Sirijski rikošet

Andrej Karlov, ruski ambasador u Ankari, došao je na otvaranje izložbe fotografija Rusija očima Turaka u galeriji Čagdas Sanatlar Merkezi samo u pratnji supruge, bez obezbeđenja. Dok je još stajao izgovarajući pozdravne reči posetiocima, na njega je pucano. S leđa. Nije uspeo ni da vidi napadača koji je pucao uz povike Alahu akbar i Osveta za Alep. I Karlovu nije bilo spasa.

Atentator je Mevlut Mert Altintaš, bivši policajac iz Ankare, jedan od mnogih koji su otpušteni iz policije posle neuspelog vojnog udara u julu. Kako pišu turski mediji, uspeo je da zaobiđe detektor tako što je pokazao svoju policijsku legitimaciju. Navodi se da je posle ubistva pokušao da pobegne, ali je u tom pokušaju ubijen.

Andrej Genadijevič Karlov bio je iskusan diplomata. Osamdesetih godina prošlog veka radio je u Severnoj Koreji, a posle pada SSSRa, postao je ambasador u Pjongjangu. U Ankaru je stigao 2013. i za to kratko vreme odnosi između dve zemlje su se brzo menjali, kvarili i ponovo uspostavljali. Morao je da se nosi sa najtežim situacijama, poput one kada su ruske snage bombardovale položaje Turkmena koji se bore na strani pobunjenika u Siriji ili sa krizom prošle godine kada su turske snage oborile ruski avion na sirijskoj granici.

Zahtevajući izvinjenje, koje nije stizalo, Moskva je tada uvela sankcije na turske proizvode, ograničila rad turskih kompanija, ukinula letove ka turskoj obali Nakon neuspelog vojnog udara za koji je turski predsednik Redžep Erdogan optužio Fetulaha Gulena i rasprave sa Vašingtonom oko njegovog izručenja, Erdogan je promenio odnos prema svojim američkim saveznicima. I okrenuo se Moskvi.

Rusija je postala sve važniji oslonac, najzad, uprkos različitim pozicijama u sirijskom sukobu, turski predsednik je pomogao i u organizovanju sigurnog prolaza civila iz Alepa.

Ipak, do sada su se, u čitavom galimatijasu, diplomate osećale sigurno, poslednji put je kidnapovan i ubijen izraelski diplomata 1971, a zatim su 2003. u bombaškom napadu Al kaide na zgradu britanskog konzulata poginuli konzul i njegova asistentkinja.

Ali sada je meta bio Karlov, čovek koji nije imao nimalo lak zadatak da održava rusko-turske odnose uprkos svim preprekama, da prati sirijski sukob i sve što se oko njega događa i da pokuša da organizuje razgovore sa Ankarom i Teheranom o eventualnom mirovnom planu. Takav sastanak bio je već zakazan kada je Karlov ubijen. I održan je, uprkos svemu. U Moskvi su se, dan posle ubistva, sreli ruski, turski i iranski ministri inostranih poslova.

Od ruskih zvaničnika je stigla informacija da je Karlov uspostavljao kontakte sa sirijskom opozicijom. I da je u tome bio uspešan.

Iz Moskve je upućen tim koji će pomoći istrazi i otkrivanju onoga ko je usmeravao ruku ubice, kako je to formulisao ruski predsednik Vladimir Putin.

Sada se postavlja pitanje zašto ambasador te večeri nije imao lično obezbeđenje i zašto nije bilo dovoljno obezbeđena galerija i kako se tako nešto dogodilo u delu grada u kom su smeštene ambasade, između ostalih i ruska.

A motiv je, prema rečima Sergeja Lavrova, ruskog ministra spoljnih poslova, da se odnosi Rusije i Turske poremete, prekine proces normalizacije i tako ne dozvoli efikasna borba protiv terorizma u Siriji, odnosno osujete dogovori koje Moskva pokušava da napravi sa Ankarom.

Oba predsednika poručuju da ovo neće poremetiti odnose između dve zemlje. Na sastanku u Moskvi turski ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu naglasio je da će odgovorni za ubistvo biti privedeni pravdi. Već toga dana uhapšeno je sedmoro ljudi.