Nameštaljka za Deda Mraza

Tender za nabavku novogodišnje rasvete je, prema pisanju uzbunjivača, po svemu sudeći namešten. Neko se dobro ugradio da bismo mogli da uživamo u džinovskim svetlećim deda-mrazovima i njihovim džinovskim svetlećim irvasima. To je donekle objasnilo neuobičajenu situaciju da Beograd bude okićen novogodišnjom rasvetom em dosta ranije, em dosta bogatije nego prosečni beogradski dom.

Naravno, sada kada je rasveta postavljena, glupo je da je skidamo samo zbog toga što nas je neko uz pomoć nje zavrnuo za lovu. Pod jedan, nije rasveta kriva, a pod dva, kako bismo znali da dolazi Nova godina da nije nje?

A nije da nam nije potrebno da i fizički i psihički uđemo u novu godinu, jer ruku na srce, ova 2016. i nije bila nešto. Godina u kojoj smrt Lenarda Koena ne odnese titulu najtužnije vesti sigurno se ne može nazvati sjajnom.

Međutim, još i pre otkrivanja malverzacija, čuli su se glasovi koji su zahtevali otkazivanje skupih proslava Nove godine širom Srbije i preusmeravanje novca na nešto korisnije poput zdravstva. I zaista, u istoriji organizovanih dočeka Nove godine u srpskim gradovima, teško da ćete naći više od dvoje-troje ljudi koji će reći da im je doček na Trgu bio najbolji u životu. Čak i oni koji to kažu sigurno imaju neke rupe u sećanju. Otkazivanje dočeka zaista zvuči kao logična ideja.Umesto smrzavanja na trgovima, uz zabavni program koji niste birali, lepo dočekate Novu godinu kod kuće, na toplom, uz muziku i u atmosferi koju sami napravite. Novac namenjen za proslavu dočeka se uplati onima kojima je u tom trenutku najpotrebniji i svi zadovoljni. Lako i zdravorazumski, zar ne?

Naravno, sve ovo je u realnosti mnogo komplikovanije nego što zvuči, počevši od toga da ima ljudi kojima je proslava na ulicama jedina proslava koju će imati, preko toga da preusmeravanje novca nije tako jednostavno, a na kraju, nije lako odabrati kome je taj ušteđeni novac najpotrebniji. Pobuna protiv dočeka Nove godine sa te strane gledano, deluje kao beli listići na izborima - odbijanje da se pristane na manje zlo. I, ako smemo da primetimo, verovatno i podjednako efikasna kao beli listići.

Ali, čisto simbolički gledano, nekako je lepo, pa ako hoćete i praznično, videti i buđenje te vrste svesti kod građana. Možda već sledeće godine ne bude malverzacija oko tendera, možda već sledeće godine nećemo lečiti SMS-om, možda se pored građana svest i zdrav razum probude i kod onih koji odlučuju. Možda? Ko bi to mogao znati? Sigurno ne onaj džinovski svetleći Deda Mraz i njegov džinovski svetleći irvas.