Jeremić i ja nemamo isti cilj

Foto Zoran Lončarević

Iako je mnogo puta ponovio da se neće izjašnjavati o kandidaturi na predsedničkim izborima dok oni ne budu raspisani, aktuelna vlast je preventivno ušla u izbornu trku sa zaštitnikom građana Sašom Jankovićem. Onako kako ume: uz pomoć partijskih vojnika, botova, diskvalifikacija i uvreda. Onda se oglasio i premijer lično, nazvavši ga neprijateljem naroda, na šta mu je Janković odgovorio pismom koje je deo javnosti ocenio kao nužnu odbranu, a drugi deo kao krunski dokaz da je ušao u kampanju.

S obzirom na to da o kandidaturi nećete da se izjašnjavate, da probamo izokola: da li vas na nju obavezuje apel javnih ličnosti i koje su šanse u današnjoj Srbijida se uđe u bilo kakvu trku uz podršku uglavnom intelektualaca?

U vremenu u kome se do titula lako dolazi prečicama, pojam intelektualac vezujem za svakoga ko misli i odlučuje svojom glavom, s titulom i bez nje. Počastvovan sam što je mnogo uglednih ljudi, ali i hrabrih građana koji nisu deo javne sfere, potpisalo poziv o kome govorite. Smatram ga prvenstveno podrškom mom dosadašnjem radu i vrednostima koje zastupam. Šta god bilo u budućnosti, neću dozvoliti da ih razočaram ni promenom načina na koji radim ni vrednosti koje štitim. A sve i da hoću ne mogu, jer one nisu samo zahtev i posledica mog posla, već i onog u šta i privatno verujem i što jesam.
Konačno, to u šta verujem i šta jesam ne menjam zbog veličine šansi, već verujem da su šanse za bilo koju trku najveće ako smo dosledni sebi, a najmanje ako svojom suštinom trgujemo.

A šta je to u šta verujete i o kojim vrednostima razgovaramo?

Piše u Ustavu. Ravnopravnost svih pred zakonom, poštovanje prava građana, vladavina prava, socijalna pravda, sloboda izražavanja i druga ljudska prava samo uz ograničenja koja su propisana i neophodna, evropske vrednosti. Dakle ne Evropska unija koja nema alternativu, a ni majčica Rusija, već evropske vrednosti i Srbija. I to ne Srbija u Evropi i svetu, već svet i Evropa u Srbiji (uređen, pristojan, dostojanstven, stabilan život u Negotinu, Loznici, Subotici...). To je cilj kome sam profesionalno težio deset godina kao zaštitnik građana, četiri godine u Misiji OEBS-a u Srbiji, tri godine kao funkcioner SRJ i SCG, tri godine kao državni službenik Republike Srbije i četiri godine kao novinar agencije Beta. Šta god sad pričao da ću biti, u ovim godinama jedino mogu da budem ono što sam i do sad bio. Da mi je glavni cilj da idem u Evropu, otišao bih sam ako Srbija ne može ili neće, kao i mnogi drugi do sad. Cilj je da evropske i univerzalne vrednosti živim u Srbiji. Sve i da hoću, ne mogu ni da se menjam, niti mi pada na pamet da pred bilo kim polažem testove lojalnosti, evropejstva ili srpstva.

Ako zanemarimo dežurne napadače (politikant, ne radi svoj posao, šeta psa i ruča) i obratimo pažnju na staloženu izjavu Zorane Mihajlović da zna šta je kampanja i da jeste u njoj, vi kažete...

Gospođe Mihajlović se i ja sećam kao staložene osobe, takva je bila na sastancima s kojih smo izlazili s rešenjima za probleme građana. A onda je zaveden režim rada koji promovišu poslanici Rističević i Đukanović, ministar Vulin, državne sekretarke LJubičić i Ivković, medijski moguli Vučićević i Mitrović, te internet- -tim botova. Oni su manje staloženi, ali više iskreni glasnogovornici vlasti čiji su deo.

Da se vratimo na njenu tvrdnju o kampanji

Ako je ministarka Mihajlović mislila na posete gradovima u Srbiji, to sam radio svih deset godina, lako je proveriti. Samo je sada intenzivnije, jer je jubilarna deseta godina institucije, kraj mog mandata i red je da podvučem crtu. Danas to vlasti smeta, ranije je nije interesovalo - bila je tad opozicija. Kao zaštitnik građana nisam spavao u kasarnama (radio sam to kao vojnik), ali posetio sam, recimo, Vojsku i Žandarmeriju u Kopnenoj zoni bezbednosti još pre pet ili šest godina jer mi je posao da štitim i prava vojnika i proveravam uslove u kojima rade. Ne držim sednice kolegijuma pod bagerima u rudnicima, nisam otvarao puteve, tunele ni semafore, iako je i bezbednost u saobraćaju pravo građana. Kako to da nisu u kampanji oni koji pred kamerama seku vrpcu pred novim liftom, ali se tvrdi da sam ja zato što građanima objašnjavam da i osobe sa invaliditetom imaju pravo na pristupačnost svih javnih objekata? Zna ministarka Mihajlović vrlo dobro šta je šta, ali je vojnik partije

Kako je otvoreno pismo premijeru u kome govorite o širenju mržnje i netrpeljivosti (valjda vam je baš to resor?) postalo paljba i kampanja?

Ne znam zašto drugi nešto rade, znam za sebe. Čovek koji sa pozicije vlasti i apsolutne moći u Srbiji hladnokrvno, kao usput, kaže za konkretne ljude i zaštitnika građana da su apriori protiv svoje države i naroda, ako ga već niko ne sprečava u tome, mora da računa da će mu neko bar odgovoriti. Upravo bi protiv države i naroda bilo da sam mu to prećutao. I podsetiću ga da se to ne sme svaki put kada učini nešto slično bilo lično ili preko svojih već pomenutih glasnogovornika.

Vaše otvoreno pismo bilo je i opšte i lično, a od ljudi iz njegovog kruga moglo se čuti da ste ga uvredili...

Takva tvrdnja moguća je samo uz veliko potcenjivanje zdravog razuma. Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Srbije, izjavio je na svim nacionalnim frekvencijama da su zaštitnik građana i još neki ljudi uvek apriori protiv svoje države i naroda. Sve što sam mu posle toga napisao, preblago je. Opšte kategorije - politike, zakoni, strategije, planovi, mere i namere, na kraju se uvek svedu i slome na konkretnim ljudima i životima - na primer, na penzioneru kome je smanjena penzija od koje jedva preživljava. Taj salto mortale od opšteg ka pojedinačnom trebalo je predsedniku Vlade pokazati i na primerima iz njegovog života. Zamolio sam ga da nikada više ne nazove izdajnikom ili neprijateljem države i naroda bilo koga, da ne meri ničiji patriotizam svojim aršinima, jer to je mnogo gore od prostačkih uvreda kojima se služe njegovi glasnogovornici, a kada je izrečeno iz usta predsednika Vlade ima posebnu težinu.

Zbog čega se četiri meseca pre izbora ne zna ni ko će se kandidovati, ni ko će sa kim biti u koaliciji, ni ko će izaći na izbore?

Ima puno pozvanijih da odgovore na to pitanje, nije to na meni.

Pronosi se vest da ste se sa Vukom Jeremićem dogovorili da ga podržite za funkciju predsednika republike, a da vi budete kandidat za gradonačelnika?

Ne samo da nije, već ko me iole poznaje zna da to ne može ni da bude istina. Imam svoj cilj, put i način, a g. Jeremić svoj. Inače, neobično često se pronose glasine posle aktivnosti g. Jeremića. Ja sam, eto, čuo da će on, ako se ja kandidujem, da podrži mene.

Ako kao zaštitnik građana kažete da je najveći uspeh što uopšte postoji ta institucija, da li mislite da će ona opstati nakon ovog frontalnog napada na nju?

Ima smisla nadati se samo onome što smo spremni da stvaramo i branimo. Dakle, ako očekujemo da će institucija opstati sama od sebe, bez zainteresovanosti građana, izgubićemo je, jer tada ona i nema smisla i ne treba da postoji.

Frontalni napadi je nisu oslabili već upravo pokazali njenu snagu. Oni koji su na kolena oborili mnoštvo drugih, starijih institucija, nisu uspeli Zaštitnika građana - državni organ bez izvršne vlasti, bez ovlašćenja da naredi, kazni, uhapsi i sa smešnim budžetom i brojem zaposlenih u odnosu na organe sile, sudstvo, regulatorna tela, Narodnu banku, razne direktorate, javna preduzeća... Pokazalo se da se ovaj posao može raditi na način dostojan njegovog ustavnog imena i u najtežim uslovima.

Sledeće godine vam ističe mandat i šta tada? Da li stvarno verujete da će vlast, pod uslovom da imamo iste igrače, postaviti nekog sa integritetom ko će braniti funkciju?

Verujem da će standard u radu zaštitnika građana koji je postignut, uz inicijativu udruženja koja se bave ljudskim pravima, medija i najšire javnosti sprečiti devalvaciju institucije.



Poslanici ne razmatraju vaše godišnje izveštaje, premijer se hvali da ne čita vaše preporuke, ali nas uredno obaveštavaju da ne radite svoj posao.Odakle onda znaju da ne radite?

I opet pitate mene za druge... I te kako čitaju i prate to što sa saradnicima radim. Ni jedno saopštenje ne dam, a da se u roku od 15 minuta ne pojavi odgovor iz izvršne vlasti ili stranaka na vlasti, često ispod svakog nivoa pristojnosti. Na medijima pod paskom države saopštenja zaštitnika građana se i pojavljuju samo kao povod da se pročitaju svi odgovori na njih, pri čemu samo saopštenje najčešće i ne čujemo.

MUP jeignorisao vaše preporuke, a državna sekretarka MUP-a Jana LJubičić izdaje saopštenje čim progovorite. Na suđenju NIN-u, Stefanović je izjavio da je delimično pročitao vaše preporuke. Da li je bio u obavezi da ih pročita, da li je bio u obavezi da postupi po njima i šta vi možete da uradite kada se takva obaveza ne poštuje?

Ustav kaže da je Zaštitnik građana državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa vlasti. U izveštaju o kontroli rada Ministarstva unutrašnjih poslova utvrđene su, objašnjene i dokumentovane nezakonitosti i nepravilnosti zbog kojih je desetine hiljada ljudi izlazilo na ulicu. Može ministar da ga ne pročita, ali samo ako istovremeno kaže šta god da tamo piše, sprovedite. Upravo tako je u kamere rekao predsednik Vlade: E, nisam ga pročitao, ali sam rekao svima da postupaju po instrukcijama zaštitnika građana. Dakle, postupio sam u skladu sa zakonom. Nećemo sumnjati da je g. Vučić rekao istinu, što znači da g. Stefanović ne ignoriše samo zaštitnika građana i zakon, već i nalog predsednika Vlade. Ono što ja u takvim okolnostima mogu da uradim jeste da obavestim javnost i eventualno da tražim smenu ministra. Ovo prvo ima smisla, drugo zasada ne.

Da li postoji nivo ignorisanja preporuka koji bi vas primorao da podnesete ostavku kao zaštitnik građana?

Ostavku treba da podnese onaj ko ignoriše preporuke kontrolnog organa i krši zakonsku obavezu da obavesti o razlozima za neizvršenje preporuke zaštitnika. Javna funkcija podrazumeva poštovanje zakona, a ne sopstvenog ili tuđeg nahođenja ili političke volje; zašto bi ostavku podnosio onaj koji radi svoj posao savesno, prema slovu Ustava i zakona?

Zbog čega vas do sada nisu razrešili ili vam smanjili platu?

U Srbiji izvršna vlast svoje prave namere izražava i akcije sprovodi kroz tabloide, a u institucijama se pravi fina, da bi se pred Briselom i svetom održavao privid da je sve u redu i da je Srbija na dobrom putu. Zato sam još u godišnjem izveštaju za 2014. konstatovao tešku anomaliju tabloidizaciju države. Pored svega drugog što zatiru u našem društvu, tabloidi me razrešavaju i smanjuju mi platu već dve godine, a u Skupštini me predsednik Vlade kao spasava od onoga što predlažu stranački prvaci partije čiji je predsednik. Podnosilac amandmana za smanjivanje plate, Vladimir Đukanović, javno je rekao da zna da se plata ne smanjuje na način koji je predložio, ali da je hteo da se o njoj priča. Znači, suština njegove namere ostvaruje se preko tabloida, a ne institucija. Za moje razrešenje vladajući poslanici imaju i više nego dovoljnu većinu u Skupštini, treba samo da kažu da posao radim nesavesno i nestručno, ne traže se bilo kakvi dokazi da je to zaista tako. A visinu moje plate, koja je po zakonu ista kao i plata predsednika Ustavnog suda, za čas može da smanji Administrativni odbor Narodne skupštine, gde vladajuća koalicija takođe ima glatku većinu.

Da li to znači da i državne funkcionere koji vas, recimo, kao kada ste poslali pismo, napadaju po šablonu - tri pripadnika SNS, dva PS i jedan SPS - smatrate tabloidima? Da li je Đukanović koji vam smanjuje platu tabloid?

Oni su deo istog plana, mehanizma, poretka.

Kako vam deluje to što naša vlast nudi podršku Miloradu Pupovcu dok je izložen istoj vrsti verbalnog nasilja kojem vas izlažu pojedine strukture vlasti?

Po takvom viđenju principijelnosti, zlo je kada komšija nama ukrade kravu, a dobro kada mi komšiji ukrademo kravu.

Zašto je zabranjen TV serijal Moje pravo i zašto se nije pronašla nijedna televizija koja bi to pustila? Ko se i zašto plaši da sazna koja su nam prava?

U zemlji u kojoj vlast proglašava zaštitnika građana za opoziciju, a opoziciju vidi kao državnog neprijatelja, opasan je i TV serijal koji građanima na razumljiv, popularan način približava njihova prava i obaveze države.

Šta ste o sudbini naših prava otkrili dok ste bili u poseti Juri?Ili dok su gradske vlasti Niša ignorisale vašu ponudu da se sretnete?

Cilj posete bio je da kada izađem iz kruga fabrike položaj radnika bude bolji a ne lošiji, a da ako eventualno zateknem nešto nedopustivo, odmah javno reagujem. Ovo drugo se nije desilo, a prvi cilj je sigurno ostvaren. Nisu dakle cilj popularne izjave posle kojih će radnici da se pitaju šta mi sad od ovog imamo, kad on ode, a rukovodstvo fabrike šta nam je trebalo da se viđamo sa njim, već da podstaknem unapređivanje stanja. Ono što sam video i čuo, od generalnog direktora i radnika, daleko je od najtežeg položaja prava radnika koji sam doživeo u Srbiji. Podsetiću na moj nedavni susret sa radnicima Zastave Inpro invalidima rada koji štrajkuju. Bio je to mnogo teži susret. Tačno stanje u Juri ne mogu da kažem nakon jedne posete, niti treba da zamenim inspekciju rada čiji je to posao. Direktor je prihvatio moju ponudu da se eventualni budući problemi i dileme rešavaju i sprečavaju uz, ako treba, posredovanje moje službe. Sugerisao je čak i da predložim izmene zakona po kojima se radniku na određeno vreme, koji ode na bolovanje, vreme na bolovanju neće računati u trajanje radnog odnosa (naravno, doprinosi će biti plaćani) i koji će, kada bolovanje prestane, imati pravo da nastavi da radi. Tako od volje poslodavca ne bi zavisili slučajevi poput njihove radnice kojoj su, iako nisu bili obavezni, produžili ugovor koji je istekao dok je bila na bolovanju. Uprava privatne fabrike nije morala da me pusti da se šetam po pogonima i pričam po volji sa kim hoću, zavirujem u toalete i oglasne table, niti je direktor morao da me primi i odgovara na sva pitanja, pokazuje dokaze da se pritužbe radnika razmatraju i rešavaju, jer to je posao inspekcije rada, a moj je da kontrolišem inspekciju, a ne fabriku. Ipak to su učinili. Za to vreme neki naši organi vlasti, koji sve navedene obaveze prema zaštitniku građana zaista imaju, i puno više od toga, smatraju da su iznad zakona. I ja nemam način da ih nateram da ga poštuju sve dok je politička volja iznad prava.

Nedavno ste izjavili da Srbija neće postati zemlja fantomki i straha. S obzirom na to da Srbija to već jeste, da li ste našli čarobni štapić ili imate neko drugo rešenje na umu?

Rešenje nikada nije u rukama jednog čoveka, pa ni mene - ono zavisi od spremnosti nacije da se prepusti strahovladi ili ne. Mislim da poznajem naš mentalitet i zato tvrdim da fantomke i strah nikad neće vladati Srbijom, što ne znači da ponekad nemaju svoje momente. Ali oni su prolazni, i to svako ko barata strahom i fantomkom treba da ima na umu. Moj je posao da svakog na vlasti, bio kompletni idiot ili ne, na to podsetim.