Dobio sam snagu

Predsednik Buš, koji istoriografska dela čita kao uputstva za upotrebu, govori o tome gde vidi sopstveno mesto.

Koje je najvažnije saznanje do koga ste došli u minule četiri godine?

- Shvatio sam da stvarno uživam u ovom poslu. To je očigledno fantastičan trenutak u mom životu. Ima mnogo uspona i padova. Ima mnogo dramatičnosti i bar dosad nema mnogo mira. Uživao sam u poslu, toliko da želim ponovo njime da se bavim. Shvatio sam da je Vašington jedno mnogo gorče i ružnije mesto nego što sam ikada mogao da pretpostavim, mesto u kome dominiraju samo posebni interesi. Bio sam iznenađen. Kad sam bio guverner Teksasa imao sam dobre kolegijalne odnose sa liderima obe stranke. Rekli bismo: “Hajde da uradimo nešto za Teksas” i to bismo i uradili.

Mnogo govorite o svom stilu, o načinu na koji rukovodite, tako što prvo postavite cilj pa ga onda sledite. Ima li nečeg u tom stilu što prirodno deli ljude?

- Pretpostavljam da ćemo to saznati u novembru, zar ne? Ali ja ne mislim da je to pitanje stila. Mislim da je to pitanje kulture koja vlada u Vašingtonu. Vašington je mesto u kome ako vide da pokušavate da sklopite sporazum sa demokratama ili obratno, odmah kažu da ste izdali svoju stranku ili njene ciljeve. Nadam se da će se to promeniti tokom drugog mandata.

Postoji li nešto što biste u drugom mandatu mogli učiniti da pokušate da raskinete tu omču specijalnih interesa?

- Pretpostavljam da ću iz političke perspektive delovati u manjoj meri opasno u drugom mandatu. Mislim, neću se posle toga ponovo kandidovati.

Postoji li još nešto što ste shvatili ili naučili kao predsednik?

- Naučio sam da je izuzetno teško poslati ljude u borbu. Smrt je posledica rata. To je teško. Shvatam da su odluke koje sam doneo neke ljude odvele na put nesreće. To je onaj težak deo posla, čak i onda kada znate da ste u pravu. To vas sve vreme pogađa.

Da li je mašta zatajila jer su svi mislili da Sadam Husein ima zalihe oružja za masovno uništenje?

- Ne, ne mislim tako. Ne znam da li ste nedavno putovali sa mnom, ali sam vrlo jasno stavio do znanja da smo mi mislili kako ćemo naći zalihe. Podsetio sam ljude da je on imao kapacitete da napravi to oružje. Samim tim, to nije bila greška imaginacije, to što smo tako mislili. Zapravo, uopšte ne mogu da zamislim kako bismo mogli da ne shvatimo Sadama Huseina kao ozbiljnu pretnju, s obzirom na istoriju njegovog pređašnjeg ponašanja, njegove sposobnosti i njegove namere.

Da li biste isto to ponovo uradili?

- Da.

Kad se pokazalo da tamo nema oružja za masovno uništenje, šta ste pomislili - moraćemo ovo da uradimo drugačije i da napredujemo?

- Dok napredujete, kako izlazite na kraj sa pretnjama sa kojima je zemlja suočena? Da, morate da budete sigurni da imate sposobnost da analizirate informacije na način koji podrazumeva da ćete informaciju pogledati sa svih strana, da biste bili sigurni da su sva mišljenja zastupljena u zaključku koji predočavate onima koji donose odluke. U stvari o tome govorimo kada se povede reč o reformi obaveštajnih službi.

Da li ste se našli u situaciji da sada postavljate i drugi niz pitanja o obaveštajnim podacima, onih pitanja koja ranije niste postavljali?

- Gledajte, ja sam i ranije postavljao mnogo pitanja. Kad god pošaljete jednu veliku grupu ljudi u borbenu zonu onda postavljate mnogo pitanja. Naravno, svi mi pogledamo obaveštajne podatke pa kažemo: Hajde da budemo sigurni da je analitičar koji mi je doneo ovu informaciju koristio i neke dodatne informacije. Moramo samo biti sigurni da ćemo spojiti sve tačke u nizu, da bi se čuo svačiji glas.

Možete li da kažete nešto o diskusijama koje ste vodili kada je trebalo odlučiti da li da se uđe u jednu arapsku zemlju i vojskom uvede demokratija?

- Vojskom uvede? Pa, to je interesantan način da se postavi ovo pitanje. Da, vodili smo mnogo diskusija o tome da li je to moguće. I očigledno, ja sam stao na stranu onih koji ne samo da su smatrali da je to moguće, nego i da je to neophodno. Bilo je vrlo skeptičnih ljudi. Mislim, u Republikanskoj stranci ima mnogo onih koji ne veruju da je to moguće. Ja verujem.

Kako procenjujete napredovanje Iraka ka demokratiji?

- U ovom trenutku je teško, ali oni napreduju ka izborima. LJudi žele da glasaju. Ako su Sjedinjene Države voljne da vode i nikada ne pokleknu u našem uverenju da sloboda može izmeniti ljudske navike, da ni za trenutak ne posustanu, već budu ljubazne i saosećajne, darežljive kad je reč o novcu - a mi to jesmo - ali i odlučne u svojoj veri u slobodu, Irak će na kraju završiti kao slobodna zemlja. Uzgred budi rečeno, on ne mora da izgleda kao Amerika. To je jedan od velikih mitova - da odjednom te zemlje moraju da izgledaju kao Amerika. Ne, uopšte nije tako. One će razviti sopstveni stil slobode koji će biti u skladu sa njihovim običajima. Još nešto, kad sam govorio ljudima o maršu u slobodu, podsetio sam ih na Odredbe Konfederacije. Put ka sistemu vlasti koji danas znamo nije baš uvek bio gladak i jednostavan. Po mom mišljenju, postoji prirodno napredovanje naroda čim osete dašak slobode. I to sada posmatrate. Mislim da će slobodni Irak uticati na Iran. U toj zemlji ima ljudi koji stvarno žele da se pojavi slobodno društvo. Kao što znate, ja sam prvi predsednik koji je ikada izneo stav da treba da postoji palestinska država. I verujem da će se palestinska država pojaviti. Ja znam da će slobodni Irak poslužiti kao primer palestinskom narodu da je moguće živeti u društvu u kome vlast stvarno odgovara na narodne zahteve, za razliku od društva u kome jedan čovek praktično uglavnom odlučuje o sudbini naroda.

Mislite na Jasera Arafata?

- Propali lider. Bio sam prvi svetski lider koji je to rekao, čini mi se, javno, na popriličan užas mnogih naših saveznika. Ipak, i oni sada počinju da shvataju da sam možda bio u pravu i da ako čovek nema u svojoj duši sposobnost da veruje u slobodu, onda se slobodno društvo nikada neće pojaviti. Arafat je imao svoju šansu. Gledam na ove trenutke kao na preobražaj. Svi ćemo se osvrnuti unazad i reći ćemo - evo, znate, Bogu hvala da su Sjedinjene Države ostale dosledne svom uverenju.

Da li je rat protiv terora nešto na šta će naša generacija i sledeća generacija jednostavno morati da se naviknu?

- Da, mislim da je to dugoročna ideološka borba. Iskreno govoreći, rat protiv terora je zapravo dobio neprecizno ime. Trebalo bi ga zvati borba protiv totalitarnog gledišta koje teror koristi kao sredstvo za zastrašivanje slobodnih.

U jednom nedavno objavljenom članku Norman Pothorec kaže da je to Četvrti svetski rat i da će dugo trajati.

- Nisam istoričar. Ja sam neko ko pravi istoriju. Bavim se problemima kada ih uočim, a pri tom razmišljam i dugoročno. Zaista mislim da je to dugoročno pitanje. To je pitanje u kome će sloboda na kraju preovladati ako budemo imali volje i odlučnosti.

Mislite li da je to problem za narednih 30 ili 40 godina?

- U ovom trenutku ja sam čovek koji gleda samo dva meseca unapred (smeh). Ne znam. Reč je o jednom delu sveta gde je naša politika bila: dobro, u redu, nekako ćemo tolerisati odsustvo slobode iz drugih razloga i samo ćemo se nadati da će biti bolje. Naravno da nije bilo bolje. A Al kaida - to su ljudi koje pokreću samo ideološki razlozi. Plan im je da ideologijom osvoje vlast. Ako se sećate, baš pre 11. septembra, Pakistan je očijukao sa talibanima i imao vrlo bliske odnose s njima. Jedan od uspeha ove administracije jeste to što smo ubedili predsednika (Perveza) Mušarafa da bude naš saveznik u ratu protiv Al kaide i talibana. Pre 11. septembra Saudijska Arabija nije naročito ozbiljno tretirala Al kaidu. Sada kada im je Al kaida objavila rat, mi imamo snažnog saveznika u ratu protiv terorizma. Jedino što hoću da kažem jeste da bi se, da su Saudijska Arabija i Pakistan ikada pali u ruke onih koji dele Al kaidin pogled na svet, dinamika mira dramatično promenila zbog toga što bi oni raspolagali ogromnom imovinom. Slaba vlast koja se oglušuje o narod, koja izaziva nezadovoljstvo i ogorčenje naroda, postaje talac parazita. Tako parazit na kraju postaje domaćin, postaje glavni. To se desilo u Avganistanu.

Rekli ste da ne verujete da su oni religiozni.

- Ne verujem.

NJihovi motivi jesu verski motivi.

- Ne verujem da bi ljudi koji veruju u svemogućeg Boga mogli nekome tek tako da prerežu grkljan. Verujem da oni koriste religiju kao opravdanje za svoju ideologiju. Ali ne gledam na ubice kao na stvarno religiozne ljude.

Jednom ste za Franklina Ruzvelta rekli da posmatrate kako je stario tokom Drugog svetskog rata i osećao da mu to odnosi duševnu snagu. Da li i vi osećate nešto takvo u ovoj dugoj borbi?

- Znate, mogu da kažem da sam ja stekao snagu komunicirajući sa ljudima koje sam pokušao da utešim. To je neverovatno iskustvo da uđete u sobu u kojoj se nalaze mame i tate i žene ili neko drugi koji na kraju teši tešitelje. Dalo mi je snagu to što sam iz prve ruke video veličanstveni karakter ove zemlje. Dobro, priznajem, ja jesam u nekom smislu izdvojen, ali ipak mogu da steknem interesantan uvid u dušu Amerike. Ja sam dobijao na snazi onako kako je i Amerika dobijala na snazi. Pomislite na izvanredan oporavak koji je ova zemlja napravila posle napada 11. septembra.

Vera vam je važna. Da li ste se ikada molili za Sadama?

- Ne.

Postoji onaj biblijski zahtev da molimo za neprijatelje svoje.

- Apsolutno. Ali, postavili ste mi lično pitanje, da li se ja molim za njega. Ne, ne molim se za njega. Molim se za mnogo toga. Molim se za bezbednost naših trupa, molim se za one čija su srca slomljena zbog nekih mojih odluka, molim se za snagu, molim se za mudrost. Sad kad ste me već ovo pitali, možda i hoću (da se molim za Sadama).

Kakve su informacije koje dobijate o Sadamu? Da li on išta govori?

- Ne. Mislim da mnogi među njima ne govore jer ne osećaju podsticaj da govore.

Na konvenciji Demokratske stranke Bil Klinton je rekao: “Snaga i mudrost nisu suprotstavljene vrednosti.”

- Nisam slušao njegov govor.

Rekao je da “snaga i mudrost nisu suprotstavljene vrednosti”.

- Snaga i mudrost nisu suprotstavljeni. Slažem se.

Ali on je time vas kritikovao?

- Mislim da predsednik mora da sluša i da uzme u obzir savete velikog broja ljudi. To i činim. Imam pametnu administraciju. Jedan od vaših poslova, razume se, jeste da otkrijete sve one male napetosti i da ih obelodanite. Međutim, sve je to deo procesa odlučivanja. Eto, vidite na šta se ovaj posao svodi. Suštinski je važno da svet i zemlja vide odlučnu prirodu. Lideri postavljaju vizije, oni slušaju, donose odluke i predvode. LJudi će vam reći da sam vrlo otvoren za tuđa mišljenja. Ali, vidite, ja umem da odlučim. Umem da smislim šta hoću. Ako kažete “dajte nam opis svoga posla”, reći ću da je to posao čoveka koji donosi odluke. Ja donosim mnoge odluke. Neke od njih nikada nećete videti. Od mene se tražilo da donosim neke velike odluke. I vrlo mi prija ta uloga.

Ima li ičega u vijetnamskoj karijeri DŽona Kerija što je, po vašem mišljenju, važno za ovu predsedničku utakmicu?

- Koliko ja znam, on je časno služio svojoj zemlji. Ova debata treba da bude usredsređena na to ko može da vodi rat protiv terora. I to je ono što ću ja voditi. Pogledajte, ja znam da ima mnogo užasnutosti zbog 527 (reč je o grupama mimo političkih stranaka koje mogu da potroše neograničene svote novca i na taj način utiču na izbore). I ja sam time užasnut. Kada sam potpisao taj zakon (Zakon o reformi finansiranja kampanja) smatrao sam da smo se oslobodili tih stvari - neregulisanog novca neizvesnog porekla, milijardera koji ubacuju novac u kampanju. Mogu da razumem zašto je senator Keri nezadovoljan nama. Nisam ni ja bio naročito zadovoljan kada sam video spotove koji su puštani o meni. Pozivam da se toga oslobodimo, sad odmah.

Koliko se ovi izbori razlikuju od izbora 2000. godine?

- Ono što je dobro u ovoj predsedničkoj utakmici, za razliku od one prošle, jeste to što me birači sada poznaju.

Znaju šta dobijaju?

- Da. Snažno, stabilno i odlučno vođstvo. Donosiću teške odluke i biću voljan da vodim i da ljude pozivam na teške stvari. Ima onih kojima se to ne sviđa. Ali moj posao je da rešavam probleme, a ne da ih samo prebacujem nekom drugom. Nemam nameru da čitam istorijske knjige o periodu u kome živim jer ne verujem u kratkoročnu istoriju. Većina istoričara ne bi glasala za mene, pa zato mislim da oni ne mogu da napišu objektivnu istoriju. Ali mislim da će dugoročna istorija kazati da je ova administracija mnogo postigla i da je shvatila da se vreme promenilo, pa je pomogla da se politika prilagodi tom promenjenom vremenu.

(TIME)

Prevod sa engleskog: LJiljana Nedeljković