Arhiva

Kako ne razočarati predsednika

M. Ćulibrk | 20. septembar 2023 | 01:00
Iako je najavila da će ekonomski razvoj, uz digitalizaciju i obrazovanje, biti ključni prioritet nove vlade, Ana Brnabić nije uspela da dočeka ni prvih 100 dana svog kabineta, a MMF joj je već pokvario slavlje, jer je očekivanu stopu rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije za ovu godinu smanjio sa tri na 2,3 odsto. Ta korekcija je i neka vrsta komentara inauguracione besede, u kojoj je premijerka poručila da je „sigurna da će vlada imati takve rezultate da ni oni koji su o njoj govorili s podsmehom neće moći o njih da se ogluše“. Ispade da o njene rezultate nije mogao da se ogluši ni MMF, a ni neki ekonomisti za koje će uspeh biti ako rast bude veći od dva odsto. Da nevolja bude veća, pre samo tri meseca premijerka je očekivala „stalni godišnji rast BDP-a od 3,5 odsto, kroz povećanje investicija, izvoza robe i usluga i smanjenja udela javnih rashoda“. Dodatni problem za Anu Brnabić je što ne može, poput njenih prethodnika Ivice Dačića i Aleksandra Vučića, da svu krivicu svali na prethodnu vladu. A imala bi realnog osnova za to, jer je u prvom polugođu, u vreme Vučićevog vakta, Srbija, uz Makedoniju, imala ubedljivo najniži rast BDP-a u Evropi, tek nešto veći od jedan odsto. Crna Gora je u isto vreme povećala BDP za 4,2 odsto, Rumunija za 5,7 a evropski rekorder Malta za 6,4 odsto. Kako onda razumeti njenu nedavnu izjavu da će njen kabinet i dalje ići „hrabro napred u kontinuitetu sa prethodnom vladom“. Iako nije kriva za usporavanje, sama snosi deo odgovornosti, jer se hvalila da „nijedna vlada u poslednjih deset godina nije ostavila tako dobro stanje novoj vladi, kao što je to učinila vlada Aleksandra Vučića“. Pa, ako su joj već ostavili tako dobro nasleđe... „Veliki potencijal brzog razvoja ekonomije je u digitalizaciji tradicionalnih grana privrede, poput poljoprivrede“, rekla je Brnabić, kao da su srpskim njivama „senzori i bespilotne letelice“ potrebniji od sistema za navodnjavanje, a baš je suša ove godine desetkovala rod mnogih kultura i doprinela usporavanju privrednog rasta. Neke stvari iz ekspozea nisu sporne – višak u budžetu na kraju avgusta bio je čak 66,5 milijardi dinara, rast cena je u predviđenim granicama, a javni dug pada, doduše pre svega zbog jačanja dinara, a ne zato što se država razdužuje. Dobra vest za premijerku je i što je industrijska proizvodnja u avgustu za 7,3 odsto veća nego u istom mesecu 2016. Loša vest je što su u isto vreme neto zarade realno porasle za samo 1,8 odsto, na 47.220 dinara ili 395 evra. To joj je verovatno i najveća noćna mora, jer je Vučić obećao da će do kraja godine dostići 450 evra. Da li će premijerka prvi put razočarati predsednika? Ili će, ipak, pronaći formulu po kojoj plate mogu da rastu pet puta brže od BDP-a?