Pare da se troše

Foto Dušan Milenković

Nikada budžet Republike Srbije nije toliko hvaljen kao ovaj za 2017. godinu. Bolje reći, samohvaljen, jer od kada je premijer izjavio da je budžet, uostalom kao i sve drugo, najbolji u savremenoj srpskoj istoriji, nastalo je sveopšte utrkivanje vladajuće nomenklature da se ta teza potvrdi.

Budžet za kulturu jeste bolji, bez obzira na to što ni sada nije dostigao onih magičnih jedan posto od ukupnog budžeta Republike. Približio se tom procentu prvi budžet ministra Tasovca za 2014. godinu, ali je taj plan trajao samo do prvog rebalansa iste godine kada se sa 0,9 posto spustio na 0,65 posto. Tako najčešće bude, planira se, ali ne iskoristi. Ne pamti se godina kada je sve što je bilo i planirano i potrošeno, što samo znači da se nije ili dovoljno radilo ili se nije dobro planiralo i raspoređivalo.

Koliko će kultura imati na raspolaganju u 2017. godini?

Ukupan budžet Ministarstva kulture i informisanja za 2017. iznosi 12 milijardi 819 miliona dinara iz budžeta (plus oko 150 miliona sopstvenih prihoda ustanova kulture). Kad se od te cifre oduzmu troškovi za informisanje: javni servis četiri milijarde, 400 miliona za novu zgradu RT Vojvodine, sredstva za ostvarivanje javnog interesa u oblasti informisanja i još ponešto, za kulturu ostaje osam milijardi 152 miliona i nešto sitno, procentualno oko 0,7 posto budžeta Republike, sve sa troškovima administracije samog Ministarstva. Ako se uporedi sa 2016. godinom, to je oko jedna milijarda i 200 miliona više.

Najviše će biti uloženo u Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, ukupno 1.524.500.000, od čega za Narodni 912 miliona 367 hiljada, a za Muzej savremene 612 miliona 212 hiljada. To je preko 724 miliona više u odnosu na 2016. Najvažnije bi bilo da se ta sredstva stvarno iskoriste, jer je svih ovih godina na ovim stavkama na kraju godine ostajalo najviše para. Tako je u ovoj godini za MSU od 500 miliona iskorišćeno tek preko 60, što znači da se vrlo malo uradilo. Za ove muzeje u razdelu kapitalne investicije gde se planiraju sredstva za naredne tri godine ništa nije predviđeno, što bi trebalo da znači da se njihov završetak predviđa u sledećoj godini. Nemoguća misija! Pogotovu za Muzej savremene umetnosti!

Deo sredstava ide na povećanje plata od pet posto, kao i većini zaposlenih u javnoj upravi. Treba podsetiti da je prilikom prethodnog povećanja plata od tri posto kultura zaobiđena, tako da je i dalje u zaostatku. Plate zaostaju, ali se povećavaju ulaganja za usluge po ugovoru. Tako to biva kad se zabrani zapošljavanje, a poveća angažovanje po ugovoru.

Za međunarodnu saradnju ovogodišnjih 178 miliona podignuto je na 314 gde je za Novi Sad, kao evropsku prestonicu kulture, planirano 118 miliona.

Procentualno gledano, izdvajanja za Dvorski kompleks imaju najveće povećanje, čak 100 posto. Naime, ranijih godina u te svrhe izdvajano je 34, a u 2017. Planirano je 68 miliona. Možda državni revizor ponovo zatraži izveštaj: za šta?

Izdvajanja za obnovu Hilandara porasla su sa 60 miliona u ovoj na 70 miliona u narednoj godini. Pretpostavljam da niko nema ništa protiv da se izdvajaju sredstva za Hilandar. Nekada su iznosila i 100 miliona. Bilo bi zaista vreme da se posle deset godina od kad se desio požar u Hilandaru javnost Srbije obavesti dokle se stiglo sa obnovom.

Znatno smanjenje je za digitalizaciju. Planirani iznos na toj poziciji u 2015. bio je 150 miliona, u 2016. godini 130, a sada je 27 miliona. Uprkos tome što je u svom prvom ekspozeu kao premijer, Vučić najavio ovaj posao kao prioritetan, uprkos pompeznim najavama bivšeg ministra, ni dinara za ove namene nije utrošeno.

Poslovi digitalizacije umetničkog nasleđa pojavljuju se u delu budžeta koji se odnosi na kapitalne investicije, a namenjeni su SANU. Za sledeću godinu predviđeno je 123 miliona, a projekat se sa istim iznosom nastavlja i u 2018. godini.

Pred Ministarstvom kulture i informisanja i novim ministrom je jednostavan, ali ozbiljan zadatak: da isplanira i ostvari predviđene planove, tj. potroši pare. Neka ne brine za deficit, on je najmanji u savremenoj istoriji.