Odnos vizuelnog i literarnog

Svaki od izloženih radova je zasebna i zaokružena misaona celina u kojoj umetnica sabira svoje likovne i literarne zaključke. Proces razotkrivanja složenog odnosa između vizuelnog i literarnog počinje od knjige kao objekta, i teksta kao metafore, alegorije, asocijacije. Citati Šekspira (Mi smo građa od koje se prave snovi), Pola Valerija, Tenesija Vilijamsa (Da bi se odraslo treba raskinuti nežne i čvrste veze detinjstva), Fridriha Ničea ili Orhana Pamuka (Manifest crvene boje) ugrađeni su u misaono složene, ali likovno prečišćene forme koje nas uvode u razmišljanje o samom procesu stvaranja, bilo vizuelnog, bilo literarnog dela.

I književno i likovno delo su taktilni (Taktilna knjiga), izgledaju i dizajnirani su na određen način (Plakatska knjiga, Skica za korice knjige Duh mesta). Sličan je i proces stvaranja. On je plod kreativnog i intelektualnog procesa iz kojeg proističu i njegov sadržaj (Putopis), njegova unutrašnja struktura (Struktura knjige), veze između pojedinih elemenata unutar te umetničke strukture (Lavirint), način na koji će komunicirati sa čitaocem gledaocem i izgrađivati intelektualne i emotivne vertikale (Strukturalna nivelacija), najpre kod svakog čitaoca pojedinačno, a zatim i kroz društveno delovanje (Fejsbuk, knjiga lica). Prostor i vreme uloženi u stvaranje (Beskonačna knjiga, Beskonačno vreme) sabiraju sve civilizacijske tekovine, različite značenjske nivoe i čitav splet skrivenih značenja. Svaka knjiga, ili umetnički rad pojedinačno je sabrano ljudsko znanje i svaka destrukcija umetnosti ili umetničkog je humano duboko razarajuća (Arheologija sećanja povodom 6. aprila 1941), jer kako upozorava Hajnrih Hajne: Tamo gde spaljuju knjige, uskoro će spaljivati i ljude.