Kafićima na svetinje

Na svetskoj izložbi u Parizu 1961. godine freska “Uspenje presvete Bogorodice”, iz manastira Sopoćani, proglašena je za najlepšu fresku čitavog srednjeg veka. Osamnaest godina kasnije Unesko je pod svoju zaštitu uzeo kulturno-istorijsku sredinu nazvavši je Ras sa Sopoćanima u kojoj su Petrova crkva, Crna reka, Đurđevi stupovi, Končul, a u pripremi je obnova manastira Svete Varvare, nekadašnje episkopije Novopazarske. Godine 2003. lokalne vlasti (SDA Sulejmana Ugljanina) stavljaju van snage odluku o proglašenju spomeničkog područja Starog Rasa za kulturno dobro, koju je opština Novi Pazar donela pred samo proglašenje od strane Uneska za zaštićenu zonu, u novembru 1978. Ovih dana bratstvo manastira upozorilo je javnost: “Sopoćanima preti opasnost da budu skinuti sa liste Uneska.

Da li su postali manje vredni? Manje lepi? Manje važni?

Po svemu sudeći - manje važni. Po mnogima, naše najlepše freskoslikarstvo nije izgubilo ništa od svoje lepote, ali ambijent svakako jeste. Uz obrazloženje da “grad mora da se širi”, lokalne vlasti su odobrile vrlo originalno “širenje” (radi se o području koje je 15 kilometara udaljeno od Novog Pazara) u obliku živopisnih kafića i drugih ugostiteljskih objekata koji po pravilima Uneska, a i po pravilima svih koji su čuli za reči “nacionalna” ili “svetska baština”, ne smeju da naruše ambijentalnu celinu spomenika kulture.

Da je ijedna od već nekoliko posleratnih vlasti donela odluku da se manastirima vrati bar deo poseda, ili da im je dozvolila da ga otkupe od sadašnjeg vlasnika “Srbijašume”, problem bi bio daleko manji. “Mogli bismo da stavimo ogradu kako bi se odbranili od nasrtljivaca koji su već u nekoliko navrata ugrožavali život u manastiru, bilo verbalno bilo pucanjem iz vatrenog oružja. A postoji i ekološki momenat koji nije zanemarljiv ako se zna da je ispod samog manastira izvor reke Raške koja je izuzetno čista i koristi se za piće u Novom Pazaru a danonoćno se u nju izbacuje đubre i razni otpad”, kaže iguman Sopoćana otac Mihajlo.

Ali, tu smo gde smo - u opasnosti da budemo skinuti sa liste svetske kulturne baštine zbog nedozvoljene gradnje oko samih manastira Đurđevi stupovi i Sopoćani kao i Petrove crkve, koja potpuno narušava izgled i celinu ove jedinstvene kulturno-istorijske celine. I pred izgradnjom magistralnog puta koji bi išao oko Sopoćana (treba li pomenuti - bez Opšteg urbanističkog plana), i bez da se pre toga reši pitanje zaštitne ograde, zida, osvetljenja, pa i ugroženosti fresaka.

“Ova pojava je logična s obzirom na to da ne postoji nijedan mehanizam kontrole od strane lokalnih organa vlasti kao i od strane Ministarstva za građevine i urbanizam. Lokalni organi vlasti vide u svakoj odluci republičkih organa a koja se odnosi na zaštitu regiona, smetnju razvoju opštine i regiona. Nadležna ministarstva nisu se preterano trudila da sankcionišu ovu samovolju i spreče donošenje ovakvih odluka i dalju divlju gradnju u ovoj zaštićenoj oblasti, verovatno da se ne bi to tumačilo kao politički pritisak na lokalno većinsko muslimansko stanovništvo. Ono što nas posebno zabrinjava, jeste to što lokalne vlasti ne prepoznaju i ne priznaju obaveze koje im nameću međunarodne konvencije u pogledu zaštite spomenika svetske kulturne baštine”, kaže otac Mihajlo.

Uplašeni su i to ne bez razloga - dva puta ih je obišla delegacija Uneska i, prema rečima oca Vasilija, vrlo jasno poručila: ukoliko se nastavi sa nemarom države i lokalnih vlasti, biće prinuđeni da skinu manastir sa liste. “To je upozorenje koje smo bili dužni da prenesemo dalje”, kaže pomoćnik igumana otac Vasilije.

Upozorenje je stiglo do ministra kulture Dragana Kojadinovića i on ga je veoma ozbiljno shvatio: “Naravno da postoji opasnost da Ras bude skinut sa liste jer ako se naša država ne stara o tome da se poštuju zakoni i da se sprovode, zašto bi onda svetske organizacije, pre svega Unesko, bile u poziciji da više brinu o našoj baštini nego mi. Unesko ima veoma stroge propise.”

Pomoćnik ministra za kulturnu baštinu Jovan Despotović ne veruje da bi do toga moglo da dođe, jer bi skidanje Sopoćana sa liste moralo da obuhvati celu zaštićenu oblast Starog Rasa, ali dodaje: “Problem se mora rešiti kroz državnu upravu i lokalnu samoupravu. To zavisi i od vlade i nadležnih ministarstva, ali glavni problemi proističu iz urbanizma, tj. organa Skupštine opštine Novi Pazar, koji bi morali da zaustave bespravnu gradnju. Preko ministarstva smo imali malo kontakata sa lokalnim vlastima, nešto više ih je bilo preko Zavoda za zaštitu spomenika kulture i tadašnji direktor Marko Omčikus je nekoliko puta odlazio u Novi Pazar i sa lokalnim funkcionerima vodio razgovore. Oni su mu obećali da će se napraviti novi urbanistički plan, da će zabraniti daljnju gradnju, da će se rušiti ono što je izgrađeno...Na tim obećanjima je i stalo.”

Slične podatke za NIN iznosi i bratstvo manastira: “Prema našim saznanjima, napori i želje Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture da sarađuje sa lokalnom samoupravom nisu urodili plodom ni po jednom osnovu, a nastavljeno je sa divljom gradnjom čak i na manastirskim posedima. Kada su se pre skoro tri godine suočili sa problemom divlje gradnje lokalni organi su se složili da počnu sa primenom Opšteg razvojnog plana za centar i okolinu Novog Pazara ali se to nikada nije realizovalo u praksi.”

I šta sad?

“Na potezu je vlada”, kaže Dragan Kojadinović.

“Radi se o veoma važnom problemu koji sam prosledio vladi i mislim da je ona dužna da donese zaključak da se striktno poštuju pravila o očuvanju kulturne baštine, i naše i one koja spada u evropsku i svetsku. U ovom trenutku nema nikakve dileme - ona se planski i sistematski ugrožava. Veoma brzo očekujem odgovor vlade i nemam nameru da sedim i čekam da se toga neko seti, već ću stalno postavljati pitanje - sve dok se to ne reši. Dnevna politika je jedno, ali ono što je trajno i što je deo naše i svetske baštine, mora biti zaštićeno odmah, bez obzira na bilo kakve dnevne političke pritiske. Bratstvo manastira Sopoćani je potpuno u pravu, a to nije jedini objekat koji je u problemima. Sve što se nalazi na područjima gde je mešoviti etnički sastav, dobrim je delom ugroženo”, kaže za NIN ministar kulture.