo rešili jednim delom konverzijom u trajni ulog države u kapital Simpa, a drugi deo plaćanjem ili reprogramiranjem.

Najskuplje kredite kod pojedinih komercijalnih banaka smo vratili u celosti, rešili smo i problem viška zaposlenih kroz socijalni program. Od 12. januara 2015. godine, kada smo ponovo počeli sa redovnom proizvodnjom, izmirili smo i mnoge duge obaveze iz ranijeg perioda u iznosu od preko pet miliona evra.

Ostalo je još neizmirenih obaveza iz ranijeg perioda, zbog kojih često imamo blokadu računa, kao i obaveze po osnovu neizmirenih zarada zaposlenih i radnika koji su iz Simpa otišli po osnovu socijalnog programa. Tu su i obaveze prema bankama u stečaju, koje ćemo rešavati u saradnji sa državom.



Koji proizvodni program danas nudite tržištu?

Onaj program, koji pre svega, zahtevaju kupci. U skladu sa našom poslovnom politikom, predviđenom do 2025. godine, proizvodimo isključivo za poznatog kupca i u skladu sa njegovim zahtevima. Ti proizvodi su visokog, izuzetnog kvaliteta, po svim evropskim standardima, od sertifikovanih materijala, visokog dizajna i izuzetne funkcionalnosti i udobnosti. Proizvodimo gotovo sve što je potrebno za dnevni boravak, spavaće sobe, kuhinje, trpezarije, garniture od kože, eko-kože i štofa, ležajeve, dušeke, komode i sve ostalo što zadovoljava gotovo sve želje i potrebe kupaca.

Nekada je Simpo bio veliki izvoznik nameštaja. Da li je, zbog dugogodišnjih problema u kojima je bio, izgubio inostrano tržište?

Možda privremeno samo deo inostranog tržišta, ali dugoročno gledano sigurno ne. Nastojimo da se vratimo na tržišta gde smo nekada bili, što je teže od osvajanja novih. Ima onih na koja smo se vrlo brzo vratili, ali i novih na kojima smo pronašli kupce kojima plasiramo naše proizvode ili opremamo hotele i poslovne objekte. Pored tržišta zemalja u okruženju vratili smo se i na tržišta Bugarske, Grčke, Kipra, Albanije, Nemačke, a očekujemo da početkom naredne godine zauzmemo značajne pozicije i na tržištu Rusije. Naša velika očekivanja su vezana i za tržište Bliskog i Srednjeg istoka, posebno nakon prestanka ratnih razaranja, kada će uslediti obnova i izgradnja, što je za nas prilika posebno kod opremanja poslovnih i stambenih objekata.

Kako ste uspeli, s obzirom na to da su neophodna velika finansijska sredstva, a nasledili ste velika dugovanja, da pokrenete proizvodnju?

Dobili smo povoljan kredit od Fonda za razvoj Republike Srbije, koji smo namenski iskoristili za pokretanje procesa proizvodnje u svim fabrikama matičnog društva, a kasnije i povezanim društvima. Pratili su nas mnogi problemi, ali smo ih iz meseca u mesec rešavali, pa je i obim proizvodnje stalno rastao. Račun nam je često bio u blokadi zbog obaveza po tužbama radnika koji su napustili Simpo po osnovu socijalnog programa, obaveza prema pojedinim lokalnim samoupravama. I pored svega toga uspeli smo da organizujemo i održimo proces proizvodnje. Zbog takve situacije bili smo primorani da prihvatamo naloge kupaca koji su avansno plaćali ili imali bankarske garancije, kako bismo odgovorili ugovorenim obavezama i na vreme isporučili proizvode. Time smo izbegli rizike da se pojedina isporučena roba ne naplati. Zbog nedostatka likvidnih sredstava nismo mogli da prihvatamo određene poslove sa odloženim rokom plaćanja. To je za posledicu imalo da proizvodni kapaciteti nisu mogli da budu u potpunosti korišćeni.

Jeste li imali očekivanu podršku Vlade Republike Srbije i njenih ministarstava, kao i lokalne samouprave u Vranju?

Već sam istakao da smo imali više nego izvanrednu pomoć Vlade i Ministarstva privrede. Ministarstvo privrede je razumelo situaciju u kojoj se Simpo nalazi, ali i u njemu prepoznalo firmu koja, uz minimalna ulaganja i promenu filozofije poslovanja, vrlo brzo može da zauzme svoje mesto na domaćem i inostranom tržištu. Da nije bilo te podrške, Simpo bi sigurno otišao u stečaj.

Odnos sa lokalnom samoupravom možemo podeliti u tri perioda. Prvi je kada je 2014. postojalo razumevanje lokalne samouprave i kada je izvršena konverzija dela potraživanja lokalne samouprave u trajni ulog u kapital Simpa. U drugom periodu, od pokretanja proizvodnje januara 2015. godine, gotovo da nije bilo nikakve saradnje i razumevanja, pa je čak u nekoliko navrata od strane lokalne samouprave blokiran račun Simpa. Nakon dvadeset godina korišćenja objekat Haremluka, koji je bio reprezentativni ugostiteljski objekat, nije bio dat Simpu na dalje korišćenje, zbog čega on i dalje propada. Posle lokalnih izbora sa novim lokalnim rukovodstvom postoji apsolutno razumevanje i međusobno uvažavanje i saradnja. Naglašavam da Simpo redovno izmiruje obaveze prema lokalnoj samoupravi.

Pravilo je ako neko preduzeće loše posluje da kadrovi, dobri radnici, odlaze. Da li Simpo danas ima stručne kadrove?

Simpo nije izuzetak od tog pravila. Pojedini kadrovi su otišli, otišli su i pojedini dobri radnici, visokokvalifikovani majstori. Prilikom ponovnog pokretanja proizvodnje imali smo probleme zbog toga. Zato smo primili jedan broj mladih visokoobrazovanih ljudi raznih profila, kao i mlade radnike koji su već stekli potrebna znanja i uklopili se u principe poslovanja Simpa i na koje može ozbiljno da se računa. Ali smo i kao društveno odgovorna firma omogućili da pojedini naši kadrovi zauzmu odgovorne funkcije u gradu.




Jeste li optimista? Kako u budućnosti vidite Simpo?

Da nisam optimista ne bih bio na mestu generalnog direktora. Sa kadrovima i radnicima koje ima, Simpo ima perspektivu. Najgori period je prošao. Od 2014. godine do sada Simpo je od pet stepenica koje je imao pred sobom prošao četiri. Predstoji još malo napora da bismo postali moderna, savremeno organizovana firma koja će biti samostalni, održivi sistem na tržištu, prepoznatljiv pre svega po pozitivnom poslovanju, ostvarivanju profita, a posebno po redovnom izmirivanju svih zakonskih, ugovorenih i ostalih obaveza prema svim poveriocima sa kojima ima poslovne odnose.

Ko je generalni direktor

Za generalnog direktora Slađana Disića može se reći da odlično poznaje sve aktivnosti koje su se decenijama odvijale u Simpu, gde se zaposlio pre skoro 30 godina. Tokom godina je ispunjavao i osvajao sve zahteve za dobro poslovanje Simpa radeći na različitim pozicijama, od šefa plana, direktora izvoza, uvoza, špedicije i transporta, direktora nabavke, zamenika generalnog direktora i generalnog direktora Simpa. Pored toga je i član upravnog odbora Regionalne privredne komore Leskovac i Privredne komore Srbije. Pored mnogih, dobitnik je i priznanja Naj menadžer jugoistočne i srednje Evrope. Završio je ekonomski fakultet. Oženjen je, otac dvoje dece.