Ohridski oblak nad oazom

Makedonija je u komatoznom stanju i sada treba hladne glave pronaći adekvatnu terapiju kako bi se ono prevazišlo, kaže Đorđi Ivanov, univerzitetski profesor i vodeći makedonski politički analitičar. Bolje ilustracije za aktuelne, ukupne prilike u Makedoniji nema. One poslednje decenije i nisu bile ni približno očekivanjima građana, ali su posle silnih lomova na međuetničkom planu, sada obremenjene Zakonom za organizaciju lokalne samouprave. Nedavno usvojeno, novo teritorijalno ustrojstvo zemlje, ne samo da nije po volji građana već za posledicu ima neminovno preispitivanje Ohridskog okvirnog sporazuma, na kojem se inače temelji međuetnički mir u Makedoniji. Taj dogovor je, između ostalog, obavezao aktuelnu vlast da lokalnu samoupravu organizuje po novim principima, odnosno da albansku populaciju uključi u sistem države na nivou naroda. Prostije kazano, iako samo nacionalna manjina, Albanci u mnogim gradovima, zbog svoje brojnosti, postaju ravnopravni ili jedinstveni nosioci vlasti. Imajući prethodno iskustvo sa takvom njihovom pozicijom u gradovima na zapadu Makedonije, Makedonci i ostali građani nesuđene Gligorovljeve oaze mira ne mire se sa odlukom makedonskog parlamenta.

U organizaciji Svetskog makedonskog kongresa a uz svestranu pomoć opozicije i nezadovoljnih građana, prikupljeno je 150 hiljada potpisa i prema slovu makedonskog Ustava, Sobranje je dužno da raspiše referendum za izjašnjavanje o spornom zakonu. Vlast se dugo rugala opoziciji, ubeđena da u predviđenom roku neće moći da obezbedi potpise građana za traženi referendum, čime je dodatno iziritirala i motivisala nezadovoljnike. Glavnu ulogu u priči o nepristajanju na novu teritorijalnu podelu odigrali su građani Struge, koji su za kompaktnost opštine žrtvovali i poznati svetski festival, Struške večeri poezije, ignorišući “vapaj” kulturne javnosti da ne “skrnave najsvetliju kulturnu manifestaciju u istoriji Makedonije”. Tako će se Struga preseliti u Skoplje, a Zlatan venac Struških večeri poezije će dobitniku, portugalskom pesniku Vasku Grasu Muri biti uručen u Narodnom teatru u Skoplju (26. avgusta).

Stružani su se vlastima suprotstavili odbivši da se postojećoj opštini pripoje neka albanska sela, a svoju nameru da od toga ne odstupe, demonstrirali su sredinom jula, kada zamalo nisu linčovali vladinog agitatora, ministra odbrane Vladu Bučkovskog. NJihov lokalni referendum bio je podstrek nevladinim organizacijama da sa Svetskim makedonskim kongresom na čelu izdejstvuju referendumsko izjašnjavanje na nivou cele zemlje.

Sada je već izvesno da će referenduma biti, ali i to da Makedonija tek ulazi u “komatozno stanje”. Na osnovu rasporeda snaga i stvarne opasnosti po integritet zemlje, teško je prognozirati dalji razvoj događaja. Aktuelna vlast je Ustavom obavezana da raspiše referendum, a ukoliko to učini, u pitanje će biti doveden Ohridski sporazum, čiju realizacuju nadgleda i garantuje neizbežna međunarodna zajednica. Ukoliko referendum uspe, a nema valjanog razloga da to ne bude tako, vladajućoj koaliciji je odzvonilo. Uostalom, i LJupčo Jordanovski, predsednik Sobranja Makedonije, javno je izjavio: “Uspe li referendum, vlast mora da spakuje kofere.”

Opozicione partije, sada okupljene u koaliciju pod imenom “Treći put”, priključile su se Svetskom makedonskom kongresu u prikupljanju potpisa i sada se s pravom nadaju uspešnom završnom udarcu. Ako im ishod referenduma ne donese prevremene izbore, garantuje im uspeh na skorašnjim lokalnim izborima. Nominalni lider “trećeputaša” je Vasil Tupurkovski, nekadašnja jugoslovenska i makedonska politička zvezda i nesuđeni predsednik Makedonije. Lavirajući između slave i novca, između Amerike i Tajvana, Tupurkovski je pre neku godinu sahranio svoju političku perspektivu i teško da će biti rehabilitovan. On sam računa na zaboravnost i revolt javnosti, ali i na bogatog biznismena Trifuna Kostovskog, kojeg istura kao premijera vlade u senci, čije formiranje je već najavio.

Kao i mnogo puta ranije, Tupurkovski sebično forsira svoj put i ne haje za posledice koje donose referendum i eventualno poništenje usvojenog Zakona za lokalnu organizaciju Makedonije. On kao da ne zna da će Albanci svoje protivljenje artikulisati i “drugim sredstvima”, te da je međunarodna zajednica garant realizacije Ohridskog okvirnog sporazuma. NJegovo svakodnevno pozivanje na tešku ekonomsku i socijalnu situaciju ovde se shvata kao ruganje građanima, jer Tupurkovski im je toliko puta ranije nudio spas, a od njihove podrške profitirao je samo on. NJegovu sebičnost najbolje ilustruje činjenica da mu je glavni politički partner LJubisav Ivanov, lider minorne Socijalističke partije, a ovde poznatiji kao kratovski feudalac.

Iz igre su ovoga puta izbačeni rascepkani vmrovci, ali i oni, kao “večita” opozicija, suštinski ne haju za moguću pogubnu podelu zemlje, ali su životno zainteresovani za ponovno osvajanje vlasti. Takvu šansu im garantuje pozitivan ishod referendumskog izjašnjavanja protiv usvojene lokalne organizacije zemlje, pa su se zdušno priključili animiranju javnosti.

Treći, a suštinski prvi faktor ovakvog ili onakvog stanja u Makedoniji su i dalje Albanci. Bez obzira na partiju koja učestvuje u vlasti u koaliciji sa Makedoncima (do sada su takvu poziciju imale tri njihove partije), stav im je identičan o svim strateškim pitanjima. Upravo takvim držanjem izdejstvovali su sve ustupke, pa i Ohridski okvirni dogovor, na čijoj realizaciji insistiraju. I dok Makedonci biju bitku “za” i “protiv” zakona za lokalnu organizaciju, oni mašu Ohridskim dogovorom i prave nove planove za dalje “potpuno izjednačavanje” sa Makedoncima.

Dan posle usvajanja zakona, Fazli Veliju, idejni strateg nove albanske politike u Makedoniji i ujak sadašnjeg albanskog lidera Alija Ahmetija, najavio je “svealbansko duhovno ujedinjenje”. Znajući za krvavi epilog njegove platforme o “izjednačavanju sa Makedoncima”, makedonski zvaničnici i ovdašnji mediji su duhovno ujedinjenje izjednačili sa najavom stvaranja “Iliride”, nezavisne republike Albanaca u Makedoniji.

Ahmeti je negirao bilo kakvu “Iliridu” ali je prištinskom listu “Bota sot” već izjavio da će uspešan ishod referenduma biti katastrofalan po bezbednost Makedonije, te da bi se poništenjem Zakona za lokalnu organizaciju “sve vratilo na nulu”. On pominje i građanski rat i nedvosmisleno sugeriše “adekvatan odgovor” Albanaca. Nesreća je potpuna, ako se zna da Ahmetijevo mišljenje dele svi njegovi sunarodnici, bez obzira na to kojoj partiji pripadali. Naravno Ahmeti i njegovi albanski istomišljenici se lukavo pozivaju na međunarodnu zajednicu i NATO i podsećaju da su oni supervizori implementacije Ohridskog okvirnog dogovora.

Apostrofirani mentori su se takođe već izjasnili o novom međuetničkom sporu. Premijeru i predsedniku Makedonije već su čestitali na uspešnom usvajanju Zakona za decentralizaciju lokalne samouprave. Time su najdirektnije osudili svako referendumsko izjašnjavanje i upozorili Makedonce da se ne igraju sa sudbinom zemlje.

Mile Radenković