Urbana gerila

Istog dana kada se ovaj broj NIN-a bude našao na kioscima, u Beogradu će početi izborna tišina. Beograđanima će biti ostavljeno nekoliko dana da porazmisle kome će ukazati poverenje da u sledeće četiri godine upravlja gradom. Među mnogobrojnim stranačkim listama i partijskim ponudama, žitelji Starog grada biće u mogućnosti da zaokruže i listu “Grupa građana-Komšije za Stari grad” koju predvodi Predrag Rajčević. Pod brojem sedam na glasačkom listiću za gradske odbornike. Grupa entuzijasta, sve do jednog komšije, predala je listu od 55 kandidata rešenih da najzad stvari preuzmu u svoje ruke. Kako sami kažu, Beogradu je dovoljno partijskog poigravanja, stranačkih prepucavanja i neizainteresovanosti za lokalne probleme. Sada su tu oni, Komšije iz Starog grada, svih struka i godina, sa potpuno novim konceptom rešavanja problema ove centralne gradske opštine. Za sebe tvrde da nisu samozvani usrećitelji drugih, već složna grupa građana koja se stara o sebi, svojoj porodici i svom Starom gradu.

“U svetu odavno postoje slične organizacije”, objašnjava Predrag Rajčević, nosilac liste. “ Ovde, partije rade na tome da prikažu kako samo one mogu nešto da urade i promene. To je laž. To je svesna opstrukcija svih ostalih vidova građanske organizovanosti. Pa, u Americi, recimo, jedino je bitno ko su gradonačelnik i šerif. Ko je predsednik države, to apsolutno nije važno. Tako će, nadam se biti i kod nas. Najzad će ljudi koji žive pored vas i koji poznaju sve vaše probleme, probati te probleme da reše.”

Za razliku od obećanja koje nude kandidati sa drugih lista, u predizbornom programu Komšija nema skupih projekata, nema novih mostova, nove zgrade Opere ili tornja na Avali. Nema ni žičare ni drumskih zaobilaznica. Za Komšije sa Starog grada postoje i preče stvari, kao što su natkrivanje Bajlonijeve pijace, smanjivanje nivoa buke u noćnim satima ili redovne akcije čišćenja smeća i šuta sa ulica. Boriće se za poboljšanje uslova u predškolskim ustanovama, zdravstvu, ali i vraćanju dostojanstva starim zanatima.Takođe, odmah će poraditi na projektu “Zaposli komšiju” i formiranju baze podataka nezaposlenih sa njihove opštine. Jednostavnije, baviće se velikim problemima malih ljudi sa Starog grada.

“Nisam siguran da li će nosioci nekih drugih, stranačkih lista, biti od pomoći ljudima kad im, recimo, pukne cev. To su obično visoki stranački funkcioneri, njih nije lako naći. Mene će moći da nađu uvek, tu, u svom naselju, ulici ili zgradi”, objašnjava Predrag Rajčević.

Kampanju su osmislili i finansirali sami, iz svog džepa. Po principu-jedan kandidat ima kafić-poslužiće za promociju i zvanične koktele. Drugi ima štampariju-taman za promotivne letke. Treći radi na terenu. Jednostavno i skromno.

“Ilustracije radi, sad kad bi nam prelepili plakate, mogli bismo samo da plačemo. Mi ne vodimo frontalnu borbu, mi vodimo gerilski rat”, dodaje Rajčević.

Ova jedina autentična grupa beogradskih starokaldrmaša računa, a i kako bi drugačije, na glasove svojih komšija.Glasove ljudi koji ih znaju i koji u njih veruju. Svojim biračima poručuju da se otrgnu iz zagrljaja ravnodušnosti i preuzmu odgovornost za rešavanje sopstvene sudbine. U uspeh na izborima ne sumnjaju. Biće dosta glasača, svih onih nezadovoljnih komšija kojima je dosta da se razglednice iz 1900. godine, sa slikama Starog grada i Bajlonijeve pijace ne razlikuju od onih iz 2004. To je čitav jedan vek nemara. A rešenje je sasvim blizu, tu, u komšiluku.