Mušičava demokratija

Demokratija ume da se poigra karijerama političkih aktera, a način na koji deli nagrade i kazne ponekad se opire prostoj logici. Ali i to je valjda deo njene privlačnosti - ili barem tako izgleda nama koji u njoj ne živimo. Najnoviji primer stiže iz Finske. Na upravo održanim parlamentarnim izborima dosad vladajuća Socijaldemokratska partija (SDP) premijerke Sane Marin osvojila je veći procenat glasova (19,9 odsto) i više mandata (43 u 200-članom parlamentu) nego na izborima 2019. posle kojih je došla na vlast - ali je izbore svejedno izgubila: završila je tek na trećem mestu, jer su i konzervativna Nacionalna koalicija (20,8 odsto i 48 mandata) i krajnje desna Finska partija (20,1 odsto i 46 mesta) ostvarile bolje rezultate nego pre četiri godine. Nećete ovih dana naići ni na jednu političku analizu u kojoj bi mandat Marinove bio okvalifikovan kao neuspešan. Zemlju je odlučno i odgovorno sprovela kroz pandemiju, i dostojno je predvodila tokom perioda u kome je, pod uticajem ruske invazije na Ukrajinu, kolektivno raspoloženje nacije koja se decenijama zaklinjala u vojnu neutralnost prošlo kroz temeljnu transformaciju, upravo ove sedmice okončanu formalnim stupanjem Finske u članstvo NATO. Među sunarodnicima je i dalje ubedljivo najpopularnija politička figura. SDP, dakle, izbore nije izgubila zato što je nešto zabrljala, već zato što je na šarenolikoj stranačkoj sceni - samo odlazeću vladajuću koaliciju činilo je pet stranaka - ovog puta došlo do preraspodele glasova od manjih partija ka većim, ali prvenstveno onim desnim, fiskalno konzervativnim. A ta preraspodela izraz je zabrinutosti jednog dela biračkog tela da je levo orijentisana vlada u protekle četiri godine previše povećala javnu potrošnju (u četvrtom kvartalu 2022. javni dug dostigao je 73 odsto BDP-a, u poređenju sa 66 odsto godinu dana ranije) i da se tome mora stati na put. Racionalno upravljanje javnim finansijama i način na koji se državni novac troši, teme koje finski birači tradicionalno smatraju vitalno važnim, ovog puta su se - u uslovima povećane inflacije i procena da će zemlja u drugom ili trećem tromesečju i zvanično ući u recesiju - pokazale i odlučujućim za ishod glasanja: nasuprot planovima SDP da dodatne izvore finansiranja obezbedi podizanjem poreza, prevagu su odnele dve desne stranke koje se, kao što partije te orijentacije odvajkada čine, zalažu za kresanje socijalnih davanja. Na lideru Nacionalne koalicije Peteriju Orpu sada je da sastavi novu vladu, za šta - budući da stavlja do znanja kako je otvoren za saradnju sa svim strankama koje se ušle u parlament - u principu ima dve opcije. Jedna je da do većine stigne udružujući se s Finskom partijom i još najmanje jednom manjom strankom, ili par njih, u kom slučaju će se konzervativci izložiti ozbiljnom reputacionom riziku zbog saradnje s partijom koja je po mnogima danas na ekstremnijim pozicijama nego kad je prošli put bila deo vladajuće koalicije (2015-17), i čijih je nekoliko istaknutih članova u međuvremenu osuđivano zbog rasističkih ispada. Druga, komplikovanija ali na duži rok bezbolnija mogućnost bila bi formiranje koalicije sa SDP i opet jednom ili više manjih stranaka; to bi bilo zahtevnije po pitanju pronalaženja kompromisa oko socio-ekonomske politike - Orpo kaže da će ekonomija imati ključno mesto u pregovorima - ali se zato nad konzervativce ne bi nadnela stigma koju neće moći da izbegnu ukoliko se opredele za savez s Finskom partijom, koju je Marinova tokom kampanje ne uvijajući nazvala „otvoreno rasističkom“. Samo što zasad sve nagoveštava da će Orpo prvo pokušati da se dogovori upravo s krajnjom desnicom - na koju su, kao što se zna, evropske stranke desnog centra poslednjih godina prestale da budu gadljive. U toj varijanti, Finska bi uskoro mogla da dobije najdesniju vladu u istoriji. „Demokratija je rekla svoje, narod Finske je glasao, a slavljenje demokratije je uvek divna stvar“, rekla je Marinova obraćajući se pristalicama u izbornoj noći, ne delujući nimalo potišteno uprkos porazu. Šta će demokratija imati da kaže - ili oćuti - ukoliko u vladu uđe stranka poput Finske partije ostaje da se vidi. Vladan Marjanović