Arhiva

Kakvi smo sa rečima

Ivan Klajn | 20. septembar 2023 | 01:00
Videli smo prošlog puta pismo koje mi je uputio Mića Danojlić povodom povlačenja glagola govoriti pred glagolom pričati. Uz šismo je bio priložen i Danojlićev nedavni članak iz “Pečata“, u kome kaže: „Ovo komotno, neznalačko izjednačavanje pojavilo se pre desetak godina, i pretvorilo se u malu, ružnu boljku mišljenja i kazivanja... Nekome se učinilo da je glagol pričati bliži svakidašnjici, prirodniji i opušteniji, da će se njime uspešnije približiti širokim masama, pa je govor, kao visoko kulturno i civilizacijsko dostignuće, rastvoren u sladunjavoj vodici naklapanja. Naš predsednik i kancelarka Merkel nisu pričali o stanju u regionu, oni su o tome razgovarali, a priča se, nezvanično, da je bilo nekih neslaganja. Da, draga gospodo, na skupštinskim zasedanjima se govori, a priča se u skupštinskom restoranu u očekivanju posluženja.“ „Jadne reči“, kaže se na samom početku članka, „u šta ih sve ne uvaljuju i kako ih ne ponižavaju... Kao i nas, uostalom: ali rečima je teže, ne mogu da se brane. Neki su se pojmovi ofucali do neprepoznatljivosti. Mondijalizam je, nekad, označavao uverenje da je planeta Zemlja zajednički prostor opstanka i napredovanja ljudske vrste... Onda je došla mondijalizacija kao produkt kapitalističkog zaposedanja zemalja i kontinenata pretvorenih u zajedničko tržište, uz utapanje postojećih nacija u sivu potrošačku masu.“ Među primerima u Danojlićevom tekstu pominju se i spinovanje, floskule, zamena teza, olaka upotreba termina kao diktatura. genocid, humanitarna katastrofa, neizbežni region, kao i Kosovari, albanski oblik koji se takoreći neprimetno proširio u medijima umesto našeg Kosovci (zaboravili smo da se u narodnoj pesmi ne pominje nikakva „Kosovarka devojka“). Članak se završava jednom molitvom svetog Ilarija Piktavijskog, crkvenog besednika iz 4. veka (Pictavia je bio latinski naziv Poatjea, grada u kome Danojlić boravi kada je u Francuskoj), koja glasi: „Podari mi, Gospode, istinsko značenje reči, svetlost uma, otmenost jezika i pravičnost istine.“ Danojlić to kratko komentariše: „Ovo programsko načelo je istovremeno estetičko, etičko, religiozno i političko. Kakvi smo sa rečima, takvi smo sa bićima i stvarima.“