Mešetarenje na zločinu

Svim akterima na političkoj sceni jasno je da je neophodno, da bi se otkrila puna istina o atentatu na Zorana Đinđića, potpuno istražiti, a samim tim i reformisati sve bezbednosne strukture - BIA, policiju i tajne vojne službe. Za tako nešto nije bilo volje ni neposredno nakon ubistva prvog srpskog demokratskog premijera nakon Drugog svetskog rata. Komisija kojom je predsedavao Žarko Korać je četiri meseca posle atentata donela, između ostalog, i zaključak da u roku od 45 dana treba obaviti unutrašnju kontrolu MUP i BIA, što do danas nije urađeno.

Nije tajna da su sadašnji vodeći političari napadali premijera Đinđića neposredno pre ali i posle atentata. Od predsednika Tomislava Nikolića i njegove neprimerene aluzije o smrti Đinđića, preko sadašnjeg premijera Aleksandra Vučića koji je predvodio akciju preimenovanja Bulevara Zorana Đinđića u ulicu Ratka Mladića, do njihovog političkog oca Vojislava Šešelja. Lider radikala, ponovo u ulozi omiljenog opozicionara kao i devedestih, nije menjao svoju besramnu retoriku dok je govorio o ubijenom premijeru, a sada traži osnivanje anketnog odbora Skupštine Srbije o atentatu 12. marta 2003. godine.

Žarko Korać ocenjuje, za NIN, da Šešelj sa anketnim odborom želi da promoviše sebe kao i da ucenjuje naprednjake koji su znali za njegove kontakte za zemunskim klanom.

Iz nesrećne izjave Nikolića koji je regovao na predlog Šešelja jedino što je dobro je da je odbačena ideja o anketnom odboru. Šešelj je tako koristio anketni odbor za ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovića i od svega pravio neprimerenu predstavu, kaže Korać.
Rajko Danilović, zastupnik porodice Đinđić, takođe ocenjuje da se ovaj zločin ponovo koristi u predizbornoj kampanji.

Jasno je da je ostalo otvoreno pitanje pune istine o ubistvu premijera Đinđića. Međutim, ovo sada su politički predizborni interesi a ne želja da se otkrije istina. Zbog predsedničkih izbora Šešelj, koji je bio povezan sa zemunskim klanom, predložio je anketni odbor da bi obezbedio bolju poziciju za sebe, navodi Danilović. On podseća da je sadašnji premijer Vučić pred izbore 2014. predložio da se formira komisija koja bi ispitala sve okolnosti ubistva premijera Đinđića.

Održan je jedan sastanak i posle toga ništa. To je pitanje za Vučića zašto se ništa nije desilo, ističe Danilović. Na tom sastanku, čak su određeni i prvi koraci poput skidanja oznake državne tajne sa svih dokaza koje je prikupila Koraćeva komisija - analiziranje rada BIA, MUP-a i tajnih vojnih službi u vreme atentata, ispitivanje tokova novca koji mogu biti u vezi sa organizacijom atentata, saslušanje svih potencijalnih svedoka, traženje dokumentacije od stranih službi... Ništa od toga, međutim, nije učinjeno.

Pojedini mediji ovih dana ponovo su otvorili pitanje povezanosti Nebojše Čovića sa ubistvom premijera Đinđića. Protiv Čovića i Velimira Ilića je krivičnu prijavu decembra 2011. podneo sada pokojni advokat Srđa Popović u ime majke i sestre ubijnog premijera Mile Đinđić, koja je takođe preminula, i Gordane Đinđić Filipović. Ta prijava do danas nije ni prihvaćena ni odbačena. U prijavi se kao glavni dokazi protiv Čovića navode iskazi pripadnika zemunskog klana Miloša Simovića i Dejana Milenkovića Bagzija koji je kao svedok saradnik obavezan da govori istinu. Čović je te navode odbacio, a u poslednjoj reakciji je praktično nekom indirektno zapretio rekavši da zna ko stoji iza ubistva premijera. Zanimljivo je da je Ilić, kome se traži nameštenje u nekom javnom preduzeću po koalicionom sporazumu, zaboravljen u ovoj priči. Čini se da su u pravu oni koji tumače da je pitanje odgovornosti Čovića dvorski obračun vladajućih struktura u kome se ubistvo premijera Đinđića koristi samo kao sredstvo.

Ni politički protivnici ubijenog premijera ne mogu da ospore činjenicu da je tim atentatom urušen demokratski i pravni poredak Srbije. Međutim, svi političari koji nisu imali i nemaju volje da to pitanje razreše samo pokazuju da su mešetari u improvizorijumu od države.