Severna Osetija

Nije teško složiti se sa analitičarima da će prvi vek trećeg milenujuma biti vek terorizma. Čovečanstvo, posle najkrvavijeg veka, prošlog veka, sa dva svetska rata i logorima smrti, pokušava da nađe mehanizme kojim će prestati istorija ratova, kad se rat počeo voditi drugim sredstvima - terorizmom.

Tragedija koja je zadesila građane Osetije nije trenutak da se traže uzroci terorizma. Svako traženje uzroka uvek je i neka vrsta pravdanja terorizma, kao i traženje uzroka svakog zla. A surovost terorista separatističkog porekla, kojima je palo na pamet da uzimaju decu kao taoce, a onda da im pucaju u leđa kad pokušavaju da se spasu, tako je velika, tako bezumna, tako surova, da je gnušanje jedino na šta imamo pravo.

Kada je Zapad osetio svu krvavu surovost terorizma, tek nedavno je iz strateških razloga prestalo prozivanje Moskve, zašto se energično obračunava sa svojim seperatistima koji pribegavaju terorizmu. Ali i sada ima neprijatnih neprincipijelnih izuzetaka.

Istorija i nastanak Severne Osetije u okviru Ruske Federacije tako su složeni da nema dovoljno prostora da se objasni. Ruski vladari već od kraja 18. veka imaju glavobolje sa svojim jugom gde je Rusija počela da šalje vojne snage zbog zaštite od južnih suseda.

Autonomna pokrajina Severna Osetija je stvorena da se pruži kakva-takva autonomija lokalnom stanovništvu, ali do mere da se ne otcepi. Vladokavkaski (Osetinski) okrug stvoren je posle Oktobarske revolucije 1921. godine, zatim je 1924. godine pretvoren u autonomnu oblast Severna Osetija, da bi 1936. godine postala Severoosetinska Autonomna Sovjetska Socijalistička Republika. Južna Osetija je danas integrisana sa Gruzijom.

Ime Osetija se odnosi na narod Osetina, koji se po drevnim letopisima spominju kao Osi, Jasi ili Asi, a u vizantijskim izvorima kao Alani. Osetinci sebe nazivaju Ironi. U Severnoj Osetiji sa manje od milion stanovnika, dve trećine su Osetinci, trećina Rusi, sa još oko sto raznih nacionalnih manjina.

Reč sever je opšteslovenska i značila je pravac iz koga dolaze hladni vetrovi. Istog je porekla kao i latinska reč caurus severni vetar i litvanska reč šiaurus “vetar koji probija do kostiju”, a po nekima i engleska reč shonjer pljusak, danas i tuš, koji može da bude, kao što znamo, i vruć.