Arhiva

Darvin

Jovan Ćirilov | 20. septembar 2023 | 01:00

Nemam nameru da držim predavanje o Darvinu. Prepuštam to profesorima (ad to opet smeju i moraju). Niti da se bavim apsurdnim dokazivanjem o epohalnom značaju nauke o evoluciji. I da podvlačim u modernom svetu raspravljenu razliku između nauke i religije.

Iskoristiću prostor da malo zabavim sebe i čitaoce Darvinovim životom i delom.

Kada je reč o odnosu religije i Darvina, u ovom trenutku je najzabavnija ova anegdota. Oduševljen Darvinom, pred objavljivanje svog kapitalnog dela koje se još zove “Kapital”, Marks se obratio Darvinu, da, iz poštovanja prema njemu, svoje najnovije delo posveti velikom naučniku. Darvin se zahvalio i zamolio da Marks odustane od te ljubaznosti, jer neće da bude u sukobu sa crkvom. Neobično je ali istinito, da je, pored izvesnih otpora, Anglikanska crkva pristala da se Darvin sahrani u Vestminsterskoj opatiji.

Darvin je bio neobična ličnost, vesele prirode, koju je najlakše opisati tačnom ali nepristojnom reči - zajebant. Voleo je da zavitlava svoje prijatelje i rođake. Nije voleo školu, menjao je fakultete i opredeljenja, na užas svoga oca.

Kada je 1831. godine polazio na, za sebe i za nauku, sudbonosan put na brodu “Zečar” (“Beagle”), nije dobro ni znao nazive nauka na koje će temeljno uticati. Možda se zbog toga osećao slobodnim. Nije se mučio u to vreme uobičajenim pitanjem da li se opredeliti za induktivni ili deduktivni metod, to jest da li će poći od teorije pa je dokazivati ili skupljati činjenice, a onda postaviti teoriju. Kombinovao je oba metoda.

Pored svog kapitalnog dela “O poreklu vrsta” , Darvin je pisao studije o neobičnim temama, kojim je dokazivao svoje naučne teorije, kao što je “Pokreti i navike puzavica”, “Razna snalaženja kojom orhideje uspevaju da se oplode pomoću insekata” i “Biljke-mesožderi”. Da porodica Darvin ima gen sa sklonošću prema nauci, govori i činjenica da su mu trojica sinova bili naučnici - astronom, botaničar i stručnjak za inženjering, a da su imali i druge darove, pokazuje činjenica da mu je deda po majci bio Vedžvud, umetnik poznatog porculana njegovog imena.

Prezime Darvin je nešto izmenjen naziv reke Dervent, koja na starovelškom znači “reka koja prolazi kroz hrastovu šumu”. Iako je ime reke gotovo identično sa bosanskim mestom Derventa, ova dva geografska naziva nemaju ničeg zajedničkog. Derventa (der, vrata) balkanski je turcizam koji znači klisura, tesnac.