Arhiva

Veliki investitori će nastaviti da dolaze u Srbiju

Marko Novaković | 20. septembar 2023 | 01:00
Ilinka Roseti, predsednica Izvršnog odbora Mirabank Pre tri godine, u decembru 2014. Mirabank je dobila dozvolu za rad od NBS, a godinu dana kasnije je počela i zvanično sa radom. Od samog početka Mirabank je nastojala da na tržište donese inovativan i ekskluzivan koncept bankarstva, kreiran prevashodno za korporativne klijente, ističe Ilinka Roseti, predsednica Izvršnog odbora Mirabank. „Kao nov učesnik na bankarskom tržištu u Srbiji, svoju konkurentsku prednost definisali smo kroz iskustvo klijenata koji koriste bankarske proizvode i usluge kod nas. U svetu u kome su primarne odlike svakodnevice užurbanost, ogromna količina informacija i mobilnost svega, glavni trend bankarstva za stanovništvo ogleda se u standardizovanom pristupu prilagođenom uslovima rada na daljinu i digitalizaciji, koji je manje vremenski zahtevan i koji je kao takav više prilagođen modelu svakodnevnog života. I dok to sasvim odgovara klijentima fizičkim licima, smatramo da investitori i korporacije i dalje imaju potrebu za ličnim pristupom i savetovanjem, usled činjenice da njihove potrebe nije moguće standardizovati i tretirati na `brz` način. Mirabank nudi svojim klijentima bankarsko iskustvo koje počiva na personalizovanom pristupu i investicionom savetovanju, prijatnom i ekskluzivnom ambijentu, uz savetodavne usluge koje prevazilaze klasične bankarske usluge. Posmatrajući poslednje dve godine poslovanja, smatram da smo uspeli da uverimo veoma veliki broj klijenata koji čine srž naše ciljne grupe da smo pouzdan i ozbiljan poslovni partner, i sa njima smo uspostavili uspešnu poslovnu saradnju. Planovi za 2018. se ne razlikuju mnogo od onoga što smo već uradili do sada: nastavljamo da uslužujemo naše korporativne i klijente iz sfere investicionog bankarstva kao fokus svojih aktivnosti. Takođe, nastavićemo da razvijamo inovativnu platformu za korporativnu društvenu odgovornost koju smo pokrenuli tokom ove godine“, kaže Roseti. Koliko su se od vašeg dolaska promenili ekonomija i bankarski sektor Srbije? Ne mogu da kažem da je došlo do nekih reprezentativnih promena na bankarskom tržištu tokom poslednje dve godine mog boravka u Srbiji, sa izuzetkom procesa konsolidacije tržišta. Više je nego očigledno da postoji potreba za konsolidacijom i činjenica da se to sada materijalizuje je prirodna posledica toga. Put kamatnih stopa do njihovog sadašnjeg niskog nivoa je nastavljen, ali je on takođe bio u skladu sa opštim razvojem evropskog tržišta. Što se ekonomije tiče, mogu samo da kažem da su napori koji se odnose na privlačenje stranih investitora i kretanje ka evropskoj integraciji sistematski nastavljeni i da se na tome intenzivno radi. Trenutno u Srbiji posluju domaće, kao i banke čiji su vlasnici iz EU, Kine, Rusije, UAE. Nije li ovo premalo tržište za tako veliki broj igrača? Ovo je malo tržište, ali sve ove kompanije ne posluju ovde samo za potrebe ovog tržišta, već umnogome na profitabilan način uključuju poslovanje u Srbiji u svoj globalni poslovni model koji se zapravo tiče svetskog tržišta. To je makar slučaj internacionalnih kompanija, a podaci pokazuju da bi globalne strukture mogle da ostvare interesantan finansijski rast nasuprot poslovanju na pojedinačnom tržištu. Da li se Mirabank oslanja isključivo na organski rast ili razmišljate i o nekim akvizicijama? Trenutno predstavljamo grinfild projekat i gradimo svoje poslovanje kroz organski rast. To se neće promeniti u kratkoročnom i srednjoročnom pogledu. Pre dolaska u Srbiju radili ste u Rumuniji i Moldaviji. Možete li da povučete paralelu između Srbije i Rumunije, koja je lider u regionu, jer ima najveću stopu rasta BDP-a i plata, uz najnižu stopu nezaposlenosti? Projekat za koji sam bila zadužena u Rumuniji bio je sasvim suprotan od ovog kojim upravljam u Srbiji. U Rumuniji sam radila na projektu restrukturiranja banaka koje su bile ozbiljno pogođene finansijskom krizom u to vreme, dok u Srbiji izgrađujemo poslovanje za malu i ekskluzivnu startap banku – tako da je teško povući paralelu između ova dva specifična projekta. Bankarsko tržište u Rumuniji je očigledno značajno veće i u principu je daleko više decentralizovano u odnosu na Srbiju. Dok je Beograd glavni grad i samim tim ima najveću koncentraciju banaka i klijenata, bez suviše očigledne konkurencije drugih gradova u Srbiji, u Rumuniji postoji nekoliko veoma velikih centara oko kojih su koncentrisani značajni delovi bankarskog poslovanja, imaju veoma specifične regionalne karakteristike i opslužuju veliki deo ukupnog tržišta, tako da je potreba za detaljnijom regionalnom strategijom od većeg značaja za Rumuniju nego za Srbiju. Isto tako, kao deo EU, Rumunija je već usklađena sa velikim brojem evropskih bankarskih propisa, koji će biti predmet buduće implementacije u Srbiji. Zajednički pozitivan aspekat ova dva tržišta je, međutim, činjenica da i Srbija i Rumunija imaju dobre obrazovne sisteme, što je osnova za visokokvalifikovani kadar. Vlada Srbije, MMF i Fiskalni savet smatraju da je završen proces fiskalne konsolidacije i da bi sada pažnju trebalo usmeriti na ubrzavanje privrednog rasta. Da li i banke kroz veću kreditnu aktivnost mogu tome doprineti? Očigledno je da su pojačano kreditiranje i razvoj aktive bankarskog sektora uvek znak za preduzetnički duh poslovne zajednice, i to ukazuje na činjenicu da se kompanije razvijaju i ulažu u svoju budućnost – što je ključni pokretač ekonomski održivog razvoja zemlje. Smatram da su banke u Srbiji više nego voljne i sposobne da podrže ovaj razvoj, uprkos tome što postojeći tržišni uslovi predstavljaju izazov za održanje marži na zadovoljavajućem nivou. Sve banke ulažu napore za stvaranje dobitaka u efikasnosti na nivou procesa i kreiraju svoje poslovne modele na moderan način, kako bi se spremile za digitalnu eru i njene posledice u narednim decenijama. I u Srbiji i na globalnom nivou, kamate su na istorijskom minimumu. Kako to utiče na poslovanje banaka? Da li je pad kamatnih stopa povećao tražnju za kreditima? Ono što smo videli da se poslednjih godina događa u Evropi, pokazuje da sniženje kamatnih stopa nije ključni pokretač preduzetničkog ponašanja. Ne postoji jasna uzročno-posledična veza između ovih pojava. Poverenje u ukupan razvoj određene privrede je ono što je mnogo više na srcu privrednika i to je ono što pokreće stvari. Međutim, ako uzmemo u obzir zemlju koja ima u celini odgovarajući privredni ambijent, niske kamatne stope su značajan pozitivan činilac za preduzetnike. Ali, ne treba zaključiti da će preduzeća, zbog niskih kamatnih stopa, automatski, istovremeno imati lakši pristup finansijskim sredstvima nego pre, jer su posle finansijske krize i banke i regulatorni organi pojačali nadzor i pooštrili uslove. U decembru 2015. izjavili ste da je Mirabank „veoma raspoložena da finansira velike investicije u Srbiji - bilo da je reč o stranim, domaćim ili projektima iz UAE“. U kojoj je meri Srbija spremna za velike investicije i kada se one mogu očekivati? Veliki investitori su već prisutni u Srbiji i po mom mišljenju oni će nastaviti da dolaze. Ono što investitori traže jesu, pre svega, mogućnosti za dobra ulaganja, ali istovremeno oni razmišljaju o realnim mogućnostima za eventualno buduće napuštanje ovog tržišta. Ne zbog toga što dolaze u Srbiju sa namerom da se u njoj ne zadržavaju, nego jednostavno zbog toga što je takva priroda poslovanja – oni moraju da ocene verovatnoću pronalaženja uporedivog investitora koji želi da ovde dođe i zameni ih. A ovaj drugi aspekt je jednako važan kao i pronalaženje veoma dobrih mogućnosti za investiranje. Stoga, što je stabilnije političko okruženje, što je bolja struktura i predvidljivost pravnog okvira, veći koraci u pravcu usklađivanja sa međunarodnim standardima investicionih uslova, to će više investicija dolaziti u Srbiju i doprinositi daljem privrednom rastu. Znači li pionirska akcija „Štednjom doniramo“ da se Mirabank širi i na poslovanje sa stanovništvom? Ne, to nije korak u pravcu poslovanja sa stanovništvom. Mi ne širimo mrežu ekspozitura i ne nastojimo da udovoljimo svim potrebama klijenata u sektoru stanovništva. U pitanju je depozitna kampanja kombinovana sa doprinosom u plemenite svrhe, namenjena pojedincima koje će nadahnuti ova poruka. Deo novca za kamate izdvajate za udruženje koje pruža pomoć obolelima od raka, da li je to pravi primer kako mogu da se spoje komercijalno i društveno odgovorno poslovanje i zašto ste za partnera izabrali baš BEL-hospis? Mirabank je opredeljena da podstiče i doprinosi razvoju društvene zajednice. Tražili smo pogodan način da promovišemo uverljiv koncept i istovremeno doprinesemo plemenitom cilju. Želimo da našim klijentima pružimo ne samo dobru kamatnu stopu nego i mogućnost postizanja višeg cilja, podstaknutog plemenitim motivima: da pomognemo onima kojima je pomoć potrebna jednostavnim opredeljivanjem za ideju, uz istovremeno dobijanje odličnog prinosa na svoje lično ulaganje. Mirabank će i ubuduće razmotriti pružanje podrške različitim organizacijama putem našeg jedinstvenog koncepta „Štednjom doniramo“, ali smo odlučili da svoj maraton započnemo sa BEL-hospisom. Očigledno je da ova organizacija zaslužuje svu moguću pomoć, jer je rak moderna bolest i pretpostavljam da je malo nas imalo sreću da ne bude u kontaktu sa ovom bolešću u svom najužem porodičnom krugu. Medicina je nedvosmisleno postigla ogroman uspeh i mnogi tipovi raka danas se, zahvaljujući izuzetno uspešnim postupcima, mogu izlečiti. Ali ima mnogo bolesnika koji, nakon surove bitke sa ovim neprijateljem, treba da imaju mogućnost pristojnog života i da svoje preostalo vreme provedu dostojanstveno i koliko god je moguće prijatno. A to je ono što im BEL-hospis pruža – njihov napor je ogroman i smatram da podrška koja im se pruža treba da bude jednako velika kao i njihov uspeh. Do kada traje akcija „Štednjom doniramo“, kakvi su uslovi, da li je ovo akcija na kratak rok ili dugoročna orijentacija i deo šire strategije? Akcija traje do kraja ove godine. Godišnja nominalna kamatna stopa od 1,40 odsto jedna je od najviših kamatnih stopa na oročene depozite u evrima na tržištu Srbije. Period oročenja je 14 meseci. Na iznos bruto kamate koju dobija klijent, Mirabank će iz sopstvenih izvora donirati dodatnih 10 odsto organizaciji BEL-hospis. Ova akcija predstavlja platformu koju ćemo koristiti i ubuduće za slične akcije sa humanim povodom, gde ćemo klijentima i partnerima omogućiti dvostruku vrednost, kako za sebe tako i za druge kojima je pomoć neophodna.