Proslave bez slavlja

Foto AP

Vanredni parlamentarni izbori u Makedoniji su konačno održani, ali niko nije siguran šta će oni u stvari doneti zemlji. U noći kada su zatvorena biračka mesta, dve partije su se proglasile pobednicima. Donedavni premijer Nikola Gruevski i njegova VMRO -DPMNE poručili su da zemlja nastavlja putem kojim je išla i da je Makedonija danas pokazala i dokazala da je demokratska država.

Opoziciona Socijaldemokratska stranka Makedonije Zorana Zaeva takođe je proglasila pobedu i objavila da je vlada pala i da danas Makedonija otvara novu lepu stranicu. Slavilo se na obe strane, a konačni podaci su pokazali da niko nema baš mnogo razloga za slavlje. Koalicija VMRO-DPMNE, koja je već deset godina na vlasti, uspela je sada da osvoji 38,06 odsto glasova, što joj donosi 51 mesto u parlamentu, dok je SDMS dobio 36,69 odsto ili 49 mesta. Problem je što u ovakvom odnosu snaga treba sastaviti vladu i to tako da ona, ako je moguće, potraje. Što će biti veoma teško.

Već nekoliko godina zemlja je u ozbiljnoj političkoj krizi, koja je kulminirala kada je Nikola Gruevski optužio Zorana Zaeva za pokušaj državnog udara. Usledio je odgovor u vidu objavljivanja snimaka prisluškivanih razgovora, koji su teretili Gruevskog za učešće u korupciji i kriminalu. Zaev je optužio vladu da je prisluškivala desetine hiljada građana i istovremeno pustio snimke koji ukazuju na korupciju.

Sukobi i međusobne optužbe više nisu prestajali, dok krajem jula prošle godine Johanes Han, evropski komesar za proširenje, nije uspeo da organizuje dogovor o održavanju prevremenih parlamentarnih izbora ne bi li se kriza nekako okončala. Dogovoreno je sve, ali to što je dogovoreno nije bilo lako sprovesti. Izbori su u dva navrata odlagani, da bi konačno bio utanačen i datum - 11. decembar.

I počela je žestoka kampanja. Nikola Gruevski je upozoravao glasače da su ovi izbori od ogromne važnosti, da su oni gotovo referendum na kome će zemlja izabrati put kojim će se kretati u budućnosti, da je u pitanju opstanak jedinstvene Makedonije i da se od Zaeva može očekivati samo rastakanje svega što je država uspela da stvori za dve i po decenije postojanja. Vladajuća koalicija optužila je opoziciju za destabilizaciju zemlje i za krizu koja se produbljuje i obećala da će turbulencijama posle ovih izbora doći kraj.

Zaev je istovremeno najavio uvođenje dvojezičnosti na celoj teritoriji zemlje, čime je pritisnuo najosetljiviju tačku za Makedonce, koji smatraju da su albanskoj manjini već dovoljno pružili. Pitanje albanskog jezika kao drugog službenog jezika nikada nije skinuto sa dnevnog reda, uprkos tome što je još pre osam godina na snagu stupio zakon kojim mu se taj status daje u mestima u kojima Albanci čine najmanje 20 odsto stanovništva.

Reč, naravno, nije samo o jeziku, Makedonce plaši da je to put ka novim podelama, ugrožavanju države i federalizaciji. Za to je u kampanji upravo i optužen Zaev da zalaganjem za dvojezičnost želi da podeli zemlju.

On je, s druge strane, u kampanji govorio o borbi protiv kriminala, korumpiranoj vlasti, novcu građana koji se nemilice odliva iz kase. Glasačima je obećao drugačiju zemlju, uređenu, stabilnu, ponudio je i Plan za život u Makedoniji, koji predviđa nova radna mesta, podršku domaćim preduzećima, veće plate, viši standard. Ovo je prilika da se glasa za sopstvenu budućnost, poručio je, podsećajući birače na sve skandale dosadašnje vlasti, na korupciju i socijalnu nejednakost, na cenu koju obični građani plaćaju takvom vođenju zemlje.

Zaev je takođe pozvao građane Makedonije da mu se priključe, da zaborave na nacionalne razlike i da se okrenu isključivo budućnosti zajedničke države. Tako se predstavio kao čovek koji okuplja sve građane, na čijim se skupovima zajedno vide albanske, turske, srpske i bošnjačke zastave.

I dok dve najsnažnije partije sada moraju da pokažu čiji je koalicioni kapacitet veći, nesporni pobednik ovih izbora je Besa, nova albanska partija, osnovana u aprilu. NJen lider Bilal Kasami već je organizovao proteste pozivajući i na ostavku vlade zbog nesposobnosti, lošeg vođenja države, zloupotreba, ali i antialbanskog pristupa. Ovakva retorika bila je usmerena prvenstveno protiv Alija Ahmetija, čija je Demokratska unija za integracije (DUI) bila koalicioni partner u vladi. Kasami je zamerio i Zaevu što u njegovim medijskim bombama u kojima je iznosio dokaze o korumpiranoj vlasti, nije bilo ni spomena o funkcionerima DUI.



Kasami je uspeo da se nametne i svojom kampanjom za bolji status albanske manjine, koji dosadašnje partije, kako je rekao, nisu uspele da izdejstvuju. On je ponudio snažniju borbu, zahteve za novim dogovorima u kojima bi Albanci tražili redefinisanje makedonske države. Računao je, pritom, na dosadašnje glasače DUI i Demokratske partije Albanaca (DPA) Menduha Tačija i zaista je uspeo da oslabi obe partije. Osvojio je 4,83 odsto glasova, što ih je učinilo drugom po snazi albanskom partijom, dakle iza DUI koji je dobio 7,26 odsto, a ispred dosadašnje drugorangirane DPA, kojoj je pripalo 2,64 odsto. Besa je tako istisla DPA, i ne samo to, ona je oduzela glasove na koje su računale obe do sada dominantne albanske partije i poremetila dosadašnju ravnotežu.

Ahmeti je pred izbore pozvao Albance da ne rasipaju glasove, kako bi albanska manjina dobila što veći broj mesta u parlamentu, ali to se nije dogodilo. Tako je lider DUI, uprkos najvećem broju albanskih glasova, ostao nezadovoljan. Mene je interesovalo da u prvom redu pobede Albanci i ne raduje me pobeda DUI, izjavio je posle objavljivanja rezultata.

Makedonija i posle ovih izbora ostaje duboko podeljena. Zemlja je 8. septembra obeležila četvrt veka od referenduma na kome je izglasana nezavisnost i Makedonija prestala da postoji kao jedna od republika SFRJ i postala nezavisna država. Mnoge su se nade u međuvremenu izjalovile. Evropska perspektiva pretvorila se u 11 godina dugu kandidaturu za članstvo u Uniji, koja nikako da se pomeri ka otvaranju poglavlja zbog spora sa Grčkom oko imena. Isto je i sa članstvom u NATO.

Zemlja nije napredovala, kako se očekivalo, a deset godina posle proglašenja nezavisnosti bila je usred oružanog sukoba, koji se završio Ohridskim sporazumom. Deceniju kasnije, zapravo 2012, država je opet ušla u krizu koju su morali da rešavaju uz stranu pomoć. Ugovor iz Pržina predvideo je nove izbore, kampanja za te izbore bila je u toku upravo ovog septembra, kada se obeležavalo dve i po decenije države Makedonije. U trenutku kada je proslavljan Dan nezavisnosti zemlju je vodila prelazna vlada.

Malo ko veruje da će se kriza uskoro okončati. Sada treba da se oformi većina za parlament koji broji 123 poslanika. Pitanje je ko će i kako pokušati da je sastavi. Razlika je minimalna, u pregovorima je sve moguće, ali nije izvesno da će buduća vlada moći da izdrži ceo mandat. Naprotiv, ne nazire se rešenje koje bi zemlji moglo da pruži stabilnost i ovi istorijski izbori, kako su nazivani tokom kampanje, po svemu sudeći ništa neće rešiti. Skoplje očekuje još jedna teška godina, najverovatniji rast tenzija, ponovne intervencije iz Brisela ili Vašingtona i, sasvim moguće, neki novi izbori.